Белорепан — разлика између измена

| status_ref = <ref name=IUCN>{{IUCN|id=22695137 | title = ''Haliaeetus albicilla'' | assessor = BirdLife International |assessor-link=BirdLife International | version = 2013.2 | year = 2013 | accessdate = 26. 11. 2013}}</ref>

'''Белорепан''', познат и као '''орао белорепан'''<ref name="gimnazija">{{Cite web | last =Мештеровић | first = Тијана | title = Орао белорепан (''Haliaeetus albicilla'') | url = http://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/zivotinje/ptice/orao-belorepan.php | publisher = Гимназија „Вељко Петровић” Сомбор}}</ref> или '''штекавац'''<ref name="gimnazija" /> ({{јез-лат|Haliaeetus albicilla}}), [[Врста (биологија)|врста]] је [[птице]] из породице [[Јастребови (породица)|јастребова]] и највећи је [[орао]] [[Европа|Европе]].{{чињеница| date = 08. 2018.}} Перје је браон боје са светлијим деловима са спољашње и унутрашње стране крила. Са зрелошћу птице светлије нијансе добијају на интензитету. Потпуно бео реп је знак пуне зрелости. Дужина од репа до главе је од 70 до 90 сантиметара док распон крила варира између 2.0 до 2.4 метра. Распрострањен је од северне Европе (западна [[Ирска]], обала [[Норвешка|Норвешке]]) према источној и Јужној, па преко земаља бившег [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а на исток до [[Камчатка|Камчатке]] и [[Јапан]]а. До пре једне деценије био је на ивици истребљења али је интензивним мерама заштите број птица у дивљини значајно порастао и данас је његова европска популација стабилна.

Белорепан се храни најчешће птицама мочварицама ([[патка|патке]], [[гуска|гуске]], [[лабудови]], [[гњурци]], [[галебови]], [[чапље (породица)|чапље]] и др.), али и сисарима до величине [[зец]]а и [[Лисица|лисице]], корњачама, змијама и рибама до 8 kg тежине. Понекада су у гнездима белорепана проналажена и прасад, али се претпоставља да их је орао пронашао док су плутала у води, јер уколико је принуђен, Белорепан ће јести и лешине, најчешће угинулу рибу, а ако му се пружи прилика и друге животиње које река носи. Сатима може да једри на струји топлог ваздуха. Вршно перје на крилима је раширено, глава и врат су истегнути, а назад је кратки клинасти реп.

Орао белорепан се најчешће гнезди у близини великих водених површина: река, мора, језера, или великих рибњака. Гнездо гради високо у крошњи дрвећа а најпогодније су мирне, старе шуме. Промер гнезда је до 180 cm, а како га годинама надограђује, може бити толико и високо. Литература помиње да гради гнездо и на тлу. Има једно легло. Током фебруара и марта на [[јаје|јајима]] наизменично седе женка и мужјак (женка дуже).