Плиоцен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м →‎Литература: исправљање coauthors у author2
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 4:
Као и код других геолошких периода, геолошке страте које дефинишу почетак и крај су релативно добро идентифициковане, али тачни датуми почетка и краја епохе нису сигурни. Границе које дефинишу почетак плиоцена нису лако одређене једним великим глобалним догађајем него низом регионалних граница између топлијег миоцена и релативног хладнијег плиоцена. Горњу границу је некад требало да означава почетак плеистоценске глацијације, али се данас сматра да је она одређена прекасно. Већина геолога сматра кориснијим ширу поделу на палеоген и неоген.
Астрономи сумњају како је велика супернова експлодирала у близини Земље те изазвала велики поремећај у [[озон]]ском омотачу те изумирање неких облика океанског живота.
[[Датотека:Hipparion3.jpg|thumbмини|300п|Хипарион- једна врста коња из епохе плистоцена]]
== Плиоценске подподеле ==
 
Ред 22:
== Плиоценска клима ==
 
[[Клима]] је постала хладнија, сувља и одређена годишњим добима, слично модерној клими. [[Антарктик]] је постала покривена ледом и трајном глацијацијом на почетку плиоцена. Стварање арктичке поларне капе пре 3 милиона година је означено наглом променом нивоа изотопа [[кисеоник]]а и ледом обликованог камења на дну Северног [[Атлантски океан|Атлантика]] и Северног [[Тихи океан|Пацифика]] (Ван Андел 1994, pp.  226). Глацијација на средњим географским ширинама вероватно започела пре завршетка епохе.
 
== Плиоценска палеогеографија ==
Ред 56:
== Супернове ==
 
Године 2002. астрономи су открили да су пре отприлике 2 милиона година, пред крај плиоценске епохе, група сјајних О и Б звезда званих Скорпијус-Центаурус ОБ асоцијација прошли око 150 светлосних година близу Земље те да се једна или више супернова вероватно догодила у тој групи у то време. Тако велика експлозија могла је оштетити Земљин озонски омотач и изазвати изумирање дела океанског живота (треба узети у обзир да би супернова те величине у то време могла изазвати апсолутну магнитуду као и цела галаксија од 200 милијарди звезда).(Comins, Kaufmann pp.  359)
 
== Литература ==
* Van Andel, Tjeerd H., ''New Views on an Old Planet: a History of Global Change'' (2nd edition, 1994)
* {{Cite book | ref = harv | first=Niel F. |last=Comins| author2=William J. Kaufmann III |year=2005| title=Discovering the Universe | edition=7th edition | publisher=Susan Finnemore Brennan | location=New York, NY | id=ISBN 0-7167-7584-0|ref=harv}}
 
== Спољашње везе ==