Блез Паскал — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 2:
{{Научник
|име = Блез Паскал
| слика = blaise_pascal.jpg
| ширина_слике = 200п
| опис_слике = Блез Паскал
Ред 16:
| студенти =
| познат_по = [[Паскалов троугао|Паскаловом троуглу]]<br />[[Паскалина|механичком калкулатору]]<br />[[Паскалов закон|Паскаловом закону]]
| награде =
|напомене =
}}
 
'''Блез Паскал''' ({{јез-фра|Blaise Pascal}}; [[Клермон Феран|Клермон-Феран]], [[19. јун]] [[1623]] — [[Париз]], [[19. август]] [[1662]]) је био француски [[математика|математичар]], [[физичар]] и [[Филозофија|филозоф]].
 
Паскал је одмалена показивао интересовање за науку па је већ са 18 година конструисао прву математичку машину, механички сабирач како би помогао свом оцу у пословању.<ref name="блез">{{cite web|title=Блез Паскал |url=http://edukacija.rs/izreke-i-citati/blez-paskal |website=Едукација |accessdate=31. 1. 2019}}</ref> [[1650]]. године напушта свет науке и окреће се [[религија|религији]], односно како је он написао „разматрању величине и мистерије човека“.
Ред 27:
 
== Живот и рад ==
Блез Паскал рођен је 19. јуна у [[Клермон Феран]]у, у [[Француска|Француској]]. Блез је био треће дете Етјена Паскала и Антоанете Бегон. Мајка му је умрла када је имао само три године, остављајући га са две сестре – Жилберт и Жаклин. Године [[1631]], породица Паскал напушта Клермон и сели се у [[Париз]].
 
Блезов отац, Етјен Паскал (1588—1651) и сам се интересовао за науку и математику. Био је локални судија у Клермону и био је члан Мерсенове академије. Пошто је имао неортодоксне погледе на образовање, одлучио је да свога сина сам подучава. Етјен је одлучио да Блез неће учити математику до своје петнаесте године, и сва литература у вези математике била је премештена из њихове куће. Настојао је да му син најпре научи [[Латински језик|латински]] и [[Грчки језик|грчки]]. Али Блез је само још више развио своју радозналост и почео да ради [[геометрија|геометрију]] већ у дванаестој години. Иако је био одушевљен његовим знањем, Блезов отац није одустајао од своје одлуке да сам подучава сина. У том раном периоду, међутим, за дечака су били значајни сусрети са [[Галилео Галилеј|Галилејем]] и [[Рене Декарт|Декартом]], као и његово познанство са математичарем [[Пјер де Ферма|Фермаом]], са којим ће створити темељ [[Теорија вероватноће|теорије вероватноће]].
 
Са петнаест година Блез Паскал је почео да се диви раду [[Жерар Дезарг|Дезарга]], а са шеснаест година Паскал је издао јединствен примерак листа са једног од Мерсенових састанака у јуну 1639. године. Садржао је бројеве теорема из пројективне геометрије, укључујући ту и Паскалов мистични шестоугао.
 
Децембра 1639. године, Паскалова породица је напустила Париз да би живела у [[Руан]]у, где је Етјен био примљен као скупљач пореза за горњу [[Нормандија|Нормандију]]. Брзо по смештању у Руану, Блез је написао свој први рад назван ''Есеј о конусним пресецима'', издат фебруара [[1640]]. године. Исте године Паскал је изумео и први дигитални калкулатор са намером да помогне своме оцу у прикупљању пореза и такси.
Ред 58:
У периоду од 1648. до 1654. године, Паскал се, међутим, удаљио од својих почетних верских обавеза. Отац му је умро 1651. године и Паскал је тада добио своје и сестрино наследство. Те исте године, Жаклин је одлучила да се замонаши у Порт Ројалу, упркос противљењима свога брата. Паскал јој у знак протеста није исплатио довољно од њеног наследства како би имала да плати више место у својој служби. Међутим, касније је Паскал попустио.
 
Када су се ствари средиле са његовом сестром, Паскал је могао коначно да ужива у богатству и слободи. Купио је раскошно опремљену кућу, имао је слуге, и слободно време је углавном попуњавао у друштву [[Интелектуалац|интелектуалацаинтелектуалац]]а, жена и коцке. Сестра га је корила због његове неозбиљности и молила се за њега.
 
