Парламент Уједињеног Краљевства — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 10:
 
== Састав ==
На челу Парламента Уједињеног Краљевства се налази монарх. Монарх представља најстарију и најтрајнију државну установу у Енглеској, изузев [[Оливер Кромвел|Кромвелове]] владавине{{sfn|Сима Аврамовић,Војислав Станимировић,Упоредна правна традиција|2018|p=266}} , када је Енглеска једини пут у својој историји била република, а исто тако је једини пут у својој историји имала писани устав, Кромвелов устав. {{sfn|Сима Аврамовић,Војислав |Станимировић,Упоредна правна традиција|2018|p=263}} У централном систему власти, који чине [[парламент]] и кабинет министара, положај монарха је ослабљен. Када је монарх остало без власти, Енглеска је добила [[парламентарни систем]]. Мада, енглески краљеви су овај систем власти прихватили као дефинитиван тек за време владавине [[краљица Викторија|краљице Викторије]]. Некад је владар заиста био апсолутни владар, те никада не би кривично одговарао. Тек временом, ограничења краља су довела до тога, да ни један његов акт није био важећи без сагласности [[министар|министра]]. Тако је власт монарха постала церемонијална, али у пракси монарх доноси одлуке на предлог [[Премијер Уједињеног Краљевства|премијера]] и других министара, који су потчињени домовима Парламента. У његово име се доносе пресуде, закључују међународни уговори, он је само формално шеф државе, прима стране држављане и врховни је командант војске. Краљ и даље именују председника владе. И даље формално сазива и распушта парламент, и исто тако, [[парламент]] не може донети закон без његовог потписа. Монарх остаје веома угледна политичка личност, али без реалне влати. {{sfn|Сима Аврамовић,Војислав |Станимировић,Упоредна правна традиција|2018|p=267}}
 
[[Дом лордова]] се састоји из насљедних{{Напомена|На основу [[Акт о Дому лордова 1999.|Акта о Дому лордова 1999]], само су [[гроф маршал]] ({{Јез-енгл|Earl Marshal}}), [[лорд велики коморник]] ({{Јез-енгл|Lord Great Chamberlain}}) и 92 пера задржали своја насљедна мјеста у Дому лордова.}} и доживотних чланова. Они се називају лордови Парламента, а дијеле се на духовне лордове (два надбискупа и 24 бискупа){{Напомена|На основу Акта о манчестерској бискупији 1847, духовних лордова је укупно двадесет и шест: [[надбискуп кентерберијски]], надбискуп јоршки, бискуп лондонски, бискуп даремски, бискуп винчестерски и други најстарији дијецезански бискупи Цркве Енглеске.}} и световне лордове (706 [[Перство|перова]]), које поставља краљ.{{Напомена|На основу Акта о Дому лордова 1999, перови су изгубили право насљеђивања мјеста у Дому лордова. [[Државни великодостојници (Уједињено Краљевство)|Државни великодостојници]] једини су сачували своја мјеста у Дому лордова.}}{{Напомена|Световни лордови су [[Перство|перови]] са титулама [[војвода|војводе]], [[маркиз]]а, [[гроф]]а, [[виконт]]а или [[барон]]а.}} Сви лордови засједају и гласају заједно у Дому лордова. Без њихове сагласности , закон не може бити донет. Жене су стекле право да постану чланови Дома лордова 1958. године.{{sfn|Сима Аврамовић,Војислав Станимировић,Упоредна правна традиција|2018|p=270}} Када је донет Закон о парламенту из 1911. године, апсолутни вето Дома лордова је укинут, а уведен је сусвензивни вето. Законодавна улога Дома лордова је ослабила, тако да је он могао само да одложи доношење закона коме се противи за две године, јер се захтевало да Доњи дом размотри законски предлог још три пута. Уколико би Доњи дом и трећи пут остао при својој одлуци, закон ће ступити на снагу када га потпише монарх, без обзира што се Дом лордова не слаже. {{sfn|Сима Аврамовић,Војислав Станимировић,Упоредна правна традиција|2018|p=270}}