Покрштавање Словена — разлика између измена

У Моравској (као и у Бугарској) грчка мисија ускоро се укрстила са [[Немачко царство|немачкомНемачком]], која је деловала у истој области. Две мисије не само да су зависиле од различитих патријаршија, него су спроводиле и различита начела. Кирило и Методије су у богослужењима користили словенски, а [[Немци]] латински; Кирило и Методије изговарали су [[Симбол Вере|Симбол вере]] у изворном облику, Немци су унели [[Филиокве|filioque]]. Да би мисију заштитили од немачког уплитања, Кирило је одлучио да своју мисију стави под непосредну заштиту [[Папа|Папе]]. Кирилово тражење помоћи од Рима показује да сукоб Фотија и Николаја није схватио сувише озбиљно; за њега су Исток и Запад чинили једну и исту Цркву, и није му било најважније да ли ће зависити од Цариграда или од Рима – све дотле док сме да користи словенски језик на богослужењима. Браћа су [[868]]. године отпутовала у [[Рим]] и њихова молба је успешно решена. [[Папа Хадријан II|Адријан II]], Николајев наследник у Риму, примио их је благонаклоно и дао пуну подршку грчкој мисији, потврђујући употребу словенског као литургијског језика Моравске. Одобрио је њихове преводе и ставио је копије словенских богослужбених књига на олтаре најважнијих храмова у Риму.