Википедија

Балкански пакт (1934) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 3:
[[Датотека:Entente Balkanique.png|250п|десно|мини|Земље чланице Балканског пакта]]
[[Датотека:Atatürk, Stojadinović, Metaxas, Comnen. Ankara, March 1938 (Koncern Ilustrowany Kurier Codzienny).png|250п|десно|мини|Самит Балканског пакта у [[Анкара|Анкари]] 1938. [[Мустафа Кемал Ататурк]] ([[Турска]]), [[Јоанис Метаксас]] ([[Краљевина Грчка|Грчка]]), [[Милан Стојадиновић]] ([[Краљевина Југославија|Југославија]]) и [[Николаје Петрешку]] ([[Краљевина Румунија|Румунија]]).]]
'''Балкански пакт''' или '''антанта''' је био [[војска|војно]]-[[политика|политички]] [[савез]] који су чинили [[Краљевина Југославија|Југославија]], [[Краљевина Грчка|Грчка]], [[Краљевина Румунија|Румунија]] и [[Турска]], и био је одбрамбени савез од [[Краљевина Бугарска|бугарских]] и [[Краљевина Италија|италијанских]] аспирација. Текст Балканског пакта је припремљен и парафиран почетком [[фебруар]]а у [[Београд]]у, a свечано потписан [[9. фебруар]]а [[1934]]. у [[Атина|Атини]]. [[Краљевина Албанија (1928—1939)|Краљевина Албанија]], [[Краљевина Бугарска|Бугарска]], [[Краљевина Италија|Италија]], [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарска]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] су се противили потписивању Балканског пакта. Избијањем [[Други светски рат|Другог светског рата]] савез ослабио због различитих ставова земаља-чланица према Немачкој и Италији, а приступањем Румуније и Југославије [[Тројни пакт|Тројном пакту]] сасвим се распао.
 
Према тексту пакта, који је одмах обелодањен, Краљевина Југославија, Грчка, Румунија и Турска гарантују узајамну безбедност својих граница. Агресором ће се сматрати и [[држава|земља]] која на својој територији пружа помоћ „наоружаним бандама“ које упадају на територију друге земље. Балкански пакт је организован по моделу [[Мала Антанта|Мале Антанте]], c тенденцијом да прерасте у политичку и економску заједницу, отворену и за друге земље. Kao руководећи орган образован је Савет министара спољних послова, Стални секретаријат, као помоћно тело, и Економски савет, као консултативни орган. Балкански пакт представљао је најозбиљнији ударац политици [[Краљевина Италија|Краљевине Италије]]. Уместо да се распада, како је [[Бенито Мусолини]] прижељкивао, Југославија је јачала, ширећи свој утицај и на друге земље.
Ред 13:
== Литература ==
* [[Бранислав Глигоријевић]], „Краљ Александар Карађорђевић у европској политици“
* {{Cite book| ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|title=Istorija Jugoslavije 1918-1978|year=1980|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=nW5pAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|title=Istorija Jugoslavije 1918-1988|volume=1|year=1988|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=vCYMAAAAIAAJ}}
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Балкански_пакт_(1934)”