Приморци (Срби) — разлика између измена

'''Срби Приморци''', односно '''приморски Срби''' су [[Срби]] са подручја [[Српско приморје|Српског приморја]]. У најширем смислу, појам се такође може односити и на целокупно српско становништво са простора [[Јадранско приморје|Јадранског приморја]]. Током средњег века, ''Српско приморје'' је обухватало приморске делове ''[[Српске земље у раном средњем веку|Српских земаља]]''. Те области су називане ''[[Поморске земље|Поморским земљама]]'', а обухватале су све српске приморске области, почевши од [[Дукља|Дукље]], односно [[Зета (област)|Зете]], преко [[Травунија|Травуније]] са [[Конавли|Конавлима]]ма, до [[Захумље|Захумља]] и [[Неретљанска кнежевина|Неретљанске кнежевине]], са острвима. У том смислу, у средњовековне приморске Србе су спадали: [[Дукљани]], односно [[Зећани (Срби)|Зећани]], затим [[Травуњани]], [[Конављани]], [[Захумљани]] и [[Неретљани]]. Током позног средњег века, већи део тог простора је био у саставу [[Доња Зета|Доње Зете]] и [[Херцеговачко приморје|Херцеговачког приморја]], односно потоње [[Млетачка Далмација|Млетачке Далмације]], којој је припадала и [[Бока которска]] са [[Грбаљ|Грбаљем]]ем и [[Паштровићи]]ма. Данас је јужни део ''Српског приморја'' по државној припадности познат као [[Црногорско приморје]], а северни део већим делом припада [[Дубровачко приморје|Дубровачком приморју]]. Приморска одредница је остала сачувана у називима обе српске православне епархије: [[Митрополија црногорско-приморска|Митрополије црногорско-приморске]] и [[Епархија захумско-херцеговачка и приморска|Епархије захумско-херцеговачке и приморске]].{{sfn|Бакотић|1939|p=}}{{sfn|Ћирковић|1964|p=}}{{sfn|Ћирковић|2004|p=}}{{sfn|Јанковић|2007|p=}}

У вријеме династије [[Петровић-Његоши|Петровића-Његоша]] то је био уобичајен назив за српска племена која су насељавала крај између Црне Горе и мора (неки од Срба Примораца су и [[Бокељи]]). Пошто је та област дуго времена била под разним властима (Млечани, Французи, Аустријанци и Турци) и изван Црне Горе, на њих се није односило црногорско име. У ширем смислу, тај назив се односи и на српско становништво цијеле Далмације и данашњег црногорског приморја. [[Српско приморје]] се у повељама Немањића не назива српским именом него се писало ''српске и поморске земље'' јер је тај крај био више насељен римокатолицима, којима се српска и словенска свијест кроз читаву историју губила и враћала у зависноти од интензитета романизације коју је спроводила римокатоличка црква преко Млечана. [[Барска надбискупија]] је основана са циљем укидања глагољице <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |author2= |title= Цетињски вјесник, бр.22. 17.3.1910., чланак: Одзив штампе, укуцати бр.стр.1.|year=1910.|url= http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=4079&skrd=1# |publisher= |location= Цетиње |id=}}</ref> , а млетачке власти су законом забрањивале у [[Дубровник]]у службену употребу српског језика <ref>{{Cite book|last= Нодило|first= Натко|authorlink= |author2= |title= Први љетописци и давна хисториографија дубровачка, стр.26|year=1883|url= |publisher= ЈАЗУ|location= Загреб |id=}}</ref> у корист италијанског. {{цитат|Већ видисмо, да баш ово канцелару Ивану равенском даваше највећу главобољу, па знамо и то, да се нарочитим законом забрани, у год. 1472., члановима великога вијећа пораба српскога језика, а наложи свакоме властелину говорнику, да говори талијански.}}

Напуштање српске свијести је ишло паралелно са покатоличавањем. [[Ускоци]] који су дошли у Клис (али и свуда у приморје) као православци, су одмах прелазили у римокатолицизам <ref>{{Cite book|last=Главина |first= Весна|authorlink= |author2= |title= Тврђава Клис, Прича о ускоцима и Петру Кружићу, стр. 33|year=2016.|url= |publisher=Школска књига |location= Загреб |id=}}</ref> и временом би заборављали своје поријекло. {{цитат|Сви су ускоци били католици. Без обзира на то јесу ли били дошљаци, православни или муслимани, одмах су прелазили на [[католицизам]]. За ускоке врховни ауторитет нису били ни аустријски двор ни Венеција, већ папа у Ватикану. Од њега су добивали и једину знатнију помоћ.}}

