Сан у црвеном павиљону — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м pretvaranje sablona page u cite book
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 16:
У касном 19. веку, утицај романа ''Сна у црвеном павиљону'' био је толико продоран да га је реформатор [[Liang Qichao|Љанг Ћичао]] напао заједно са још једном класичном новелом ''[[Water Margin|Прича о мочвари]]'' због „подстицања на пљачку и пожуду”, као и због загушивања увођења западних романа, које је он сматраво у већој мери друштвено одговорним.<ref>Leo Ou-fan Lee, "Literary Trends I: The Quest for Modernity, 1895–1927," in John K. Fairbank, ed., ''Cambridge History of China'' Vol. 12 Republican China 1912–1949 Pt I. {{page1|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|year=1983|id=|pages=}}: 455.</ref> Угледни научник [[Wang Guowei|Ванг Гуовеј]] је међутим произвео нов метод књижевног тумачења у свом иновативном и револуционарном есеју из 1904. године, у коме се позивао на филозофију [[Артур Шопенхауер|Артура Шопенхауера]]. Ванг је називао ову новелу „трагедијом трагедија”, која је у контрасту са просперитетним завршецима већине ранијих драма и дела фикције.{{sfnp|Yu|1997|p=[https://books.google.com/books?id=l1pFLo0pR0YC&pg=PA219&lpg=PA219&dq=wang+guowei+dream+red+chamber&source=bl&ots=FpN2Pbtarp&sig=y8XUk42XIrxSIqNc_RL9qxm3-H8&hl=en&sa=X&ei=tSrYU7GaNsmpyASUpYKgDA&ved=0CFIQ6AEwBjgU#v=onepage&q=wang%20guowei%20dream%20red%20chamber&f=false 119–121]}}
 
У раном 20. веку, мада је [[New Culture Movement|Нови културални покрет]] имао критичко становиште према конфуцијанским класицима, научник [[Hu Shih|Ху Ших]] је користио оруђа [[Filološka kritika|филолошког критицизма]] да стави роман под потпуно другачије светло, и да га декларише темељом националне културе. Ху и његови ученици, [[Gu Jiegang|Гу Ђеганг]] и [[Yu Pingbo|Ју Пингбо]], први су утврдили да је Цао Сјуећин био аутор дела. Озбиљан третман питања ауторства је произвео виши ниво поштовања фикције, с обзиром на то да мање обимни облици књижевности традиционално нису били приписивани специфичним индивидуама.<ref>{{cite journal|authorlink=Haun Saussy |last=Saussy |first=Haun |title=The Age of Attribution: Or, How the ''Honglou Meng'' Finally Acquired an Author |journal=Chinese Literature: Essays, Articles, Reviews (CLEAR) |volume=25 |year=2003 |pages=119-132|doi=10.2307/3594284|jstor=3594284| pages = 119-132}}</ref> Ху је затим надоградио [[Cai Yuanpei|Цај Јуенпеја]] истраживањима штампане историје раних издања да би припремио поздане текстове за читање. Финални, и у неким аспектима најважнији задатак, било је проучавање речника и употреба Цајевог пекиншког дијалекта као основе за модерни [[Стандардни мандарински језик|мандарински]].
 
Током 1920-их, научници и посвећени читаоци су развили ''Хунгсјуе'', или [[Redology|редологију]] у научно поље и популарну авокацију. Међу жудним читаоцима је био млади [[Мао Цедунг]], који је касније тврдио да је прочитао новелу пет пута и величао ју је као једно од највећих кинеских књижевних дела.<ref>Li Zhisui, ''The Private Life of Chairman Mao''. {{page1|location=New York|publisher=Random House|year=1994|id=|pages=82}}</ref> Утицај тема и стила новеле су евидентни у многим модерним кинеским прозним радовима. Почеткак 1950-их је био богат период за редологију. Тад је дошло до објављивања главних студија Ју Пингба. [[Zhou Ruchang|Џоу Жучанг]], који је као млади научник привукао пажњу Ху Шиха крајем 1940-их, објавио је своју прву студију 1953. године, која је постала бестселер.<ref name="books.google.com">Editor's Preface, Ruchang Zhou, ''[https://books.google.com/books?id=1ROFO8h-e6IC Between Noble and Humble: Cao Xueqin and the Dream of the Red Chamber]''. {{page1|location=New York|publisher=Peter Lang|year=2009|id=|pages=}}, xiv.</ref> Међутим, 1954. године Мао је лично критиковао Ју Пингба због његовог „буржоаског идеализма” у виду пропуштања да нагласи да је роман изложио декаденцију „феудалног” друштва, као и одсуства разматрања теме класне борбе. Током [[Кампања стотину цветова|Кампање стотине цветова]], Ју је био тешко критикован, али су напади били толико екстензивни и пуни цитата из његовог рада да су заправо ширили Јуове идеје до многих људи који иначе не би знали за њихово постојање.<ref>Joey Bonner, "Yü P'ing-Po and the Literary Dimension of the Controversy over ''Hung Lou Meng''," ''The China Quarterly'' 67 (1976): 546–581 {{doi|10.1017/S0305741000035517}}; Merle Goldman, ''Literary Dissent in Communist China'' (Cambridge, MA. {{page1|location=|publisher=Harvard University Press|year=1967|id=|pages=}}).</ref>
Ред 57:
* [[Andrew H. Plaks]], ''Archetype and Allegory in the "Dream of the Red Chamber"''''' '''(Princeton. {{page1|location=|publisher=NJ Princeton University Press|year=1976|id=|pages=}}).''' ''' Reprinted: (Ann Arbor: U.M.I. Books on Demand, Reprint, 1993).
* {{Cite book| ref=harv| last=Schonebaum| first = Andrew| first2 = Tina | last2=Lu |year=2012 | title = Approaches to Teaching the Story of the Stone (Dream of the Red Chamber) | publisher = Modern Language Association of America| location = New York |isbn=9781603291101| ref = none}} Articles on the nature, content, and history of the novel.
* {{Cite book| ref = harv | first=Wei | last=Shang | chapter=The Literati Era and Its Demise (1723–1840) | editor-first=Kang-i Sun | editor-last=Chang | title=The Cambridge History of Chinese Literature, Volume II: From 1375 | location=Cambridge | publisher=Cambridge University Press |year=2010 |pages=245-342|isbn=978-0-521-85559-4 | pages = 245-342}}
* {{Cite book| ref = harv | first = Laurence Kwok Pun | last=Wong| title = Dreaming Across Languages and Cultures: A Study of the Literary Translations of the Hong Lou Meng| url = https://books.google.com/books?id=BytQBwAAQBAJ&pg=PR5|year=2014| publisher = Cambridge Scholars Publishing|isbn=978-1-4438-6828-0}}
* Shih-Ch'ang Wu, ''On the Red Chamber Dream: A Critical Study of Two Annotated Manuscripts of the 18th Century''''' '''. {{page1|location=Oxford|publisher=The Clarendon Press|year=1961|id=|pages=}}.''' '''