Филаделфија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Литература: исправљање coauthors у author2 |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 49:
Географски центар Филаделфије се налази отприлике на 40° 0′ 34″ СГШ и и 75° 8′ 0″ ЗГД. 40. меридијан пролази кроз квартове [[Североистична Филафелфија]], [[Северна Филадефија]] и [[Западна Филадефија]], укључујући и парк [[Фермаунт (парк)|Фермаунт]]. Град заузима површину од 369,62 km², од чега је 347,52 km² копно, а 22,09 km² или 6% је вода. У водене површине спадају реке [[Делавер (река)|Делавер]] и [[Скулкил]], језера у [[Парк Френклина Делана Рузвелта|Парку Френклина Делана Рузвелта]] и потоци [[Кобс]], [[Висахикон]] и [[Пенипек]]. Највеће вештачка водена површина је Источно парковско језеро у парку Ферманут.
Најнижа тачка Филаделфије је на обали мора, док је највиша тачка брдо [[Честнат]], око 136 m изнад нивора мора у улицији Самит близу раскрснице са аванијом Џермантаун и Бетлехемског пута.
Филаделфија се налази на Атлантска приморска линија која раздваја Атлантску приобалну равницу од висоравни [[Пидмонт (висораван)|Пидмонт]]. Брзаци на Скулкику у [[Ист Фолс (Филадефија)|Ист Фолсу]] су поплављени завршетком бране код фабрике воде Фермаунт.
Ред 248:
Европљани су први пут стигли у Делаверску долину почетком [[17. век]]а а прве насеобине су створили [[Холанђани]], [[Енглези]], [[Шкоти]] и [[Швеђани]]. Након прве шведске експедиције у Северну Америку [[1637]]. године, преузели су контролу над земљом на западној обали реке [[Делавер (река)|Делавер]] испод реке [[Скулкил]], област која је обухватала данашњу Филаделфију, југоисточну Пенсилванију, [[Делавер]] и [[Мериленд]]. Нова Шведска је подржавала народ Сускеханок у њиховом сукобу са енглеском [[провинција Мериленд|провинцијом Мериленд]], који су изгубили. Једанаест година касније, Холандија је освојила област око реке Делавер преузимајући власт над колонијом иако је финским и шведским становницима остављено право на милицију, вероисповест, судство и земљу. Енглеска је освојила холандску колонију у [[1663]]. али се на терену мало тога променило све до [[1682]]. када је ова област укључена у Повељу за Пенсилванију коју је написао Вилијем Пен.
Приликом плаћања дугова [[1681]]. енглески краљ [[Чарлс II Стјуарт|Чарлс II]] је издао повељу [[Вилијам Пен|Вилијаму Пену]] за област која ће постати провинција односно [[колонија Пенсилванија]]. И поред краљевске повеље, Пен је платио ову земљу народу Ленапе како би са њима био у добрим односима и сачувао мир за своју колонију.{{sfn|Brookes|2005|pp=21}} Према легенди Пен је направио договор о пријатељству са поглавицом племена Ленапе Таманијем испод брестовог дрвета у Шакамаксону, које је данас део града који се зове Фиштаун.{{sfn|Weigley|1982|pp=4-5}} Пен је био [[квекер]], због чега је био прогоњен па је желео да његова колонија буде место у ком ће бити загарантована потпуна слобода вероисповести. Пен је назвао град Филаделфија што је изведено из [[Грчки језик|грчког]] за братску љубав (-{φίλος}- - љубав, -{αδελφός}- - брат){{sfn|Avery|1999|pp=}}
[[Датотека:Treaty of Penn with Indians by Benjamin West.jpg|мини|лево|225п|„Пенов договр са Индијанцима“ - Бенџамин Вест]]
Ред 332:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Avery|first=Ron | title = A Concise History of Philadelphia | publisher = Otis Books |year=1999| location = Philadelphia |isbn=978-0-9658825-1-4|pages=19 }}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Weigley|editor-first=RF | title = Philadelphia: A 300-Year History | publisher = [[W. W. Norton & Company]] |year=1982| location = New York and London |isbn=978-0-393-01610-9}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Brookes|first=Karin |author2=John Gattuso, Lou Harry, Edward Jardim, Donald Kraybill, Susan Lewis, Dave Nelson and Carol Turkington |editor-last=Ross|editor-first=Zoë|title=Insight Guides: Philadelphia and Surroundings |edition=Second Edition (Updated) |year=2005|publisher=APA Publications|isbn=978-1-58573-026-1|pages=}}
{{refend}}
| |||