[[Данијеле Фарлати]] у [[18. век|XVIII вијеку]] у дјелу [[Illyricum sacrum]], пишући о [[Дукљанска црква|Дукљанској цркви]] спомиње унутрашњу-мезијску и медитеранску-далматинску Србију (Serbliam mediterraneam... Serblia Dalmatica). [[Павлимир (краљ)|Павлимир]] је по Фарлатију био краљ далматинске Србије <ref>{{Cite book|last=Фарлати |first=Данијеле |authorlink= |author2= |title=Illyrici sacri, свезак VII стр. 5., десни стубац доље (напомена: не римско V него арапски број 5. бр.стр.)|year=1817.|url= https://books.google.rs/books?id=z1zLr_T1esUC&printsec=frontcover&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false |publisher= |location=Млеци |id=}}</ref> <ref>{{Cite book|last=Никчевић |first=Војислав |authorlink= |author2= |title=Монумента Монтенегрина, стр. 700|year=2014.|url= |publisher=Матица црногорска |location=Подгорица |id=}}</ref> , а по драми [[Јуније Палмотић|Јунија Палмотића]] [[Павлимир (драма)|''Павлимир'']], он је оснивач [[Дубровник]]а.

[[Андрија Качић Миошић]] је о [[Михаило Војислављевић|Михаилу Војислављевићу]] и [[Константин Бодин|Константину Бодину]] написао <ref>{{Cite book|last=Качић Миошић |first=Андрија |authorlink= |author2= |title=Разговори угодни народа словинскога |year=приступљено 25.1.2017.|url=http://dzs.ffzg.unizg.hr/html/Kacic.htm |publisher= |location= |id=}}</ref> : {{цитат|На 1077. Краљеваше у србској земљи краљ Михајло. На 1100. Краљева је у србској земљи и у Далмацији краљ Бодин.}}

[[Данило I Петровић Његош]] у писму своме брату Радету 27. фебруара 1713. г. пише <ref>{{Cite book|last=Петровић |first=Данило |authorlink= |author2= |title=Писма : (избор) / владика Данило, владика Сава, Своме брату Раду, писмо бр. 5., pp. |pages=91|year=1996|url= |publisher=Обод|location=Цетиње|id=}}</ref> : {{цитат|... имам ја у Црну Гору и у Приморје и у Брда 200 главарах...}}

Митрополит скендеријски и владика цетињски Данило и житеље тих области 1726. г. назива по мјестима живљења: <ref>{{Cite book|last=Петровић |first=Данило |authorlink= |author2= |title=Писма : (избор) / владика Данило, владика Сава, Ванредном провидуру Габријелу Болдуу, 2.2.1726., писмо бр. 20., pp. |pages=107|year=1996|url= |publisher=Обод|location=Цетиње|id=}}</ref> : {{цитат|... сви Приморци и Црногорци и Брђани... }}

Ни [[Василије Петровић]] [[1757]]. године Приморце не сматра Црногорцима, јер их одваја, у писму млетачком дужду (''Montenegrini, Primorschi, Esexhi e Bergiani...''). <ref>{{Cite book|last= Петровић|first= Василије|authorlink= |author2 last2 =Александар Младеновић | first2 = Александар |title= Старине, књига 10., pp. |pages=32 |year=1878|url=https://www.scribd.com/document/292356980/Časopis-Starine-knjiga-X-JAZU-Zagreb-1878 |publisher=ЈАЗУ |location=Загреб |id=}}</ref>

