Википедија:Трг/Техника — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
потпис |
|||
Ред 665:
Међутим, култура се брани стваралаштвом, а не забранама! И мене радује чињеница да је ср. википедија допринијела јачању ћирилице на интернету. '''Без ћирилице нема нашег културног идентитета''' и ми ћирилицу морамо јачати. АЛИ, то не значи да се требамо одрицати и прогонити латиницу. Поразна је чињеница да се у неким књижевним круговима, већ одавно, цјелокупно СХ стваралаштво на латиници класификује као хрватска књижевност. То такође не смијемо допустити! Такође, није лијепо од предлагача ових измјена, да за уреднике који доприносе на латиници, каже да нису добродошли овдје. Добро је што се касније сам кориговао око будућих латиничних чланака, и добро је што ће уз '''помоћ бота''' и тај проблем бити ријешен. Овим, мислим да смо ближе постизању консензуса око рјешавања свеобухватног проблема! <span style="font-family:Century Gothic;text-shadow:1px 1px 3px #999;">[[User:CarRadovan|<span style="color:black;">'''Радован'''</span>]] [[User talk:CarRadovan|<span style="color:red;">⁂</span>]]</span> 15:26, 18. јануар 2020. (CET)
:{{ping|CarRadovan}} Bojim se da razlozi zašto ćirilica nestaje (a čitao sam ponešto o tome), nisu tako jasno povezani sa politikom, nego su više antropološke prirode. Jednostavno, u ljudskoj je prirodi da pojednostavljuju stvari i da teže komforu (tehnička revolucija zadnjih 200 godina se svodi uglavnom na to, od mobilnog telefona pa nadalje). Isto je i sa pismom. Da je u ljudskoj prirodi praktičnije da se koriste dva pisma, sve nacije na ovom svetu bi imala 2. A ne jedno. I to je istorijska istina. Digrafija u Srba nije nastala jer smo mi demokratičniji, pametniji, civilizacijski potkovaniji pa nam treba 2 pisma da iskazujemo svoju civilizaciju, od drugih naroda. Mnogo se tu može debatovati. Al je negde suština da ljudima u praktičnom životu ne treba 2 pisma i da je to iz različitih razloga (uglavnom tehnološke prirode) latinica koja je uzela primat u srpskom. Neće ljudi ostati nepismeni na ćrilicu, jer se uči u prvom osnovne, ali preti da nestane iz upotrebe osim u par džepova u društvu. I iz tog uvida proizilaze sve ove odluke i stavovi SANU i Matice da je ona prvo i da treba da se favorizuje. I kao što si i sam primetio, tu se ide do svakakvih krajnosti (isključivanje svog latiničnog nasleđa iz srpskog i upisivanje u hrvatski kanon). Al to je debata koja je pitanje jedne široke politike u društvu. Šta će biti i kako sa ćirilicom u budućnosti.
:Glede ovog projekta, mi smo ispunili preporuke SANU i Matice. Ćirilica je favorizovana na sr.viki. 90% sadržaja i softver su na ćirilici. To je definicija favorizacije. Ovo što se traži ovim predlogom je monopolizacija. Da se sr.viki svede na jedno pismo, a u ime „čišćenja latinice” da se sprovode sankcije i zabrane. A u odlukama SANU i Matice nigde nema uporišta za ovaj predlog. Tamo niko ne govori o monopolizaciji. To je izmišljotina ovdašnjeg predlagača kad se poziva na taj predlog. I nadalje, kako sam stavio u izvorima Klajna i drugih, oni eksplicitno navode da se protive svakoj politici koja vodi zabrani nečega. Klajn govori o dokidanju demokratije i kršenju ljudskih prava. Dakle, on kao trenutno glavni čovek Odbora za standardizaciju na kog se Nikola kvazipoziva, kaže da je protiv bilokakvih zabrana. I ja sam protiv toga. Iz istih razloga. Zato ovaj predlog treba odbaciti. Dobro smo mi utvrdili jezičku politiku na ovom projektu i dobro je išlo do sad. Nema potrebe bilo šta da se menja, osim tih tehničkih korekcija, koje su programerski fah. --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 14:07, 19. јануар 2020. (CET)
=== Predlog za razmišljanje ===
| |||