Војислав Коштуница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљам преусмерења |
||
Ред 2:
| име = Војислав Коштуница
| слика = Vojislav Kostunica - EPP Congress Rome 2006 (68) (cropped).jpg
| опис_слике = Војислав Коштуница на когресу<br />[[Европска народна
| ширина_слике = 300п
| име при рођењу =
Ред 14:
| држављанство = {{застава|Србија}}
| народност = [[Срби]]н
| вероисповест = [[
| партија=:[[Демократска странка Србије]]<br />(1992—2014)<br />[[Демократска странка (Србија)|Демократска странка]]<br />(1990—1992)</small>
| супружник = Зорица Радовић † <small>(1976—2015)</small>
Ред 45:
Коштуничин прадеда, Јован Дамјановић (понекад се записивало и Дамљановић) прозвани Коштуница, био је учесник [[Светоандрејска скупштина|Светоандрејске скупштине]] из 1858. године, као народни посланик из [[Коштунићи|Коштунића]]. Из породице Дамјановић је и Анђелија, мајка војводе [[Живојин Мишић|Живојина Мишића]].
Коштуница се школовао у Београду, где је завршио основну школу. [[Друга београдска гимназија|Другу београдску гимназију]] похађао је и матурирао у време када је она већ била пресељена, привремено, у зграду [[Пета београдска гимназија|Пете београдске гимназије]], код [[ташмајдан|ташмајданског парка]]. Након матуре (1962) уписао је [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет у Београду]], на којем је дипломирао [[27. јун]]а [[1966]]. године. Магистрирао је [[1970]]. са темом „''Теорија и пракса југословенског уставног судства''“, а те године изабран је за асистента на Правном факултету. Докторирао је [[11. децембар|11. децембра]] [[1974]]. године на тему „''Институционализована опозиција у политичком систему капитализма''“. Међутим, те године у време политичких прогона на Универзитету, морао је да напусти факултет, јер је заједно са др [[Коста Чавошки|Костом Чавошким]] подржао свог професора др [[Михаило Ђурић (академик)|Михаила Ђурића]] у критици [[
Био је члан редакције и главни и одговорни уредник више правних и филозофских часописа, као што су „[[Архив за правне и друштвене науке]]“, „[[Филозофија|Филозофске студије]]“, „[[Филозофија и друштво (часопис)|Филозофија и друштво]]“ и „[[Теорија (часопис)|Теорија]]“. Члан је [[Српски ПЕН центар|Српског ПЕН центра]].
Ред 54:
==== Председник Југославије ====
Као кандидат [[Демократска опозиција Србије|ДОС]]-а изабран је за председника Савезне Републике Југославије на изборима [[24. септембар|24. септембра]] [[2000]]. године. Коалиција [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]] (СПС) и [[Југословенска левица|Југословенске левице]] (ЈУЛ) тврдила је да је Коштуница победио у првом кругу избора са већином од 49% гласова, што је значило да треба да се одржи додатни круг избора. То је био повод за избијање масовних протеста, који су [[
[[Датотека:Vojislav_Koštunica_and_Condoleezza_Rice.jpg|лево|мини|250п|Коштуница са америчком државном секретарком [[Кондолиза Рајс|Кондолизом Рајс]] у [[Вашингтон]]у 12. јула 2006. године]]
Ред 61:
Током 2001. године дошло је до отвореног размимоилажења са премијером Србије [[Зоран Ђинђић|Зораном Ђинђићем]]. Након изручења Слободана Милошевића [[Хашки трибунал|Хашком трибуналу]], Коштуница је тврдио да није био обавештен о тој одлуци. Још већа криза је избила августа 2001. када је Коштуница оптужио Ђинђића за организовани криминал и запретио повлачењем својих министара из Ђинђићеве владе. Ова криза је избила након убиства бившег официра [[Служба државне безбедности|Службе државне безбедности]] Момира Гавриловића 3. августа 2001. неколико сати пошто је наводно био код Коштунице у канцеларији. Коштуница је тврдио да је Гавриловић убијен јер је поседовао доказе о умешаности Ђинђића и Демократске странке у корупцију и заташкавање организованог криминала. Двојица министара ДСС (Александар Правдић и [[Обрен Јоксимовић]]) су поднели оставке и напустили Ђинђићеву владу.{{sfn|Bideleux|Jeffries|2007|p=288}}
У новембру 2001. је дошло до [[побуна ЈСО|побуне ЈСО]] против Ђинђићеве владе, током које су припадници Јединице за специјалне операције, предвођени [[Милорад Улемек Легија|Милорадом Улемеком Легијом]] блокирали ауто-пут код [[Врбас (град)|Врбаса]] и [[Центар
Коштуница је 24. јуна 2002. неочекивано сменио са места начелника генералштаба генерала [[Небојша Павковић|Небојшу Павковића]], иако је раније одбијао да га смени. НАТО и Зоран Ђинђић су дуго тражили Павковићеву смену, а Павковић је оптужио Коштуницу да је подлегао „недемократским притисцима” и да је смењен јер је одбијао да [[Војска Југославије]] учествује у „прљавој кампањи” председништва Југославије против Ђинђића, међу којима је било наводно прислушкивање Ђинђићеве владе.{{sfn|Bideleux|Jeffries|2007|p=296}}
Ред 76:
[[Датотека:President Bush greets President Vojislav Kostunica of Yugoslavia..jpg|десно|мини|250п|[[Џорџ Х. В. Буш|Џорџ Буш]] дочекује Коштуницу у [[Бела кућа|Белој кући]]]]
[[Датотека:Vladimir Putin with Vojislav Kostunica-1.jpg|десно|мини|250п|Коштуница са [[Владимир Путин|Владимиром Путином]] у [[Московски
Након ванредних избора [[21. јануар]]а [[2007]]. године, коалиција [[Демократска странка Србије]]-Нова Србија је постала трећа по снази у Народној скупштини. Након дугих преговора са Демократском странком, другом најјачом странком у скупштини, Коштуница је истакнут као кандидат за председника владе. Коштуничина влада је изгласана [[15. мај]]а 2007, неколико сати пре законског рока за расписивање нових избора.
Ред 82:
==== Поново у опозицији и повлачење из политике ====
[[Датотека:Vojislav Koštunica izbori 2014.JPG|мини|Билборд ДСС током кампање уочи [[
Пошто су се размимоилажења у Влади и даље наставила, Коштуница је [[8. март]]а 2008. затражио да се распишу [[избори за народне посланике
Поднео је оставку на место председника ДСС 19. марта 2014. године после лоших резултата на [[
==== Међународни споразуми ====
| |||