Битка на Јеловој гори — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 37:
Немачки генерали и дипломате су предлагали [[Адолф Хитлер|Хитлеру]] да више користе четнике, али је Хитлер дозвољавао само локалну сарадњу, страхујући да ће четници ипак једног трена променити страну и почети да нападају Немце. Осим проблема са оружјем и муницијом који су покушавали да реше сарадњом са Немцима, четници су организационо далеко заостајали за партизанима. Насупрот партизанима који су давно имали организоване мобилне [[дивизија|дивизије]], четници су још били организовани у статичне [[бригада|бригаде]] везане за крај из кога потичу.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}} Даље, четнички корпуси су се састојали из две до пет бригада и у најбољем случају су имали највише 2.000 људи, док су неки имали тек неколико стотина лоше наоружаних, и обучених припадника. Са друге стране, партизански корпуси су се састојали из најмање две дивизије од којих је свака имала од 1000-3000 добро наоружаних и прекаљених бораца.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=}}
 
Тек након [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|првог неуспелог партизанског покушаја продора у Србију]], Михаиловић је приступио реорганизацији четничких јединица, образујући групе корпуса и групе јуришних корпуса. Групе јуришних корпуса су образоване од најбољих четничких јединица и стављене под команду једног заповедника. Најистакнутија оваква јединица је била [[Четврта група јуришних корпуса]] образована јуна 1944. и стављена под команду мајора [[Драгослав Рачић|Драгослава Рачића]].{{sfn|Tomasevich|1975|pp=413}} Михаиловић је током пролећа и лета покушао да изврши присилну мобилизацију, али без већ успеха. Људи присилно мобилисани у четнике су дезертирали и прелазили партизанима.{{sfn|Borković|1979b|pp=305–306}}
 
Одлазак чланова британских војних мисија услед нагомиланих доказа о четничкој колаборацији са Немцима и дефинитиван прекид британских односа са четницима у мају 1944. још више су отежали Михаиловићев положај. На британско инсиситрање, краљ Петар II је 1. јуна сменио са места председника избегличке владе [[Божидар Пурић|Божидара Пурића]], једног од највећих Михаиловићевих присталица, и заменио га [[Иван Шубашић|Иваном Шубашићем]], коме је постављен задатак да се нагоди са [[Јосип Броз Тито|Титом]]. Пурићев пад је значио Михаиловићев губитак положаја министра војске, а краљевским декретом распуштена је званично је распуштена четничка врховна команда и Михаиловић изгубио још један положај. Уз све то, Тито је 17. августа четницима обећао амнестију уколико напусте Михаиловића и приступе у редове НОВЈ.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=437}}
Ред 79:
 
== Литература ==
* {{Cite book | ref = harv | last = Borković| first = Milan| authorlink = Милан Борковић| coauthorsothers = | title = Kvinsliška uprava u Srbiji 1941—1944 (knjiga 2)| year = 1979b| url = http://znaci.net/00001/155.htm| publisher = | location = Beograd|id=}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| coauthorsothers = | title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Izdaja| volume = I | year = 1983a| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd|id=}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| coauthorsothers = | title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Poraz| volume = II | year = 1983b| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd|id=}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| coauthorsothers = | title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Rasulo| volume = III | year = 1983c| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd|id=}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| coauthorsothers = | title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Slom| volume = IV | year = 1983d| url = http://www.znaci.net/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd|id=}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Вишњић| first = Петар | authorlink = | coauthorsothers = | title = БИТКА ЗА СРБИЈУ (1. књига)| year = 1984| url = http://znaci.net/00001/236.htm| publisher = Београдска књига| location = Београд|id=}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Вуксановић| first = Милош | authorlink = | coauthorsothers = | title = ПРВА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА| year = 1981| url = http://znaci.net/00003/382.htm| publisher = Народна књига—ИСИ —Побједа| location = Београд - Подгорица|id=}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Трикић| first = Саво | authorlink = | coauthorsothers = | title = ТРЕЋА КРАЈИШКА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА| year = 1987| url = http://znaci.net/00001/224.htm| publisher = Војноиздавачки и новински центар| location = Београд|id=}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Орловић| first = Ђорде | authorlink = | coauthorsothers = | title = ШЕСТА ЛИЧКА ПРОЛЕТЕРСКА ДИВИЗИЈА "Никола Тесла"| year = 1990| url = http://znaci.net/00001/77.htm| publisher = Војноиздавачки и Новински Центаr| location = Београд|id=}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Tomasevich| first = Jozo | authorlink = | coauthorsothers = | title = ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945| year = 1979| url = http://znaci.net/00001/40.htm| publisher = Sveučilišna naklada Liber| location = Zagreb|id=}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Tomasevich| first = Jozo| authorlink = Јозо Томашевић| coauthorsothers = | title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks| year = 1975| url = https://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover| publisher = Stanford University Press| location = Stanford| isbn = 978-0-8047-0857-9}}
 
{{Други светски рат у Југославији}}