Грифон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 8:
Најстарије представе ових фантастичних бића познате су из [[Египат|Египта]], [[Вавилон]]а, [[Асирско краљевство|Асирије]], [[Хетити|Хетитског царства]], [[Ахеменидско царство|Персије]], [[Феникија|Феникије]] и [[Јудеја|Јудеје]], а одатле су стигле у [[грчка|Грчку]], најпре на [[Крит]]. На Криту су се појављивали на уметничким предметима из 17. и 16. века п. н. е., у [[Спарта|Спарти]] у 8. и 7. веку п. н. е. и у [[Рим]]у.
Могло је бити женско и мушко, а постојале су и резличите комбинације: лављи труп и птичја, односно људска глава.
У [[Античка Грчка|Грчкој]] је углавном представљен као чудовиште женског пола, а најпознатије је [[Сфинга]]. У [[Месопотамија|Месопотамији]] и Персији преовладао је лављи тип - комбинација лављег трупа и главе бика или човека, а у [[Стари Египат|Египту]] тип - тело лава и глава птице грабљивице, [[Скорпије|шкорпиона]] и човека, [[змај]]а и слично.
Најпознатији представници били су сируши „вавилонски змајеви“ и керубиони, крилати бикови-стражари с људском главом.
Ред 17:
== О Грифону ==
И [[књижевност]]и се први пут помиње у коментару [[Хесиод]]овог дела, а први опис дао је [[Херодот]] у првој половини 5. века пре нове ере. Описујући га као чудовиште с лављим телом, орловским крилима и канџама, који живи негде далеко на северу [[Азија|Азије]], где чува богата налазишта [[Злато|злата]] од једнооких [[Арисмапана]].
[[Есхил]] грифоне назива "[[Зевс]]овим псима“ и описује их као псе са птичјим кљуном који не лају.
Ред 26:
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Несторовић, Н.|first=Богдан|title=Архитектура Старог века|publisher=Научна књига|year=1952|id=|publication-place=Београд, Србија, Југославија|accessdate=23. 1. 2019|type=Архитектура}}
* В. Замаровски, ''Јунаци античких митова'', ''Лексикон грчке и римске митологије'', Загреб 1985, pp. 118.
| |||