Битка на Овчем Пољу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 12:
| страна1 = {{застава|Краљевина Србија}}
| страна2 = {{зас|Бугарска}} [[Краљевина Бугарска]]
| заповедник1 = {{зас|Краљевина Србија}} [[Дамјан Поповић]]<br >{{зас|Краљевина Србија}} [[
| заповедник2 = {{зас|Бугарска}} [[Георги Тодоров]]
| јачина1= [[Трупе нове области]]
Ред 24:
'''Напади Бугара на железничку пругу прије објаве рата 1915.'''
У [[1915
Српској влади у [[Ниш]]у јављено је 20. марта 1915. године да су 19. марта [[комити|бугарске комитске чете]] извршиле напад на железничку пруry код [[Струмица|Струмице]]. Било је комита у униформи у јачини једнога пука, под водством бугарских [[официр]]а. Било је доста мртвих и рањених на обе стране. Од нападача било је бар 30 мртвих (неки су били покупљени). Српска војска је изгубила 50 војника и радника железнице. Многи су побијени ноћу при препацу. Пет наших чувара на струмичкој станици нађени су упола изгорели. Међу нападачима било је [[Бугари|Бугара]], [[Турци|Турака]] и Аустријанаца{{напомена|за то време [[Аустроугарска]] је била веч у рату са Србијом и хтела је спречити снабдевање српске војске преко Солуна}}. Код погинулих нађена су документа аустоугарсих војника и разна друга документа. Напад је извршен и на [[Валандово]]. Наоружањи су били бомбама и муницијом бугарске и турске војске. Из саслушања заробљених нападача утврђено је да је '''напад орrанизован у Бугарској'''. Границу је прешло око 3.000 Бугара, Турака и Аустријанаца. При упаду су увек одводили Србе и Турке у великом броју. Овом приликом нису успели пругу да оштете.<ref>„Српске Новине” бр. 80 од 22. III; 81 од 24. III; 84 од 27. III и 86 од 29. III 1915. </ref>
Hoћy 26 — 27. марта [[1915
Бугари су кроз део своје штампе наклоњене влади стално ширили лажну пропаганду о рђавом постyпку српских власги у Македонији. Међутим, из Македоније тих дана упућено је много телеграма са изразом негодовања и гнушања збот ових напада. И у самој бугарској штампи, која је против владарске династије Кобургових и владиних настојања била наклоњена братству и споразумевању са Србијом, појављивали су се дописи против ових упада Бугара и комита у Македонију, са захтевом да се такви напади не организују.<ref>„Српске Новине” бp. 88 од 31. III 1915. године. И о овим нападима говори опширно Александар Спасојевић у наведеном „Историјском гласнику”</ref>
|