Покрштавање Словена — разлика између измена

Масовно покрштавање Руса почело је за време владавине кнезова Асколда и Дира ([[866]]. године), када им васељенски патријарх, Фотије, шаље епископа. Кнезове су на Кијевском престолу наследили [[Олег Вешти|Олег]] (882—912) и [[Игор Рјурикович]] (912—945) који су били [[паганизам|пагани]], али за њихове владе хришћанство није искорењено, понајвише захваљујући трговачким, поморским и другим везама са Грчком. Велика књегиња [[Олга Кијевска|Олга]] (945—955) прима крштење у Константинопољу[[Константинопољ]]у [[957]]. године, да би по повратку у домовину, проживевши још око 12 година, мисионарила, уклањала паганске кумире, постављала крстове и градила цркве (дрвени храм Св. Софије у Кијеву, храм Св. Живоначалне Тројице у завичајном [[Псков]]у). Олга ипак не успева да обрати сина јединца [[Свјатослав I Кијевски|Свјатослава]] (955—972); напротив, после пораза у сукобу са Бугарима и Грцима[[Грци]]ма он предузима прогон хришћана и рушење храмова. У [[Јарополк I Кијевски|Јарополково]] доба (972—980) положај хришћана се побољшава. Кнез [[Владимир I Велики]] (980—1015) на почетку владавине обнавља и подиже нове идоле и присиљава хришћане да им се клањају; прекретница наступа од [[968]]., када му долазе проповедници [[ислам]]а, [[Јудаизам|јудаизма]], [[Западно хришћанство|западног]] (Немци) и [[Источно хришћанство|источног хришћанства]] (Грци), што подстиче слање руских изасланика у њихове земље, који Владимира извештавају да су највеличанственије богослужење доживели у Константинопољу. Владимир 988. године, после успешног похода на [[Херсон]], прима крштење, одводи са собом мисионаре који ће просвећивати његове поданике и односи мноштво икона и богослужбених сасуда. Хришћанство постаје државна религија; масовна крштења обављају се у [[Кијев]]у, [[Велики Новгород|Новгороду]], [[Ростов]]у, [[Суздаљ]]у, [[Полоцк]]у, [[Турав|Турову]], [[Смоленск|Смољенску]], Пскову и другде.