"''...да учините нашој церкви и народу черногорскому једном сумом од асприх како Сербли Сербима и својима сусједима...''" (1763.) <ref>{{Cite book|last= Петровић Његош|first= Сава|authorlink= |author2= |title=Вјесник, бр. 16., Писма црногорских поглавица из друге половине 18. столећа, писмо Саве Петровића Дубровчанима од 1. септембра 1763. стр. 225. |year=1941|url= https://library.hungaricana.hu/en/view/CroatianStateArchives_AV_I_16_1914/?pg=230&layout=s |publisher=ЈАЗУ |location=Загреб |id=}}</ref> , "''...који се ви још од нашега србскога језика находите...''" (1767.) <ref>{{Cite book|last= Петровић Његош|first= Сава|authorlink= |author2= |title=Вјесник, бр. 16., Писма црногорских поглавица из друге половине 18. столећа, писмо Саве Петровића Дубровчанима од 15. јуна 1767. стр. 226. |year=1914.|url=https://library.hungaricana.hu/en/view/CroatianStateArchives_AV_I_16_1914/?pg=231&layout=s |publisher=ЈАЗУ |location=Загреб |id=}}</ref> <ref>{{Cite book|last= Ђерић|first=Василије |authorlink= |author2= |title= О српском имену по западнијем крајевима нашег народа, стр. 34.|year=1914.|url= https://www.scribd.com/document/168225005/O-srpskom-imenu-po-zapadnijem-krajevima-nasega-naroda-1914-Vasilije-Djeric?fbclid=IwAR3wq---PotrNoLvX0SNPGEdW0N0JgK8s0SuCOdKd6m9zcp6Rh03QeESj94 |publisher= |location=Биоград |id=}}</ref> , "''Ваша славна република зна, да је све господство и слава сербска пала и ништа није остало до вас... може се сербска земља с вама похвалити.''" (1775.) <ref>{{Cite book|last= Петровић Његош|first= Сава|authorlink= |author2= |title= Писма црногорских поглавица из друге половине 18. столећа, писмо Саве Петровића Дубровчанима од 25. јула 1775. стр. 227.|year=1914.|url=https://library.hungaricana.hu/en/view/CroatianStateArchives_AV_I_16_1914/?pg=232&layout=s |publisher=ЈАЗУ |location=Загреб |id=}}</ref> <ref>{{Cite book|last= Ђерић|first=Василије |authorlink= |author2= |title= Вјесник, бр. 16., О српском имену по западнијем крајевима нашег народа, стр. 34.|year=1914.|url= https://www.scribd.com/document/168225005/O-srpskom-imenu-po-zapadnijem-krajevima-nasega-naroda-1914-Vasilije-Djeric?fbclid=IwAR3wq---PotrNoLvX0SNPGEdW0N0JgK8s0SuCOdKd6m9zcp6Rh03QeESj94 |publisher= |location=Биоград |id=}}</ref> Сава пише и млетачком провидуру: ''И молимо Вашу преведрост, и ми и сви главари, и црногорски, и приморски, за тога капетана Рада Старчевића... да га пуштате... тај капетан пуно својте има, и у Приморје и у Црну Гору...'' <ref>{{Cite book|last= Младеновић |first= Александар |authorlink= |author2= |title= Писма: (избор) / владика Данило, владика Сава, Ванредном провидуру Влаерију Антелмију, писмо 165., 9. октобра. 1750. |year= 1996 |url= |publisher= Обод |location= Цетиње |id=}}</ref> Антонију Ренијеру пише: ''Скупило се на Цетиње четири хиљаде, али и пет, Црногорацах и Приморацах. Мире се и опрашћају зла један другому. Антонију Ренијеру провидуру ђенералу от Делмације и Арбаније, и Новога''. <ref>{{Cite book|last= Младеновић |first= Александар |authorlink= |author2= |title= Писма: (избор) / владика Данило, владика Сава, писмо 224. |year= 1996 |url= |publisher= Обод |location= Цетиње |id=}}</ref>

[[Александар Пишчевић]] у својим мемоaрима пише о српској националности [[Паштровићи|Паштровића]] као и о далматинском [[Хусари|хусарском]] пуку у [[Нова Србија (област)|Новој Србији]] <ref>{{Cite book|last= Пишчевић|first= Александар|authorlink= |author2= |title=Мој живот (1746.-1805.), стр. 25.,31. и 30.|year=2003.|url= |publisher= Матица српска и Српско-украјинско друштво|location= Нови Сад |id=}}</ref> : {{цитат|Породица Пишчевић је племићка, српске националности. Она потиче из Далмације, из провинције Паштровића. То доказују многи породични документи који су ми остали после очеве смрти... Тада је Русија намеравала да предузме нешто са Србима који живе на обалама Дунава и Јадранског мора... И мом је оцу поверено да оснује Далматински хусарски пук у Новој Србији }}

