Благовештенски сабор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 5:
== Позадина ==
Након [[Октобарска диплома|Октобарске дипломе]] којом је уведено уставно стање у [[Аустрија|Аустрији]] цар [[Франц Јозеф]] се премишља да ли се определити за [[централизам]], [[дуализам]] или [[федерализам]]. Испрва не дозвољава Србима да држе сабор (тј. не сазива га), већ позива патријарха да са 20 угледних људи дође у Беч да се нагоде, али Рајачић ово одбија.
Да би ублажио огорчење Срба због укидање [[Војводство Србија и Тамишки Банат|Војводства Србије и Тамишког Баната]], цар је сазвао српски сабор у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] на Благовештење 1861. и дозволио му је да сме да расправља о политичким питањима. На овај начин цар је вршио притисак на [[Мађари|Мађаре]] и признао Србе за народ у Угарској. Могли су му присуствовати само Срби из Угарске, тј. из дотадашње Војводине, а то је забрањено онима из [[Војна крајина|Војне границе]]. Нико није очекивао много од оваквог ограниченог сабора, али су сви пристали на њега.
Ред 12:
Сабор се састао 2. априла и окупио је најугледније представнике Срба из Угарске. Имао је 75 чланова (25 црквених лица + 3 епископа) који су изабрани од свих Срба, јер није било времена да се утвђује имовни цензус. На овај начин изабрана је стварна српска елита, а међу њима и многи виђени интелектуалци. Конзервативна елита се сада по први пут суочила са либерално-демократским грађанством са којом је повела борбу за доминантну улогу у српском друштву. Сви су били сложни да треба добити аутономну област, али се нису слагали од кога је треба тражити. Појавило се више струја:
# „Већина“ (патријарх [[Патријарх српски Јосиф|Јосиф Рајачић]] и дворски саветник Ђорђе Стојаковић) која је настојала да српска питања реши уз помоћ владе и Цара ослањајући се на српске привилегије. Ова струја је и однела превагу, па су према њиховим стремљењима и састављени српски захтеви – очување привилегија и црквено-школске аутономије, али и повратак аутономне области са изабраним војводом; из [[Беч]]а су подстицани да траже што већа права и што већу територију, али само да би се притисли Мађари – грб, застава, скупштина, [[српски језик]] као језик администрације...
# „Мањина“ ([[Светозар Милетић]]) тражила је да Срби испуњење својих закона нађу споразумевајући се са мађарским напредним круговим и на основу њихових закона (направити мање промене у уставу из 1848) и свога природног и националног права, а не да се позивају на октроисане привилегије старе 150 година; ову струју је подржавао и кнез Михаило Обреновић који је као свог посланика у Карловце послао [[Јован Ристић|Јована Ристића]] и неки српски племићи који су били проугарски расположени; како се двор водио историјским и државним, а не природним правом, овакви захтеви су били неприхватљиво „револуционарани"; са друге стране, било је немогуће договорити се са Мађарима ако је основни захтев био Војводина, што би значило федерализацију Угарске; ипак, ово је по први пут да се српска елита одваја од Беча и царских привилегија и почетак отвореног сукоба са конзервативцима.
# „Средина“ ([[Јован Суботић]] и [[Ђорђе Стратимировић (војсковођа)|Ђорђе Стратимировић]]) је била за то да пре опредељивања за Беч или Пешту треба склопити државноправни договор са [[Хрвати]]ма. па онда заједно са њима водити преговоре а у сваком случају су били за уједињење са Троједницом да би се створила једна од федералних јединица Царства.
Захтеви су предати Цару и он је обећао да ће их испунити, али је заправо само тактизирао са Мађарима који су били против њих, као и Хрвати, те су ови остали неиспуњени. Остали су значајно упориште у утвђивању српских захтева у наредним деценијама.
И у наредним годинама нередовно су одржавани црквено-народни сабори, али су само решавали питања школе и цркве.
Ред 28:
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Адамовић|first=Јова|title=Привилегије српског народа у Угарској и рад Благовештенског сабора 1861|year=1902|location=Загреб|publisher=Српска штампарија|url=http://books.google.com/books?id=5o8DAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Васин|first=Горан|title=О српским црквено-народним саборима у Хабзбуршкој монархији 1861-1890|journal=Годишњак Историјског архива града Новог Сада|year=2013|volume=7|url=http://www.arhivns.rs/godisnjak/Godisnjak_7_2013.pdf|access-date=02. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20161020083321/http://www.arhivns.rs/godisnjak/Godisnjak_7_2013.pdf|archive-date=20. 10. 2016|url-status=dead|df=|pages=32-45}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Слијепчевић|first=Ђоко М.|authorlink=Ђоко Слијепчевић|title=Историја Српске православне цркве|url=https://books.google.com/books?id=v7FrAAAAIAAJ|volume=књ. 2|year=1966|location=Минхен|publisher=Искра}}
== Галерија ==
| |||