Ада Међица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
м razne izmene |
||
Ред 48:
Нетакнута природа, мир, река, шумска пространства и мала удаљеност од урбаног подручја су само неке од ствари које красе Аду Међицу. Острво се простире на 11,58 ha. Највежа ширина острва је 174 m, а дужина 1150 m. Обрасло је шумом, а на њему се налази 86 сојеница и 202 сплава на води, где викендом борави око 2.000 посетилаца. Максимална величина објеката је 25 m², а потребну струју за сојенице и сплавове обезбеђују соларни панели. Активности на острву укључују пливање, шетњу и роштиљање, а подручје је нетакнуто и без туристичких садржаја. Једино је западни део обале бетониран, како би се спречила [[ерозија]].<ref name="lokal"/><ref name="Politika"/><ref name="ada"/>
Ток [[река Сава|реке Саве]] је јак у пределу острва, које река помери од 50 до 100 cm годишње у смеру низводно. Острво је често преплављено реком, а сидрење острва локалне власти сматрају прескупим.<ref name="lokal"/><ref name="Politika"/><ref name="ada"/> Током поплава, острво је редовно прекривено блатом и обично је толико поплављено да се бродови морају користити за превоз од једне куће до друге.<ref name="biser">{{Citation | last = | first = | last = Vasiljević | first = Branka | title = Ada Međica – biser Save proslavlja 55. rođendan | newspaper = Politika
На самом уласку у марину, где чамци одвозе и довозе посетиоце, налази се клуб љубитеља Аде Међице и ресторан.
Ред 229:
== Историја ==
Име острва, Ада Међица је српски назив за гранично острво, од речи „међа”. Река Сава је вековима била граница многих држава ([[Римско царство]], [[Византијско царство]], [[Краљевина Мађарска]], Србија, [[Османско царство]], [[Хабзбуршка монархија]] и многих других). Острво је данас граница [[београдске општине]] [[Нови Београд]] са [[Градска општина Чукарица|општином Чукарица]], од које је удаљено 100 m.<ref>{{Citation | last = | first = | last = Bogdanović | first = Branko | title = Čast srpskih oficira | newspaper = [[Politika]]-Magazin, No. 1031
Године 1962. изграђени су први објекти на острву, а прва је била кућа на дрвету, коју је изградио [[Пеђа Ристић]], [[Србија|српски]] архитекта.<ref name="biser"/> Ристић је првобитно критикован, али је временом добио похвале због изградње куће на острву, јер је његова идеја била означена као бунтовна. Ристић је инспирисао друге да проводе викенде на острвима.<ref>{{cite news | last = Gajić | first = Bane | title = Kako su splavovi postali važan deo Beograda | trans-title = How splavovi became important part of Belgrade | newspaper = Vice | language = Serbian | date = 21 December 2018 | url = https://www.vice.com/rs/article/d3by9m/kako-su-splavovi-postali-vazan-deo-beograda}}</ref> Током 1963. године општина власт понудила је „Друштву љубитњља Саве и Дунава” да воде острво наредних 99 година, како је то наложеном одлуком Врховног суда Југославије, 1964. године. Град је касније тужио Друштво желећи да се острво врати, али су изгубили на суду.<ref name="lokal">{{cite web|url= http://www.politika.rs/sr/clanak/231883/Lokalna-samouprava-starosedelaca-na-Medici| last = Belić | first = Nikola |title= Lokalna samouprava starosedelaca na Međici|date=2 September 2012|publisher=[[Politika]]|language=Serbian}}</ref><ref name="Politika">{{Citation | last = | first = | author = Vladimir Vukasović, Nikola Belić | title = Divlje plaže nema ko da pripitomi | newspaper = [[Politika (novine)|Poltika]]
У јулу 2016. године када је организован међународни маратон „Ада Међица”, у водама око острва, откривена је бомба тешка 50 килограма из [[Други светски рат|Другог светског рата]].<ref name="bomba">{{Citation | last = | first = | author = Dejan Aleksić, Branka Vasiljević| title = Izvađena eksplozivna naprava kod Ade Međice| newspaper = [[Politika (novine)|Politika]]
== Спорт ==
|