[[Петар I Петровић Његош]] их спомиње у бројним посланицама и писмима <ref>{{Cite book|last= Петровић Његош|first= Петар I|authorlink= |author2= |title= Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први Јовану Радоњићу, стр.239., писмо бр. 81. од 11.10.1799.|year=2015|url= |publisher= Светигора|location= Цетиње |id=}}</ref>. {{цитат|Међутијем пазите да Цетињане, ако дођоше, с Паштровићима умирите... и за све ствари које су међу Церногорцима и Приморцима.}}

Када су неки Црногорци са неким Приморцима разбијали цркве и куће по Боки 1806. године <ref>{{Cite book|last= Петровић Његош|first= Петар I|authorlink= |author2= |title= Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први Јовану Радоњићу, стр.239., писмо бр. 81. од 9.3.1806.|year=2015|url= |publisher= Светигора|location= Цетиње |id=}}</ref> , Петар I је написао: {{цитат|Ја знам да је било и Приморацах који су наговарали Црногорце да тако чине.}}

Неки Бокељи су се жалили аустријском цару против Црногораца <ref>{{Cite book|last= Петровић Његош|first= Петар I|authorlink= |author2= |title= Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први Сименону Орловићу, стр.360., писмо бр. 314. од 4.6.1818.|year=2015|url= |publisher= Светигора|location= Цетиње |id=}}</ref> : {{цитат|Разумио сам да су неки Бокељи пред императором велику жалбу приносили противу Церногорацах... који су највиши смутљивци и злодјеи међу ова два народа...}}

Сербски љетопис из 1823. <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |author2= |title= ЦРНОГОРСКЕ И ПРИМОРСКЕ ТЕМЕ У ПРВИХ СТО БРОЈЕВА ЛЕТОПИСА МАТИЦЕ СРПСКЕ, СЕРБСКИ ЉЕТОПИС ЗА ГОД 1832. ЧАСТИЦА ЧЕТВРТА, у Будиму|year= 2003.|url= |publisher=Матица српска, Бачко владичанство и Митрополија црногорско-приморска |location=Нови Сад |id=}}</ref> доноси текст: {{цитат|Њешто о Сербљима на Мору. Нек нам опросте наши Читатељи, гдје су год, што им до сада ништа о Сербљима на мору (мореплаватељима) напоменули нисмо... будући да у Асутријској терговини поморској Сербљи се могу бројати на двје третиње спрама остали поморски подданика... Ови Сербљи, Мореплаватељи, сви су готово из једног малог предјела, обично под именом "Боке Которске" у свијету познатог, предјела велим, који се савија около једног малог залива, лежећег између Дубровника, Церне Горе, и Албаније....}}

[[Петар II Петровић Његош]] је написао пјесму посвећену Србима католицима из Боке <ref>{{Cite book|last= Петровић Његош|first= Петар II|authorlink= |author2= |title=Сајт: Његош, пјесма: СРБИН СРБИМА НА ЧАСТИ ЗАХВАЉУЈЕ, 1833. година|year=приступљено 25.1.2017.|url=http://www.njegos.org/petrovics/srbincast.htm |publisher= Светигора|location= |id=}}</ref> : {{цитат|...бих дочекан у Котору красно у српскојзи кући Лумбардића... О, ви Срби, свуд ли српствујете, дужност чојства праву испуњате! Српствуј ђелом, вјеруј што вјерујеш.}}

[[Аделина Павлија Ирби]] спомиње подунавску и приморску Србију као и Србе на мору. <ref>{{Cite book|last= Ирби|first=Аделина Павлија |authorlink= |author2= |title= Путовање по словенским земљама Турске у Европи, поглавље: Србија на Јадранскоме мору, стр. 406., 430., 434., 464., 467. |year=1868|url= https://books.google.ba/books?id=UDELAAAAIAAJ&printsec=frontcover&dq=inauthor%3A%22Adelina+Paulina+Irby%22&hl=bs&sa=X&ei=eZ2aUZuFJtHWsgaU0oGAAw&ved=0CDkQ6AEwAQ#v=onepage&q&f=false |publisher= |location=Београд |id=}}</ref> : {{цитат|Црном Гором увећаном Боком Которском, које је земљиште сасвим српско... Ови одвојени делови једног истог народа, од којих дипломатија један зове Црном Гором а други Србијом, могу само тако снажну и смислену политику водити, ако раде као делови једног целог, као Србија на Дунаву и Србија на Јадранскоме мору... Срби и они на Дунаву и они на јадранскоме мору... Аустрије...која неда независним јужним Словенима да до јадранског мора дођу... Не само Црна Гора већ све српске земље одсечене су од мора, па ако се даде пристаниште једној то ће отуда бити користи свима.}}

