Београдска шака — разлика између измена

'''Београдска шака''' представља прву [[Bionika|бионичку]] [[Шака|шаку]] у свету. Шаку су [[1963]]. године на [[Институт Михајло Пупин|Институту Михајло Пупин]] конструисали [[Срби|српски]] [[Научник|научници]] и [[професор]]и са [[Електротехнички факултет Универзитета у Београду|Електротехничког факултета у Београду]], [[Рајко Томовић]] и [[Миодраг Ракић]]. Ова бионичка шака има свих пет [[прст]]ију који имају [[Senzor|сензоре]] за [[Dodir|додир]] и могућност хватања упоредиву са данашњим. Представља претечу свих бионичких протеза и вештачких помагала. Сачувани примерци Београдске шаке налазе се на Институту „Михајло Пупин“ и у Електротехничком факултету у [[Београд]]у, као и у [[Бостон]]ском музеју [[Роботика|роботике]] у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]].<ref>{{Cite book|title=Рођење хуманоидне роботике- 50 година Института Михајло Пупин- каталог изложбе|last=Станић|first=Иван|publisher=Музеј науке и технике Београд|year=2017|isbnid=|location=Београд|pages=35}}</ref>

Професор и [[инжењер]] Рајко Томовић био је један од главних учесника у креирању прве рачунске машине за електропривреду, првог аналогног [[рачунар]]а домаће израде, првог домаћег електронског рачунара, као и првог Југословенског дигиталног рачунар [[ЦЕР-10|ЦЕР 10]], [[1960]]. године. Заједно са Миодрагом Ракићем, својим колегом са Електротехничког факултета у Београду [[1963]]. године започео је пионирски рад на изради вештачког [[Орган (анатомија)|органа]] са чулом додира у [[Лабораторија|Лабораторији]] за аутоматску контролу на Институту „Михајло Пупин”. У свом истраживачком раду користили су теоријске радове из области [[Рехабилитација|рехабилитационе]] и [[Ортоза|ортотичке]] роботике<ref>{{Cite book|title=Die fremdenergetisch angedriebene Handprothese|last=Binder|first=U.|publisher=Technische Hochschule Hannover|year=1957|isbnid=|location=Hannover|pages=}}</ref><ref>{{Cite book|title=Human Hand as a Feedback System|last=Tomović|first=R.|publisher=IIFAC Congress Moscow|year=1960|isbnid=|location=London|pages=624-628}}</ref><ref>{{Cite book|title=An adaptive artificial hand|last=Tomović|first=R.|last2=Boni|first2=G.|publisher=Trans. Instit. Radio Engrs. Vol. PGAC|year=1962|isbnid=|location=|pages=}}</ref>. Уз помоћ Миодрага Ракића [[1963]]. године конструисали су модел прве на свету протетичке роботске шаке. Шака има ''DC'' [[мотор]] и екстерно напајање.<ref>{{Cite journal|last=Ракић|first=М.|date year=1964|title=An automatic hand prosthesis, у Medical electronics and biological engineering|url=|journal=Pergamon Press|location=Лондон|volume=|pagesvia=47|via pages = 47}}</ref>

Рад на бионичкој шаци довео је до повећане активности на пољу роботике, како у свету тако и у Институту. Професор Томовић је посетио Америку и након повратка [[1965]]. године заједно са професором [[Миомир Вукобратовић|Миомиром Вукобратовићем]] посветио се истраживању и раду на конструкцији егзоскелета за доње [[Екстремитет (анатомија)|екстремитете]]. Године [[1967]]. постају јако важни чланови [[Београдска школа роботике|Београдске школе роботике]] и новоосноване Лабораторије за роботику.<ref>{{Cite book|title=Рођење хумноидне роботике- 50 година Института Михајло Пупин- каталог изложбе|last=Станић|first=Иван|publisher=Музеј науке и технике Београд|year=2017|isbnid=|location=Београд|pages=6-7}}</ref>