Покрштавање Словена — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 32:
:* За разлику од [[Католичка црква|Римске]] цркве на Западу, која је инсистирала на употреби [[латински језик|латинског]], Православна црква никада није била крута у питањима језика; њена уобичајена политика је да службе врши на језику дотичног народа.
У Моравској (као и у Бугарској) грчка мисија ускоро се укрстила са [[Немачко царство|
[[Датотека:Kopcany st. margaret 3.jpg|мини|десно|Великоморавска црква из [[9. век]]а, Копчани (Словачка)]]
Кирило је у Риму и умро [[869]]. године, али се Методије вратио у Моравску. Немци су игнорисали Папину одлуку и настојали да онемогуће Методија у вршењу његове мисије, чак га ставивши у затвор, где је провео више од годину дана. Када је [[885]]. године Методије умро, Немци су његове следбенике протерали из земље, продавши неколицину као робље. Трагови словенске мисије у Моравској истрајавали су још два столећа, али су потом искорењени, а хришћанство у свом западном облику, са латинском културом и латинским језиком, постало је обавезно. Покушај оснивања словенске националне цркве у Моравској доживео је неуспех. Међутим, остале земље у којима Ћирило и Методије нису лично проповедали, имале су користи од њих, а посебно [[Бугарска]], [[Србија]] и [[Русија]].
|