Срна — разлика између измена

Присутна је на подручју од [[Ладога|Ладошког језера]] према [[Црно море|Црном мору]], где јој ареал заобилази степе и скреће према [[Балканско полуострво|Балкану]]. Западна граница простирања ове врсте се креће од скандинавских планина, уз западне обале [[Велика Британија (острво)|Велике Британије]], према [[Гибралтар]]у. Нема их у [[Ирска|Ирској]], [[Корзика|Корзици]], [[Сицилија|Сицилији]], [[Сардинија|Сардинији]] и [[Грчка|Грчкој]].

 

 

 

Срна се креће ходом, касом и скоком, а одличан је пливач. Летна длака је рђастоцрвена, а зимска кестењастосива. Задњица јој је обрасла белом длаком, која је [[лето|лети]] мање уочљива него [[зима|зими]]. Лане је смеђе, са белим пегама до првог лињања. Срна мења длаку два пута годишње, и то у [[пролеће]] и почетком [[јесен]]и. Време лињања зависи од [[апсолутна висина|надморске висине]], здравља и доби [[животиње]]. За обележавање територије и друге облике мирисне комуникације служе се кожним жлездама. Оне се налазе између папака задњих ногу, а испод скочног зглоба са спољашње стране су смештене жлезде лојнице, које такође остављају мирис на вегетацији о коју се животиња очеше. Срндаћ има и чеону жлезду, која му служи за означавање граница подручја. Од чула срна има изврсно развијен слух, мирис и укус. Вид је слабо развијен јер је њено око астигматично па види само веће предмете и то нејасно, а најбоље опажа кретање.