[[Стјепан Митров Љубиша]] је у посљедњем говору у Далматинском сабору између осталога рекао: <ref>{{Cite book|last= Павлиновић|first=Миховил |authorlink= |author2= |title=Мисао хрватска и мисао србска у Далмацији, pp. 46., 47. |year=1882|url= |publisher= |location=Задар |id=}}</ref> {{цитат|...ја знам да ви мене нетрпите, јер сам Србин православне вјере. Излазећ одавле, остављам у сабору младијех сила, који, ако их је Српкиња задојила знати ће бранити права своје народности и вјере... Тко је то овдје бољи Србин од мене? Мој се гроб знаде од Косова...}}

[[Петар Франасовић]], римокатолички свјештеник из мјеста [[Трстено (Дубровник)|Трстено]], родом са [[Корчула (острво)|Корчуле]], [[1864]]. пише да су [[Срби Неретљани]] населили Корчулу. <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |author2= |title= Narodni koledar, Ulomak iz korčulanske povjestnice, pp. 28.|year=1864|url= https://books.google.rs/books?id=08hfAAAAcAAJ&printsec=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false|publisher= Matica dalmatinska|location= Zadar |id=}}</ref> {{цитат|Срби Неретвани, који почетком 800. год. посвојише Корчулу, град утврдише...}}

[[Митрофан Бан]] је у својим мемоарима записао да је он за Црногорце био лабави Приморац (стр. 83.), "''учинити народу приморскоме... изјавим, да ми, Приморци, који смо у Црној Гори уточиште нашли... за приморски народ, који је мени драг исто као црногорски...''" (стр.71), ''Приморје му је драга и мила домовина'' (стр. 62.,68.,70.), [[Висарион Љубиша]] из Паштровића му је "''наше горе лист''" а књаз Никола је наредио да се Приморци који су пребјегли у Црну Гору разоружају и смјесте... (стр. 63.). <ref>{{Cite book|last=Бан |first=Митрофан |authorlink= |author2= |title= Животопис или Успомене из живота митрополита Митрофана Бана, у |year= 1991.|url= |publisher=Обод |location=Цетиње |id=}}</ref>

[[Лазар Томановић]] је такођер себе сматрао Србином Приморцем <ref>{{Cite book|last=Tomanović|first= Lazar|authorlink= |author2= |title= Gunduličev "Osman" sa gledišta srpsko hrvacke razmirice, pp. |pages=66|year=1886|url= |publisher= |location= Zadar |id=}}</ref> {{цитат|Кад смо јесенас ми Срби на приморју...}}

Срби Приморци су 1877. године честитали књазу Николи ослобођење [[Никшић]]а <ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink= |author2= |title=Глас Црногорца, Честитке усљед освојења Никшића, бр. 57., 8. септ. 1877. укуцати бр. стр. 2. |year=|url=http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=1370&skrd=1# |publisher= |location= Цетиње |id=}}</ref> од турске власти. {{цитат|Радују се томе браћа Срби Приморци....}}

[[Antun Radić|Антун Радић]] 1904. године спомиње Србе католике <ref>{{Cite book|last=Радић|first=Антун|authorlink= |author2= |title=Дом, Србљи католици и православни Хрвати, бр. 7. од 14.4.1904., стр. 107.|year=1904.|url= |publisher= |location= Загреб |id=}}</ref> при мору: {{цитат|На југу, особито при мору око Дубровника и Котора има доста Србаља католика. Што више у самом Дубровнику и околини има, чујем шест римских попова, који кажу да су Србљи.}}

[[Сњежана Кордић]], хрватска лингвисткиња у књизи ''Језик и национализам'' <ref>{{Cite book|last=Кордић|first=Сњежана|authorlink= |author2= |title=Језик и национализам, стр. 273.|year=2010.|url=http://bib.irb.hr/datoteka/475567.Jezik_i_nacionalizam.pdf |publisher= Durieux|location= Загреб |id=}}</ref> пише: {{цитат|Не смије се прешутјети, а то се чини у овој монографији, да су у безбројним дубровачким документима с краја 15. ст. па до краја 18. ст. Дубровчани користили израз linga seruiana као ознаку за свој властити језик.}}

* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Moravcsik|editor-first=Gyula|editorlink=Ђула Моравчик|title=Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio|year=1967|orig-year=1949|edition=2.|location=Washington|publisher=Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies|url=https://books.google.com/books?id=3al15wpFWiMC}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Ферјанчић|first=Божидар|authorlink=Божидар Ферјанчић|chapter=Константин VII Порфирогенит|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1959|volume=2|location=Београд|publisher=Византолошки институт|pages=1-98|url=https://www.scribd.com/doc/15762910/SANU-Posebna-Izdanja-Vizantijski-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-2| pages = 1-98}}

* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Pertz|editor-first=Georg Heinrich|title=Einhardi Annales|year=1845|location=Hanover|url=https://books.google.com/books?id=yBhKAAAAcAAJ}}

* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Scholz|editor-first=Bernhard Walter|title=Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories|year=1970|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=sTzl6wFjehMC}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Бакотић|authorlink=Лујо Бакотић|first=Лујо|title=Срби у Далмацији од пада Млетачке републике до уједињења|year=1939|location=Београд|publisher=Геца Кон|url=https://books.google.com/books?id=6pcaAAAAIAAJ}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|title=Немирно Поморје XV века|year=1979|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=SnkBAAAAMAAJ}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|chapter=Распад млетачког система у Приморју|title=Историја српског народа|volume=књ. 2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=403-413|url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ| pages = 403-413}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Јанковић|first=Ђорђе|authorlink=Ђорђе Јанковић|title=Српско Поморје од 7. до 10. столећа|year=2007|location=Београд|publisher=Српско археолошко друштво|url=http://www.rastko.rs/arheologija/djankovic/djankovic-pomorje.pdf}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Јачов|first=Марко|authorlink=Марко Јачов|title=Венеција и Срби у Далмацији у XVIII веку|year=1984|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ|url=http://books.google.com/books?id=LdBAAAAYAAJ}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Јачов|first=Марко|authorlink=Марко Јачов|title=Срби у млетачко-турским ратовима у XVII веку|year=1990|location=Земун|publisher=Свети архијерејски синод Српске православне цркве|url=http://books.google.com/books?id=vMM2AAAAMAAJ}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Љушић|first=Радош|authorlink=Радош Љушић|title=Историја српске државности|volume=2|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=zQ01AAAAMAAJ}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Маловић-Ђукић|first=Марица|chapter=Српски приморски градови и Медитеран у средњем веку|title=Европа и Срби: Међународни научни скуп|year=1996|location=Београд-Нови Сад|publisher=Историјски институт САНУ, Православна реч|pages=135-142|url=https://books.google.com/books?id=-XJpAAAAMAAJ| pages = 135-142}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Милутиновић|first=Коста|authorlink=Коста Милутиновић|chapter=Настанак политике новог курса на Приморју|title=Историја српског народа|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=349-374|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ| pages = 349-374}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Милутиновић|first=Коста|authorlink=Коста Милутиновић|title=Из историје народног препорода приморских Срба|year=1994|location=Београд|publisher=Драганић|url=https://books.google.com/books?id=Yla5AAAAIAAJ}}

* {{Cite book| ref=harv|last1last=Микавица|first1first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}}

* {{Cite book| ref=harv|last1last=Микавица|first1first=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Радонић|first=Јован|authorlink=Јован Радонић|title=Рад на унији црногорског приморја у првој половини XVII века|journal=Историски записи|year=1954|volume=7|issue=10|pages=305-309|url=https://books.google.com/books?id=KMkVAQAAMAAJ| pages = 305-309}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|authorlink=Момчило Спремић|chapter=Припајање Зете Деспотовини и ширење млетачке власти у Приморју|title=Историја српског народа|volume=књ. 2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=195-204|url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ| pages = 195-204}}

* {{Cite book| ref=harv|editor-last1last=Тодоровић|editor-first1first=Весна|editor-last2=Маројевић|editor-first2=Никола|title=Свети Петар Цетињски: Између молитве и клетве: Сабрана дјела|year=2015|location=Цетиње|publisher=Светигора}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба|year=1964|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=NI8OAQAAIAAJ}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|location=Београд|publisher=Equilibrium|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Фарчић|first=Антоније П.|title=О постанку краљевске власти код приморских Срба|journal=Историјски записи|year=1965|volume=18|issue=22|pages=405-428|url=https://books.google.com/books?id=zJDiAAAAMAAJ| pages = 405-428}}