Батрић Јовановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
м Бот: исправљам преусмерења |
||
Ред 32:
Након ослобођења [[Југославија|Југославије]], као омладински руководилац учествовао је у организовању првих [[Омладинске радне акције|омладинских радних акција]] на изградњи ратом порушене земље. Неколико година узастопно био је у руководилац великих савезних омладинских радних акција, као члан и командант Главног штаба омладинских радних бригада на изградњи омладинске [[Пруга Брчко—Бановићи|пруге Брчко—Бановићи]], 1946. године и [[Пруга Шамац—Сарајево|пруге Шамац—Сарајево]], [[1947]]. године. Од [[1948]]. године је учествовао у [[Историја Новог Београда|изградњи Новог Београда]], тачније у првој фази његове изградње од 1948. до [[1950]]. године. Био је помоћник генералног директора предузећа „Нови Београд” и даноноћно је обилазио градилишта — [[Палата Србије|палате Федерације]], [[Студентски град (Нови Београд)|Студентског града]], [[Павиљони|насеља Тошин бунар]] и [[Hotel Jugoslavija|хотела „Југославија”]] и бринуо о њиховом снабдевању ових градилишта потребним алатом, грађевинским машинама и материјалом. Посебно је водио бригу о итвршењу претходно договорених годишњих, месечних и декадних планова за поједине објекте и градилиште у целини.{{sfn|Ко је ко у Југославији|1970|p=284}}{{sfn|Ристановић|2009|pp=40—41}}
Након наступања паузе у изградњи [[Градска општина Нови Београд|Новог Београда]], Батрић Јовановић је био стављен на располагање [[Влада ФНРЈ|Влади ФНРЈ]], где је обављао дужности — помоћника савезног министра, директор Савезне управе за нуклеарне сировине, секретар Комисије за привреду Централног комитета КПЈ и уредник [[Борба (новине)|НИП „Борба”]]. Године [[1953]]. био је именован за генералног директора Управе цивилног ваздухопловства Југославије и на овој дужности је остао дуги низ година све до [[1971]]. године. Након овога је од [[1973]]. до [[1977]]. године био амбасадор СФРЈ у [[Унеско|УНЕСКО]]-у.{{sfn|Ко је ко у Југославији|1970|p=284}}{{sfn|Ко је ко у Србији|1995|p=208}}
У два сазива, од [[1978]]. до [[1986]]. године био је делегат из [[Социјалистичка Република Црна Гора|СР Црне Горе]] у [[Скупштина СФРЈ|Савезној скупштини]].{{sfn|Ко је ко у Србији|1995|p=208}} У овом периоду постао је чувен по жестоким осудама прогона српског и црногорског становништва с [[Косово и Метохија|Космета]] од стране великоалбанских шовиниста и сепаратиста. Такође, најоштрије је критиковао економску политику СФРЈ осуђујући је да је у служби пљачкања [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и других неразвијених југословенских република, од стране [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватске]] и [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словеније]]. Његова иступања у Скупштини СФР Југославије (делегатска питања, реплике и говори) касније је сабрао у својој књизи ''Косово, инфлација, социјалне разлике''.
| |||