Баја — разлика између измена

Баја је по једном извору из 1905. године насељена још у 12. веку. Насеље на овом месту први пут се спомиње [[1308]]. године. Град је страдао 1807. године од катастрофалне поплаве. Други пут, Бају уништава пожар маја [[1840]]. године, када страдају све цркве (две српске православне) и много кућа — 2101.<ref name="automatski generisano2">„Школски лист”, Сомбор 1866. године</ref> Изгорело је 48 немоћних особа — стараца, жена и деце и 2485 кућа. Узрок пожару је било бацање пепела са жаром, од стране једне жене након печења хлеба.<ref>Јоаким Вујић: „Путешествија по Унгарији…”, Београд 1845. године</ref> Пожар је заправо настао у суседном месту Иштванмеђи,<ref name="аутоматски генерисано2">„Србски народни лист”, Будим 1840. године</ref> па се преко спахилука у Бају пренео.

 

 

У Баји се 1848. године помиње манастир францишки са шесторазредном гимназијом, која 1859. године има 303 ученика. Болници градској у Баји, добротвор Русић је 1891. године оставио за издржавање 5000 америчких долара.

За време „српског империјума” у Баји који је трајао 33 месеца, од новембра 1918. до августа 1921. године, дужност градоначелника је обављао Васа Долинка. Тај српски родољуб у Баји, официр бивши активни капетан, потиче из Панчева и пре него што је деда Васа променио презиме, презивали су се Петровић.<ref name="аутоматски генерисано1" /> После [[Први светски рат|Првог светског рата]] Баја је две године била у оквиру [[Српско-мађарска република Барања-Баја|Српско-мађарске републике Барања-Баја]]. [[Тријанонски споразум|Тријанонским споразумом]] [[1920]]. град је потпао под новоосновану [[Мађарска|Мађарску]]. Град се нашао на самом југу, недалеко од границе са тадашњом [[Краљевина Југославија|Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца]]. Истовремено град постаје средиште преосталог дела [[Бачко-бодрошка жупанија|Бач-Бодрошке жупаније]] у [[Мађарска|Мађарској]], као и његово привредно и културно средиште.

 

 

Данас Баја слови за средиште јужног дела [[Бач-Кишкун (жупанија)|Бач-Кишкун жупаније]].

}}

 

 

Према попису из 2001. године граду живи 37.690 становника, од чега:

* 93,5 % [[Мађари]];

* 1,3 % [[Хрвати]]; (у ствари Буњевци и [[Шокци]])

* 0,4 % [[Срби]];