Џејмс Џојс — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м .
исправке формата датума
Ред 37:
== Биографија ==
 
Рођен је у даблинском предграђу Ротаму, као најстарије од четрнаестеро деце. Отац Џон је имао малу радњу која је банкротирала [[1891]].{{sfn|Ellmann|1982|pp=32–34}}, што је довело породицу у велике проблеме.<ref name="seoige">{{cite news|url=https://www.nytimes.com/books/first/j/jackson-joyce.html | title = John Stanislaus Joyce: the voluminous life and genius of James Joyce's father | last=Jackson| first = John Wyse |authorlink= | last2=Costello| first2 = Peter |authorlink2 = Peter Costello (author) |date=Julyјул 1998 | work = excerpt appearing in ''[[Њујорк тајмс|The New York Times]]'' | publisher = St. Martin's Press | location = New York |at=ch.1 "Ancestral Joyces" | format = book excerpt |isbn=9780312185992 | oclc = 38354272 | accessdate=25. 9. 2012. | quote = To find the missing link in the chain it is necessary to turn south to County Kerry. Some time about 1680, William FitzMaurice, 19th of the Lords of Kerry ... required a new steward for the household at his family seat at Lixnaw on the Brick river, a few miles south-west of [[Listowel]] in the Barony of Clanmaurice in North Kerry. He found Seán Mór Seoighe (Big John Joyce) ... Seán Mór Seoige came from Connemara, most likely from in or near the Irish-speaking Joyce Country itself, in that wild area south of Westport, County Mayo.}}</ref> Године 1891. Џојс је написао поему о смрти [[Charles Stewart Parnell|Чарлса Стјуарта Парнела]]. Његов отац је био љут на начин на који је католичка црква третирала Парнела, као и на став Ирске домаће владајуће странке и Британске либералне странке, и на резултирајући неуспех колаборације да осигура локалну управу у Ирској. Ирска партија је одбацила Парнела из руководства. Међутим, улога Ватикана у савезу са Британском конзервативном странком у спречавању локалне управе оставила је трајни утисак на младог Џојса.<ref>In Search of Ireland's Heroes: [[Carmel McCaffrey]] pp. 279–286</ref> Џојсов отац је уредио да се поема објави и чак је послао копију у [[Ватиканска библиотека|Ватиканску библиотеку]].
 
[[Датотека:James Joyce age six, 1888.jpg|uprightupright|мини|лево|усправно|Џојс у својој шестој години, 1888]]
 
Џејмс је морао да напусти школу -{''Clongowes Wood College''}-, јер није више било новца за школарину. Примили су га у католичку школу -{''Christian Brothers''}-, где је био кад је добио понуду за школу -{''Belvedere College''}-.<ref>{{cite web|title=Themodernworld.com] | url = https://web.archive.org/web/20110622062917/http://www.themodernword.com/Joyce/joyce_chronology.html |date=22. 6. 2011.}}</ref>{{sfn|Ellmann|1982|pp=54–55}} Године 1895, Џојс је у својој 13. години одлучио да се придружи покрету -{''[[Sodality of Our Lady]]''}- с његовим вршњацима у Белведеру. Филозофија [[Тома Аквински|Томе Аквинског]] је наставила да врши јак утицај на њега током већине његовог живота.{{sfn|Ellmann|1982|pp=60, 190, 340, 342}}<ref>Cf. [[Portrait of the Artist as a Young Man]], Wordsworth 1992, Intro. & Notes J. Belanger, 2001, 136, n. 309: "''Synopsis Philosophiae ad mentem D. Thomae''. This appears to be a reference to ''Elementa Philosophiae ad mentem D. Thomae'', a selection of Thomas Aquinas's writings edited and published by G. M. Mancini, Professor of Theology at the [[Pontifical University of Saint Thomas Aquinas|Pontifical University of Saint Thomas Aquinas, ''Angelicum'']] in Rome (see ''The Irish Ecclesiastical Record'', Vol V, Year 32, No. 378, June 1899, [https://books.google.com/books?id=fpYvAAAAYAAJ&pg=PA570 pp. 570]</ref> Језуити су му предложили да постане део њиховог реда, Џејмс је то одбио и напустио их. Наиме, Џојс је одгојен у строгој хришћанској породици и то је имало велики утицај на његов живот и његова дела, али он сам је већ у 16 години окренуо леђа веровању за сва времена. Године 1898, се уписује на -{''University College Dublin''}-, где је дипломирао на модерним језицима (енглески, француски и италијански). Још на колеџу почиње да пише и прво објављено дело му је осврт за [[Henrik Ibsen|Ибзенову]] драму.
 
