Велике сеобе Срба — разлика између измена

{{Срби}}'''Велике сеобе Срба''' су велике историјске [[Миграција становништва|сеобе]] (миграције) [[Срби|српског народа]], међу којима посебан значај имају: ''Прва велика сеоба Срба'' из [[1690]]. године и ''Друга велика сеоба Срба'' из [[1739]]. године. Прва сеоба се догодила током [[Велики бечки рат|Великог бечког рата]] (1683-1699), када се знатан део српског народа из разних српских области под [[Турско царство|турском]] влашћу преселио у северне и западне области под влашћу [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] и [[Млетачка република|Млетачке републике]]. Ову сеобу је предводио српски патријарх [[Арсеније III Црнојевић]]. Друга сеоба се догодила током [[Аустријско-турски рат (1737-1739)|Аустријско-турског рата]] (1737-1739), када се део српског становништва из средишњих српских области под [[Турско царство|турском]] влашћу преселио у северне области под влашћу [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]]. Ову сеобу је предводио српски патријарх [[Арсеније IV Јовановић]]. Током обе сеобе, миграцијским таласом је био захваћен велики део српског народа са подручја [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], [[Рашка област|Рашке области]] и других околних крајева у средишњим српским земљама. Сеобе су биле усмерене првенствено према северу, односно према областима данашње северне [[Србија|Србије]] (Срем, Бачка, Банат) и околних области које су у то време биле у саставу [[Краљевина Угарска (1526-1867)|Краљевине Угарске]] и њених придружених земаља, [[Краљевина Славонија|Краљевине Славоније]] и [[Краљевина Хрватска (1526-1867)|Краљевине Хрватске]], укључујући и територију хабзбуршке [[Војна крајина|Војне крајине]]. Обе сеобе су имале велики значај за националну, политику и културну историју српског народа.{{sfn|Веселиновић|1993|p=491-574}}▼