Граматика — разлика између измена

{{Лингвистика}}

 

 

У модерној [[лингвистика|лингвистици]], граматика се састоји од [[фонологија|фонологије]], [[семантика|семантике]] и [[синтакса|синтаксе]]. Традиционално гледано, граматика која се учила у школама, на пример [[граматика српског језика]], се састојала од серије уредно изабраних форми и примера језичког израза, [[правопис]]а, укључујући такође, све оне облике и форме које треба избегавати.

{{Further|Историјска лингвистика}}

 

 

На Западу, граматика се појавиал као дисциплина у доба [[Хеленистичка ера|хеленизма]] од 3. века п. н. е. са ауторима као што су [[Rhyanus|Ријан]] и [[Aristarchus of Samothrace|Аристарх од Самотраке]], при чему је најстарији сачувани рад ''[[Art of Grammar|Уметност граматике]]'' ({{lang|grc|Τέχνη Γραμματική}}), који се приписује [[Dionysius Thrax|Дионисису Траксу]] (c. 100 п. н. е.). [[Latin grammar|Латинска граматика]] се развила следећи грчке моделе од 1. века п. н. е, захваљујући раду аутора као што су [[Orbilius Pupillus|Орбилијус Пупилус]], [[Remmius Palaemon|Ремијус Палемон]], [[Marcus Valerius Probus|Маркус Валеријус Пробус]], [[Verrius Flaccus|Веријус Флакус]] и [[Aemilius Asper|Емилус Аспер]].

 

 

 

Граматике ваневропских језика су почеле да се праве ради [[Evangelizacija|еванђелизације]] и [[Превођење Светог писма|превођења Светог писма]] од 16. века на овамо, као што је -{''Grammatica o Arte de la Lengua General de los Indios de los Reynos del Perú''}- (1560), и [[Кечуа (језик)|кечуанска]] граматика калуђера [[Domingo de Santo Tomás|Доминга де Санто Томаса]].

Формално проучавање граматике је важан део [[образовање|образовања]] још од најранијег доба напредним [[учење]]м, иако правила која се у поучавају у [[школа]]ма нису „граматичка“ у смислу у којем већина лингвиста користи тај термин, јер су пуно више [[лингвистичка прескрипција|прескриптивна]] него [[лингвистичка прескрипција|дескриптивна]].

 

 

Погрешно се верује да [[аналитички језик|аналитички језици]] имају једноставнију граматику од [[синтетички језик|синтетичких језика]]. Аналитички језици користе [[синтакса|синтаксу]] за преношење информације која је кодирана [[инфлексија|инфлексијом]] у синтетичким језицима. Другим речима, редослед речи није битан и [[Морфологија (лингвистика)|морфологија]] игра знатно важнију улогу у чисто синтетичким језицима, док у аналитичким језицима морфологија није толико важна и синтакса игра значајну улогу.{{sfn|Gussenhoven|Jacobs|2005|pp=}} [[Кинески језик|Кинески]] и [[Африканс (језик)|африканс]], на пример, су високо аналитички и значење је стога врло контекстно зависно. (Оба поседују неке инфлексије, и имали су их више у прошлости, те стога с временом постају све мање синтетичкима и све више „чисто“ аналитичкима.) [[Латински језик|Латински]], који је високо синтетички, користи [[афикс]]е и инфлексије како би пренео исту информацију коју кинески преноси [[синтакса|синтаксом]]. Будући да су речи латинског језика поприлично (иако не потпуно) самосадржавајуће, разумљива [[реченица]] латинског језика се може начинити пермутовањем елемената у произвољном редоследу. Латински има сложену афиксацију и једноставну синтаксу, док за кинески вреди обрнуто.

[[Норвешки језик|Норвешки]] има два стандарда, ''[[Bokmål|бокмал]]'' и ''[[Nynorsk|новонорвешки]]'', избор између којих је предмет [[Norwegian language struggle|контроверзе]]: Свака норвешка општина може да прогласи један од њих службеним језиком, или може да остане „језички неутрална”. Новонорвешки подржава мањина од 27 % општина. Главни језик који се користи у основним школама нормално следи званични језик своје општине и о томе се одлучује референдумом унутар школског округа. [[Standard German|Стандардни немачки]] је настао стандардизацијом службене употребе [[Early New High German language|горњенемачког]] у 16. и 17. веку. До око 1800, то је скоро у потпуности био писани језик, али је у данашње време у веома широкој употреби као говорни језик, тако да је већина бивших [[German dialect|немачких дијалеката]] скоро изумрла.

 

 

У Сједињеним Државама, Удружење за промоцију добре граматике је дезигнирало 4. март као [[National Grammar Day|Национални дан граматике]] почевши од 2008. године.<ref>{{cite web|url=http://nationalgrammarday.com/| title = National Grammar Day: Brought to you by Grammar Girl and the Society for the Promotion of Good Grammar}}</ref>

== Граматички термини ==

{{colbegin|3}}

* [[Речце]]

* [[Двојина]]

* [[Једнина]]

* [[Личне заменице|Лична заменица]]

* [[Повратна заменица]]

* [[Повратно-присвојна заменица]]

* [[Множина]]

* [[Падеж]]

* [[Прилози|Прилог]]

* [[Узвици|Узвик (усклик)]]

{{colend}}

* -{Bede Rundle, Grammar in Philosophy, Oxford 1979.}-

* -{Chris Foryth, Grammar through time, 1981.}-

* {{citation | last=Chomsky| first = Noam |author = |authorlink= Noam Chomsky | title = Syntactic Structures | url = https://www.google.com/books?id=a6a_b-CXYAkC |year=1957| publisher = Mouton | location = The Hague/Paris }}

* {{Cite book| ref=harv| title = The Minimalist Program| last=Chomsky| first = Noam| publisher = MIT Press|year=1995|isbn=978-0-262-53128-3|pages=}}