Током својих посета сестри у Порт Ројалу 1654, Паскал је презрео овоземаљске послове, али се ипак није потпуно окренуо Богу.
Ред 114:
== Доприноси математици ==
=== Паскалов аритметички троугао ===
[[Датотека:PascalTriangleAnimated2.gif|thumbмини|[[Паскалов троугао]]. Сваки број је збир два броја директно изнад њих. Троугао показује многе математичке особине [[Биномни коефицијент|биномних коефицијената]].]]
 
Године [[1653]]. Паскал пише своје дело ''Теза о аритметичком троуглу'' ({{Јез-франц|Traité du triangle arithmétique}}), износећи у њему опис табеларног приказа за биномне коефицијенте који се данас зове [[Паскалов троугао]].
Ред 152:
=== Паскалина ===
{{main|Паскалина}}
[[Датотека:Pascaline-CnAM 823-1-IMG 1506-black.jpg|thumbмини|Рана [[Паскалина]] изложена у [[Musée des Arts et Métiers]], Париз]]
Паскал је, [[1642]]. године, када је имао само 19 година, отпочео рад на механичком калкулатору који се назива [[Паскалина]]. Он је тада помагао свом оцу, који је био сакупљач пореза и желео је да му олакша посао. Први модел је израђен [[1645]]. године, а [[1652]]. године је израђено већ 50 [[Прототип|прототиповапрототип]]ова, од којих је бар 12 продато. Цена и сложеност машине онемогућили су даљу производњу, као и чињеница да је само Паскал могао да је поправи. У то време, он је већ имао друга научна интересовања.
 
Паскалов калкулатор је био децимална машина, што је био недостатак, јер у то време француски новчани систем није био децимални. Његов рад се заснивао на зупчаницима. Касније верзије су имале 8 зупчаника, што значи да је калкулатор могао да рачуна са вредностима до 9.999.999. Зупчаници су се окретали само у једном смеру, па директан рад са негативним бројевима није био могућ, већ се за негативне бројеве користио такозвани „комплемент (до 9) броја”.
Ред 163:
 
== Паскалов допринос физици ==
Паскалов рад на пољу изучавања [[Флуид|флуидафлуид]]а (хидродинамичких и хидростатичних) био је заснован на принципима хидрауличних флуида. Његов проналазак укључује и хидрауличну пресу (коришћењем хидрауличног притиска како би се повећала снага) као и штрцаљку. До [[1646]]. године, Паскал је изучио [[Еванђелиста Торичели|Торичелијев]] експеримент са [[барометар|барометрима]]. Након што је поновио експеримент, који је подразумевао постављање тубе испуњене живом наопако у бокал живе, Паскал је поставио питање која сила је држала живу у туби и шта је испуњавало простор изнад живе у туби. До тада, већина научника је радије веровала да тај простор испуњава нека невидљива материја него [[вакуум]].
 
Настављајући даље експерименте, Паскал је [[1647]]. године написао дело ''Нови експерименти са вакуумом'' ({{јез-франц|Experiences nouvelles touchant le vide}}), у ком је детаљно описао основна правила, наводећи на којој температури различите течности могу бити подупиране ваздушним притиском. Он такође износи и разлоге зашто се баш вакуум налази изнад течности у туби барометра. Паскал [[1648]]. године наставља са експериментима којима потврђује да висина живе може да се промени. Експеримент је заживео у Европи као коначна теорија о принципима и вредностима барометра.
 
Суочен са критикама да мора постојати нека невидљива материја која испуњава празан простор, Паскал је у свом одговору упућеном научницима дао један од најзначајнијих изјава седамнаестог века о научној методи :
{{цитат|Како би показао да је хипотеза очигледна, није довољно да сви феномени из ње следе, већ ако она доводи до нечега што је у супротности, са макар једним феноменом, то је довољно да се докаже њена нетачност.}}
Његово инсистирање на постојању вакуума узроковало је и конфликте са многим истакнутим научницима укључујући и [[Рене Декарт|Декарта]].
 
Ред 200:
 
{{нормативна контрола}}
 
[[Категорија:Блез Паскал| ]]
[[Категорија:Рођени 1623.]]