BIOS — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 5.206.232.175 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 2:
'''БИОС''' ({{Јез-енг|Basic Input-Output System}}) је управљачки софтвер, уграђен у [[лични рачунар]] и то је први софтвер који се извршава приликом „подизања“ рачунара.
 
Основна сврха BIOS-а је да иницијализује и тестира исправност [[Хардвер|хардверахардвер]]а, и учита такозвани „boot loader“ или [[оперативни систем]] из сталне меморије. BIOS додатно обезбеђује апстрактни слој хардверу, који на доследан начин омогућава да апликативни програми и оперативни систем комуницирају са [[Тастатура|тастатуром]], [[Рачунарски монитор|екраном]] и осталим периферним уређајима. Варијације системског хардвера прикрива BIOS, од програма који преко BIOS-а директно приступају хардверу. [[MS-DOS]] (PC DOS), који је био доминантан оперативни систем од почетка 80-их до средине 90-их, се заснивао на BIOS сервисима за диск, тастатуру и функције исписа текста. [[Мајкрософт виндоус|MS Windows]], [[Линукс|LINUX]] и остали оперативни системи који су радили у заштићеном режиму су игнорисали апстрактни слој који је обезбеђивао BIOS и нису га користили након учитавања, уместо тога су директно приступали хардверу.
 
Садржај BIOS-а је потпуно дефинисан у тренутку испоруке матичне плоче. Међутим, постоје компоненте рачунара које су променљиве, па није могуће унапред дефинисати податке о њима. Врста и величина [[RAM (меморија)|RAM]] меморије, тип и величина [[Тврди диск|хард диска]], место на ком се налази оперативни систем су сигурно подаци који су битни за стартовање рачунара, а ови подаци не могу бити унапред познати.
Ред 37:
Flash ROM садржи BIOS али и посебан програм који се зове POST. Он проверава, идентификује и анализира системске компоненте као што су [[Процесор|CPU]], [[RAM (меморија)|RАМ]], [[Меморијски контролер|контролери]] и остали делови чипсета, [[Графичка карта|видео картице]], тастатура, хард диск, оптички диск и остали хардвер, приликом сваког укључења рачунара. У ствари, POST програм само шаље захтев компонентама рачунара да саме покрену уграђене процедуре тестирања, а о резултатима тестирања се обавештава корисник звучним сигналом или приказом на монитору.
 
Приликом притиска на тастер за укључивање рачунара, активира се јединица за напајање чији је задатак да обезбеди потребне [[Једносмерна струја|једносмерне струје]]. У прелазном периоду, који може да траје пола секунде или дуже, излазни напони могу да имају различите вредности од оних који се захтевају за правилан рад рачунара. Како би се избегла могућност грешке, [[Prekidački izvor napajanja|степен за напајање]] тестира излазне напоне и када они постигну жељени ниво, генерише се сигнал PG ({{Јез-енг|Power Good}}) који се некад назива и PWR-ОК ({{Јез-енг|Power OK}}). Чипсет, тек након регистровања сигнала PG, генерише сигнал “system reset” који покреће поступак иницијализовања процесора.
 
Након тога, процесор преко адресне магистрале приступа фиксној меморијској адреси која се назива “jump address”. Ова адреса је иста за сваки рачунар, није се мењала од појаве персоналних рачунара и у ствари представља адресу у Flash ROM меморији на којој је записана прва линија кода POST програма. На тај начин се покреће тестирање хардвера (POST). Уколико се тестирање успешно заврши, извршава се BIOS. Главни BIOS учитава BIOS видео картице и информације о видео картици приказује на монитору. Потом се учитавају BIOS рутине осталих компоненти (хард диск, CD,...). Проверава се усклађеност података у [[Технологија комплементарног метал-оксид-полупроводника|CMOS]] меморији са стварним стањем и приказују сумарни подаци о систему.
 
Следећи задатак је да се на основу података записаних у CMOS меморији одреди локација оперативниг система (хард диск, CD,...) и да се покрене учитавање оперативног система.
Ред 86:
Употреба Flash ROM меморије за BIOS омогућава ажурирање односно репрограмирање ове меморије. Процес репрограмирања је, ипак, деликатан посао јер уколико се не обави како треба може у потпуности да онеспособи рачунар. Уколико је BIOS нарушен, рачунар није могуће покренути.
 
Приликом репрограмирања потребно је:
* Проверити да ли је нова верзија одговарајућа за одабрану матичну плочу
* Обезбедити да не дође до прекида напајања у току програмирања
Ред 107:
 
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|title=System BIOS for IBM PC/XT/AT Computers and Compatibles — The Complete Guide to ROM-Based System Software |author = Phoenix Technologies, Ltd. | series = Phoenix Technical Reference Series | publisher = Addison Wesley Publishing Company, Inc. | edition = 1st | origyear=1987 |year=1989|isbn=978-0-201-51806-1|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|title= The BIOS Companion: The book that doesn't come with your motherboard! |last=Crouncher|first= Phil |year=2004|publisher= Electrocution technical publishers |isbn=978-0-470-22941-5|pages=}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/BIOS