Џојс је први пу представљен Ирској публици посредством [[Артур Грифит|Артура Грифита]] у његовим новинама, -{''[[United Irishman]]''}-, у новембру 1901. Џојс је написао један чланак о [[Ирско књижевно позориште|Ирском књижевном позоришту]], који је часопис његовог колеџа одбио да штампа. Џојс га је објавио и локално дистрибуирао. Сам Грифит је написао чланак о цензури студента Џејмса Џојса.<ref>Jordan, Anthony, [http://www.irishtimes.com/newspaper/opinion/2012/0220/1224312050318.html "An Irishman's Diary"], ''Irish Times'', 20 February 2012</ref>{{sfn|Jordan|2013|pp=53}} Године 1901, Ирски национални попис наводи Џејмса Џојса (19) као ученог говорника енглеског и [[Ирски језик|ирског]] који живи са својом мајком и оцем, шест сестара и три брата на адреси -{Royal Terrace}- (сад -{Inverness Road}-), [[Clontarf, Dublin|Клонтарф]] у Даблину.<ref>{{cite web|title=Residents of a house 8.1 in Royal Terrace (Clontarf West, Dublin)| url = http://www.census.nationalarchives.ie/pages/1901/Dublin/Clontarf_West/Royal_Terrace/1271356/| publisher = National Archives of Ireland| accessdate=16. 5. 2012|year=1901}}</ref>
 
Када је дипломирао одлази у [[Париз]] да тамо студира медицину, међутим већ након пола године се вратио,<ref>Richard Ellmann: James Joyce (1959) pp. 117–118</ref> јер му је мајка умирала од рака.<ref>She was originally diagnosed with [[cirrhosis of the liver]], but this proved incorrect, and she was diagnosed with cancer in April 1903. Ellmann (1982). pp. 128.–129</ref>{{sfn|Ellmann|1982|pp=129, 136}} Након њене смрти почео је интензивно да пије и успевао је да преживљава захваљујући освртима за књиге, часовима, и певању.<ref>{{cite web|url=http://www.feisceoil.ie/history/ | title = History of the Feis Ceoil Association | accessdate=9. 11. 2009. | deadurl = | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070401041950/http://www.feisceoil.ie/history/ | archivedate=1. 4. 2007. }}. Siemens Feis Ceoil Association. 1 April 2007 version retrieved from the Internet archive on 9 November 2009.</ref><ref>{{cite web|last=Parsons| first = Michael| url = http://www.irishtimes.com/life-and-style/homes-and-property/fine-art-antiques/michael-flatley-confirms-he-owns-medal-won-by-james-joyce-1.1833446 | title = Michael Flatley confirms he owns medal won by James Joyce | publisher = Irishtimes.com |date=| accessdate=20. 9. 2015.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://jamesjoyce.ie/on-this-day-30-september/| title = On this day…30 September| work = The James Joyce Centre}}</ref> Те [[1904]]. покушава да објави и „''Портрет уметника у младости''” али без успеха. У јуну 1904. упознаје своју будућу жену Нору Барнакл и они врло брзо напуштају Дублин. Прво су отишли у Цирих, па у [[Трст]] где је успео да нађе место учитеља енглеског и где је остао десет година. Године 1905, му се родио син Џорџ, а две године касније и кћерка Луција. Године 1909, је посетио Даблин надајући се да ће тамо објавити збирку приповедака „''Даблинци''”. То је било безуспешно, и збирка је остала необјављена. Године 1915, је отишао у Цирих и тамо срео [[Harriet Shaw Weaver|Хариет Ша Вивера]] који га је решио финансијских проблема узевши га у заштиту и плаћајући му обилно за његов рад. Године 1920, је отишао у Париз и тамо остао 20 година.
 
Дана 11. јануара [[1941]]. имао је операцију која је узроковала његов пад у кому. Пробудио се два дана касније и тражио да се позову његова деца. Међутим они су били на путу кад је Џејмс преминуо. Сахрањен је на Флунтерн гробљу у Цириху, где су такођер сахрањени и његова жена (умрла 1951) и син Џорџ.
Ред 84:
 
'''Постхумне публикације'''
* -{''[[Stephen Hero]]''}- (прецурзор дела -{''A Portrait''}-; написано 1904–06, објављено 1944)<ref>{{cite web|url=http://www.jamesjoyce.ie/detail.asp?ID=28 | title = Joyce – Other works | publisher = The James Joyce Centre | accessdate=22. 2. 2010. |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20100624115127/http://www.jamesjoyce.ie/detail.asp?ID=28 | archivedate=24. 6. 2010. }}</ref>
* -{''[[Giacomo Joyce]]''}- (написано 1907, објављено 1968)
* -{''Letters of James Joyce Vol. 1''}- (ед. Стјуарт Гилберт, 1957)
Ред 110:
* {{Cite book|ref=harv|| last=Ellmann| first = Richard|authorlink= Richard Ellmann| title = [[James Joyce (biography)|James Joyce]]| location = | publisher = [[Oxford University Press]], 1959, revised edition|year=1982|isbn=978-0-19-503103-4|pages=}}
* Gammel, Irene. ''Baroness Elsa: Gender, Dada and Everyday Modernity.'' Cambridge, MA: MIT Press, 2002, 253.
* {{cite journal|last = Gillers|first = Stephen|authorlink=Stephen Gillers|title = A Tendency to Deprave and Corrupt: The Transformation of American Obscenity Law from ''Hicklin'' to ''Ulysses''|journal = Washington University Law Review|volume = 85|issue = 2|pages=215-96|year = 2007|url = http://openscholarship.wustl.edu/law_lawreview/vol85/iss2/1/| accessdate=10. 9. 2017.
|df = dmy-all
}}