Болест — разлика између измена

'''Болести домаћих животиња''' не разликују се пуно од болести људи. Многе су заједничке и често се преносе од животиња на људе (тзв. зоонозе). Нарочиту важност имају заразне и паразитне болести. Њихово сузбијање регулисано је [[закон]]ом, због штета које наносе привреди и због опасности по здравље људи. Од болести које нападају [[коњи|коње]] важна је [[сакагија]], а веома су чести разни поремећаји органа за варење (колике). Код [[domaće govedo|крава]] су честе [[туберкулоза]], [[бруцелоза]], [[простретл]], [[шуштавац]] и [[пироплазмоза]], а доста штете наносе обољења органа за варење (нарочито надув). Козе првенствено оболевајуобољевају од бруцелозе, а овце од [[богиње|богиња]], [[пироплазмоза|пироплазмозе]], [[шуга|шуге]] и паразитских болести неких унутрашњих органа (метиљавост). [[Свиња|Свиње]] оболевајуобољевају од [[куга|куге]], [[црвени ветар|црвеног ветра]] и [[бруцелоза|бруцелозе]]. Код [[пас]]а и [[мачка|мачака]] у нашим крајевима најважније је [[besnilo|беснило]], а код пернате живине [[куга]], [[колера]] и [[тифус]]. Дивље животиње могу такође страдати од разних болести: нпр. [[зец|зечеви]] од [[туларемија|туларемије]], [[пчела|пчеле]] од [[пчелиње легло|пчелињег легла]], итд.

:''Обољење'' се генерално користи као синоним за ''болест''.<ref>{{cite web|url=https://medical-dictionary.thefreedictionary.com/illness | title = illness | work = [[Dorland's Medical Dictionary]] for Health Consumers |year=2007| publisher = Elsevier | via = medical-dictionary.thefreedictionary.com |accessdate=6. 11. 2017.}}</ref> Међутим, овај термин се повремено користи у специфичном смислу пацијентовог лично искуства његове или њене болести.<ref name="pmid3567788">{{cite journal ||last=Emson| first = H. E.| title = Health, disease and illness: matters for definition | journal = [[CMAJ]] | volume = 136 | issue = 8 |date=April 1987 | pmid = 3567788 | pmc = 1492114 |pages=811-3}}</ref><ref name="pmid3567791">{{cite journal ||last=McWhinney| first = I. R.| title = Health and disease: problems of definition | journal = CMAJ | volume = 136 | issue = 8 |date=April 1987 | pmid = 3567791 | pmc = 1492121 |pages=815}}</ref> У том моделу, могуће је да особа има болест иако није болесна (да има објективно одредиво, али [[asymptomatic|асимптоматично]], медицинско стање, као што је [[subclinical infection|подклиничка инфекција]]), и да буде ''оболела'', беза да јеније ''болесна'' (као што је кад особа доживљава нормална искуства као медицинско стање, или [[Medicalization|медикализује]] ситуације невезане с болешћу у свом животу — на пример, особа која се не осећа добро као резултат осрамоћења, и која интерпретира те осећаје као обољење пре него нормалне емоције). Симптоми болести често нису директни резултат инфекције, већ колекција [[evolutionary medicine|еволуираних одговора]]—[[sickness behavior|болесног понашања]] тела — које помаже у чишћењу инфекција. Такви аспекти болести могу да обухватају [[lethargy|летаргију]], [[depression (mood)|депресију]], [[anorexia (symptom)|губитак апетита]], [[sleepiness|поспаност]], [[Hiperalgezija|хипералгезију]], и неспособност [[Пажња|концентрисања]].<ref name="Hart">{{cite journal ||last=Hart| first = B. L.|year=1988| title = Biological basis of the behavior of sick animals | journal = [[Neurosci Biobehav Rev]] | volume = 12 | issue = 2 | pmid = 3050629 | doi = 10.1016/S0149-7634(88)80004-6 |pages=123-137}}</ref><ref>{{cite journal ||last=Johnson| first = R.|year=2002| title = The concept of sickness behavior: a brief chronological account of four key discoveries | journal = [[Veterinary Immunology and Immunopathology]] | volume = 87 | issue = 3–4 | pmid = 12072271 | doi = 10.1016/S0165-2427(02)00069-7 |pages=443-450}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=Kelley KW, Bluthe RM, Dantzer R, Zhou JH, Shen WH, Johnson RW, Broussard SR |year=2003| title = Cytokine-induced sickness behavior | journal = [[Brain Behav Immun]] | volume = 17 | issue = Suppl 1 |pages=S112–118 | pmid = 12615196 | doi = 10.1016/S0889-1591(02)00077-6}}</ref>