Битка на Крусима — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 30:
У то вријеме трајао је рат између Русије и Аустрије против Турске. Владари ове двије државе настојали су да побуне балканска племена против Турака. Црногорци су били спремни за борбу, али су тражили да од савезника придобију помоћ у виду праха, олова и оружја. [[Махмуд-паша Бушатлија|Махмут-паша Бушатлија]] је већ увелико спремао поход на Црну Гору. [[Петар I Петровић Његош|Владика Петар]] је послао делегацију у [[Беч]] са молбом новом аустријском цару [[Леополд II, цар Светог римског царства|Леополду II]] да му пошаље праха, олова и хране. Цар је послао 31.725{{nbsp}}kg. барута, 63.609{{nbsp}}kg. олова, 137.000 комада кремена, 315 рисова папира за [[фишеклија|фишеке]], 2 топа са лафетима и 300 дуката за трошкове око преноса овог материјала до [[Цетиње|Цетиња]].
 
Овој бици је претходила [[Битка код Височице (11. јула 1796)|битка код Височице (11. јула 1796)]], из које су Црногорци и Брђани изашли као потпуни побједници.
 
== Припреме ==
Ред 41:
 
На глас о опасности од Турака пошло је из брда више стотина људи, пробијајући се кроз турску војску. Знатан број Жупљана, Требјешана, Пипера, Бјелопавлића, Куча, Ровчана и Морачана, у четама кришом, пробијао се у правцу Бусовника, гдје је логоровао Владика са око 6.000 војника, очекујући турски напад.
[[FileДатотека:Petar I Petrović Njegoš, French drawing.png|thumbмини|Петар I Петровић Његош, као ратник по Француском цртежу]]
[[FileДатотека:Prikaz Mahmut-paše Bušatlije.jpg|thumbмини|Махмуд-паша Бушатлија]]
 
== Битка ==
Ред 50:
 
Жестока битка водила се на Крусима од раног јутра 3. октобра 1796. год. Уз громогласне ратне покличе, Црногорци жестоко нападоше Турке јатаганима и мачевима. Наста страшна сјеча у мјешавини. Крици и јауци мијешали су се са црногорским поклицима. Црногорци пробише турски фронт у центру; нађоше се у турској позадини. Окренуше фронт и ударише Турке с леђа. У току најжешће борбе, Богдан Вуков из села Залаза уби Махмут-пашу, одсјече му главу и донесе је Владици. Послије Махмут-пашине погибије, код Турака је настала паника и бјежали су у паничном страху. У тој паници, Турци су се међусобно убијали. Турке је спопала таква паника коју је тешко замислити, јер су их Црногорци нападали и немилосрдно сјекли са свих страна. Ово страшно клање трајало је око четири сата. Приликом бјежања многи су се Турци удавили у Морачи. Борба је прекинута када је посљедњи Турчин прешао на лијеву обалу ријеке Мораче. Турски пораз био је потпун. Колики су били тачни губици Турака није познато; јер су се многи удавили, прелазећи ријеку. На бојишту је нађено преко 8500 Турака. Црногорски губици били су: 132 погинула и 237 рањеника. Црногорци су отели 15 ратних застава и заплијенили много турског оружја, барута и другог ратног материјала.
[[FileДатотека:Crnogorska ženska i muška narodna nošnja.png|thumbмини|Црногорска народа ношња]]
[[FileДатотека:Musée des anciens costumes turcs d'Istanbul (Jean Brindisi, 1855) - 17 - Tschohadar, Divan Tschaousch, Iassaktji.jpg|thumbмини|Турска војска]]
 
== Говор Петра I Петровића Његоша пред битку ==
Ред 66:
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==