Црвене алге — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: врста → Врста (биологија) |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 27:
== Специфичности грађе вегетативне ћелије ==
[[Ћелија (биологија)|Ћелија]] садржи вишеслојан [[ћелијски зид]]. Унутрашњи слојеви су изграђени од [[целулоза|целулозе]], док су спољашњи слојеви изграђен од [[пектина]]<ref name="Блаженчић"/>. Међу црвеним алгама има представника чији су ћелијски зидови прожети [[калцијум карбонат]]ом и [[магнезијум карбонат]]ом. Највише су калцификовани пектински слојеви, целулозни слојеви су мање калцификовани и идући ка [[протопласт]]у калцификација се смањује.
[[Цитоплазма]] се код црвених алги налази уз ћелијски зид, док средину ћелије заузима [[вакуола]]<ref name="Блаженчић"/>. Већина црвених алги има једно [[једро]], мада има и вишеједарних представника. Kод ових алги једро је мало.
Ред 48:
== Размножавање ==
Црвене алге се [[репродукција|размножавају]] [[бесполно размножавање|бесполно]] ([[вегетативно размножавање|вегетативно]] и [[спорулативно размножавање|спорулативно]]) и [[полно размножавање|полно]]<ref name="Блаженчић"/>.
Вегетативно размножавање се остварује простом деобом (код једноћелијских облика), раскидањем колоније или откинутим деловима талуса.
Приликом спорулативног размножавања, ствара се одређени вид [[спора]] (зооспоре, планоспоре, апланоспоре, аутоспоре). Споре се стварају у [[спорангијама]] које могу бити моноспорангије, тетраспорангије и ретко полиспорангије. У моноспорангијама се налази по једна спора, док се у тетраспорангијама образују 4 споре. У спорангијама црвених алги се ретко образује више од 4 спора, а тада се оне зову полиспорангије. Код -{Bangiophyceae}- се моноспоре могу образовати у било којој вегетативној ћелији талуса, док се код -{Florideophyceae}- образују само у моноспорангијама<ref name="Блаженчић"/>. Моноспорама се размножавају представници класе -{Bangiophyceae}- и најпримитивнији представници из класе -{Florideophyceae}- (ред -{Nemalionales}-). Моноспоре немају бичеве, а једно време се могу кретати амебоидно. У спољашњој средини, после неког времена, добијају ћелијски зид и почињу да клијају<ref name="Блаженчић"/>. Највећи број врста црвених алги се размножава помоћу тетраспора. Према начину деобе и распореду тераспора постоје три типа тетраспорангија: крстасти, зонални и тетраедални. Тетраспорангије се углавном налазе на крајевима бочних грана ограниченог раста. Ретко се јављају у средини кончастог тела алги (интеркаларно). Тетраспорангије могу да се развијају појединачно или у групама; на целој јединци, или само на посебним деловима. Тетраспоре су, као и моноспоре, гимнопласти (немају сталан ћелијски омотач), а ћелијски зид настаје око њих тек када напусте тетраспорангију и причврсте се за подлогу<ref name="Блаженчић"/>.
Скоро све врсте црвених алги се размножавају и полно. Само се неке примитивне врсте из класе -{Bangiophyceae}- не размножавају полно. Полно се размножавају [[оогамија|оогамијом]]. Имају мушке полне органе ([[антеридија|антеридије]]) и женске ([[карпогон]]е). Антеридије су ситне и безбојне. Углавном су груписане у [[сорус]]е, мада могу бити и расуте по талусу. У антеридијама се стварају мушки [[гамет]]и ([[спермације]]) који су лоптасти, једноједарни, најчешће безбојни, непокретни и немају чврст ћелијски омотач. Када се ослободе из антеридија, гамете [[вода]] пасивно преноси и они тако стижу до женских полних органа - карпогона<ref name="Блаженчић"/>. Женски гамет (јајна ћелија) не напушта карпогон. Карпогон углавном има изглед боце и састоји се од доњег, проширеног дела и вршног дела - ''трихогона''. [[Једро]] се углавном налази у доњем, проширеном делу. Карпогон углавном настаје на карпогенској грани, која је изграђена од неколико безбојних ћелија. Антеридије и карпогони се углавном развијају на различитим јединкама. Када мушки гамет (спермација) стигне до трихогена, спаја се са женским гаметом и настаје [[зигот]]<ref name="Блаженчић"/>.
Ред 63:
== Значај црвених алги ==
Црвене алге су значајне као примарни продуценти органских супстанци и [[кисеоник]]а. Поједине се користе у [[прехрамбена индустрија|прехрамбеној]] (за исхрану људи и животиња) и [[хемијска индустрија|хемијској индустрији]] (нпр. производња агара). [[Калцијум|Калцификоване]] врсте се понекад додају киселом [[тло|земљишту]] ради регулисања киселости.
У исхрани се црвене алге користе као салате, вариво, или као додатак другим јелима. У ту сврху се најчешће употребљавају порфира (-{Porphyra}-) и родименија (-{Rhodymenia}-). Порфира се у [[Јапан]]у (где је веома цењена као храна) гаји у посебно припремљеним подводним баштама као повртарска биљка.
Ред 112:
== Литература ==
* {{Cite book | ref= harv|author=W. J. Woelkerling |chapter=An introduction |editor=K. M. Cole & R. G. Sheath |year=1990 |title=Biology of the Red Algae |publisher=Cambridge University Press, Cambridge |isbn=978-0-521-34301-5 |pages=1-6}}
[[Категорија:Алге]]
| |||