Фарух Хормизд — разлика између измена

Фарух Хормизд је био члан породице Испахбудан, једаног од [[Седам великих иранских кућа|седам партских кланова]]. Био је син [[Виндуји|Виндуија]], [[Бави|Бавијевог]] потомак, чија је сестра била супруга [[Кавад I|Кавада I]] и мајка [[Хозроје I Ануширван|Хозроја I]]. Фарухов отац и стриц [[Вистам]] играли су важну улогу у поразу [[Кућа Михран|Михранида]] [[Бахрам VI|Бахрама Чобина]] и враћању [[Хозроје II|Хозроја II]] на престо. Хозроје је, међутим, погубио Виндуија, због чега се Вистам побунио против њега. Побуна Вистама трајала је од 590 / 1–596 или 594 / 5–600, све док га није издао један од његових генерала. Након смрти Вистама, Фарух га је наследио као ''[[Спахбед|спахбед]]'' севера.

Током касног [[Византијско-персијски рат (602—628)|византијско-сасанидског рата 602–628.]] године, Фарух Хормизд и његов син [[Ростам Фарохзад|Ростам Фарозад]], побунили су се против Хозроја II, дозвољавајући [[Византија|византијском]] цару [[Ираклије|Ираклију]] да нападне [[Адурбадаган|Атропатен]], где је опустошио неколико градова, укључујући и храм [[Тахте Солејман|Адур Гушнасп]].<ref>Pourshariati (2008), pp. 152-153</ref>

628. године иранске феудалне породице потајно су побуниле против Хозроја и придружиле се [[Шахрбараз|Шахрбаразу]]. Потом су Кавада напустиле феудалне породице [[Сасанидско царство|Сасанидског царства]], у које су спадале: [[Кућа Испахбудан|Кућа Испахбудана]] коју су заступали сам Фарух Хормизд, и његова два сина Ростам Фарохзад и [[Фарухзад]]. Шахрбараз, је био онај који је заступао [[Кућа Михран|породицу Михран]]. Јерменска фракцију представљали су [[Варазтиротс II Барелини]] и на крају [[Канаранг]].<ref>Pourshariati (2008), p. 173</ref>

Дана 25. фебруара, Шерое је заједно са својим заповедником [[Аспад Гушнасп|Аспадом Гушнаспом]] заузео Ктесифон и заточио Хозроја II. Потом се прогласио за шаха Сасанидског царства и преузео је династичко име Кавад II. Наставио је са уклањањем све своје браће и полубраће, укључујући наследника Марданшаха, који је био Хозројев најдражи син. Убиство све његове браће, "свих добро образованих, храбрих и витешких људи",{{sfn|Shahbazi|2005}} привезало је сасанидску династију за будућег владара и описано је као "лудо дивљање" и "несмотрено".{{sfn|Kia|2016|pp=255-256}} Три дана касније наредио је [[Михр Хормозд|Михру Хормозду]] да погуби његовог оца. Међутим, након убиства његовог оца, Кавад је такође убио Михра Хормозда.{{sfn|Al-Tabari|1985–2007|loc=v. 5: p. 398}} Сагласношћу иранских племића, он је тада склопио мир са победничким царем Ираклијем, што је омогућило Византијцима да (поново) стекну све своје изгубљене територије, заробљене војнике, одштету, заједно са [[Часни крст|Часним крстом]] и другим реликвијама која су била [[Сасанидско освајање Јерусалима|изгубљен у Јерусалиму 614. године]].{{sfn|Oman|1893|p=212}}

Пад Хозроја II кулминирао је грађанским ратом који је трајао четири године, при чему су најмоћнији припадници племства стекли потпуну аутономију и почели да успостављају сопствену власт. Такође су настављена непријатељства између персијских (''Парсиг'') и Партских[[Партија (област)|партских]] (''Пахлав'') племићких породица, која су поделила богатство државе.{{sfn|Shahbazi|2005}} Неколико месеци касније разорна куга проширила се западним сасанидским провинцијама, усмртивши половину њеног становништва, укључујући Кавада II.{{sfn|Shahbazi|2005}} Наследио га је његов осмогодишњи син [[Ардашир III]], кога је две године касније убио угледни ирански генерал [[Шахрбараз]], кога је за 40 дана касније убио Фарух Хормизд у пучу, којим је помогао [[Боран]] да се уздигне на трон.{{sfn|Pourshariati|2008|p=185}}