Балијан I Ибелин — разлика између измена

Балијан је најмлађи син [[Барисан од Ибелина|Барисана од Ибелина]] и млађи брат [[Иго од Ибелина|Ига]] и [[Балдуин од Ибелина|Балдуина од Ибелина]]. Балијан је познат и као '''Балијан Млађи''' или '''Балијан II''' јер му је и отац био знан као Балијан. Балијан је подржавао [[Ремон III од Триполија|Ремона III од Триполија]] током његовог регентства према малолетном [[Балдуин IV Јерусалимски|Балдуину IV]]. Заједно са Балдуином учествовао је у великој крсташкој победи [[Битка код Монт Жисара|код Монт Жисара]] 1177. године. Балијан је исте године оженио [[Марија Комнин|Марију Комнин]], удовицу краља [[Амалрик I Јерусалимски|Амалрика]]. Тако је постао очух јерусалимским принцезама Изабели и Сибили. Задобија господство Наблус које је било мираз Марије Комнин. Године 1179. Саладин заробљава Балдуина од Ибелина [[Битка код Јаковљевог бунара|код Јаковљевог бунара]]. Балијан сакупља откуп за свога брата при чему је део новца добио од византијског цара [[Манојло I Комнин|Манојла Комнина]].

У борби за престо након смрти [[Балдуин V Јерусалимски|Балдуина V]], Балијан подржава Ремона од Триполија. Јерусалимски краљ ипак постаје [[Ги Лизињан|Гај Лизињански]]. Ремон се повлачи у Триполи и одбија да преда Гају вазалну заклетву склапајући мир са [[Саладин]]ом. Мир ће потрајати до 1187. године када га је Ремон, згрожен масакром Темплара [[Жерар де Ридфор|Жерара од Ришфоа]] [[Битка код Кресовог врела|код Кресовог врела]] отказао и измирио се са Гајем. Балијан је једва избегао погибију код Кресона.

Када је Балијан са малом групом витезова стигао у Јерусалим, становници су га преклињали да остане и води одбрану града. Патријарх Хераклије га је ослободио заклетве према Саладину тврдећи да су обавезе према хришћанству важније од обећања не-хришћанину. Балијан пристаје, али тражи разрешење обавезе од Саладина лично. Саладин му је пружа задивљен његовом храброшћу. Балијанову жену и децу пропустио је до Триполија. Муслимански извори наводе да је Саладин поштовао Балијана као и било ког јерусалимског краља. Балијан се враћа у Јерусалим да заједно са Хераклијем и Изабелом припреми одбрану иако је знао да хришћани немају никакве шансе.

Опсада је започела 20. септембра. Саладин је порушио делове зида, али није успео да се пробије у град. Балијан му саопштава да ће се бранитељи радије убити након што поруше град него да га предају муслиманима. Након преговора, одлучено је да ће Саладин ослободити 7000 људи за 30000 византијских златника. То је била релативно мала цена, поготово имајући у виду масакр кога су крсташи извршили улазећи у град пре стотинак година.

Након пада Јерусалима постављало се питање ко ће постати нови краљ након што крсташи из Европе поново преотму Јерусалим. Крсташки барони поделили су се у два табора: једни су били за Гаја, легитимног краља, а други за Конрада од Монферата. Спор се заоштрио доласком [[Ричард I Лавље Срце|Ричарда Лављег Срца]] и [[Филип II Август|Филипа Августа]] из Европе. Филип је подржавао Конрада, а Ричард Гаја.

Балијан умире 1193. године.

* {{Cite book| ref=harv|last=Фајфрић|first= Жељко|authorlink= Жељко Фајфрић|title= Историја крсташких ратова|year=2006|url= |publisher= Табернакл|location= Сремска Митровица|isbn=978-86-85269-05-9|pages=}}