Борис Шапошњиков — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
→‎Биографија: исправке формата датума
Ред 26:
Рођен је у граду [[Златоуст (град)|Златоусту]], код [[Чељабинск]]а на [[Урал (планина)|Уралу]], пореклом од [[Оренбуршка област|оренбуршких]] [[козаци|козака]].<ref name="шишов" /> Отац Михаило Петровић ({{јез-ру|Михаил Петрович}}), био је најамни радник, а мајка Пелагија ({{јез-ру|Пелагея Кузьминична}}) радила је као учитељица. Имао је млађег брата Јевгенија ({{јез-ру|Евгений}}) и сестру Јулију ({{јез-ру|Юлия}}). Отац је имао још четворо одрасле деце из претходног брака. Породица је најпре живела у Златоусту, а затим се преселила у [[Белебеј]].<ref name='"енциклопедија"'>{{cite web|title=Маршал Советского Союза Борис Михайлович Шапошников| url = http://encyclopedia.mil.ru/encyclopedia/history/more.htm?id=11289979@cmsArticle| work = encyclopedia.mil.ru| publisher = Министерство обороны Российской Федерации| accessdate=6. 10. 2013|author=Научно-исследовательский институт (военная история), Военная академия Генерального штаба)| language = {{ру}}}}</ref>
 
Образовање је стекао у [[Красноуфимск]]ој индустријској школи (шест разреда 1893—1899) и Александровској реалној школи (7. разред 1900) у [[Перм (Русија)|Перму]].<ref name="грвар">{{cite web|title=Русская армия в Великой войне: Картотека проекта - Шапошников Борис Михайлович - ид 781| url = http://www.grwar.ru/persons/persons.html?id=781| work = grwar.ru| accessdate=6. 10. 2013| last=Likhotvorik| first = Alexey|date=30. 7. 2013. | language = {{ру}}}}</ref> За војну службу се одлучио зато што је била бесплатна, како својим школовањем не би оптерећивао родитеље.<ref name='"енциклопедија"' /> У војну службу је ступио [[29. август]]а [[1901]].<ref name="грвар" /> Завршио је војну академију у Москви 1903. године. Официрску службу започео је у [[Туркестанска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република|Туркестанској]] војној области, а затим наставио у пограничној Варшавској војној области. Дипломирао је на Николајевској генералштабној академији [[1910]].<ref name="шишов" /> У [[Први светски рат|Првом светском рату од 1914—1918]] налазио се на штабној дужности. Од октобра 1917. године стекао је чин [[пуковник]]а, а у децембру исте године нашао се на челу Кавкаске гренадирске дивизије. Два месеца после демобилизације царске армије, са жељом да настави своју војну каријеру, у мају 1918. се придружио [[Црвена армија|Црвеној армији]]. Током [[Руски грађански рат|Грађанског рата у Русији]], у годинама 1918—1922. обављао је више дужности у Врховном војном савету,<ref name="хроно" /> и као шеф обавештајног одељења, да би касније постао шеф операција на терену.<ref name="стотка" />
 
По завршетку Грађанског рата [[1921]]. године, постао је помоћник начелника штаба Црвене армије. У периоду између 1925—1928 командовао је трупама Лењинградског и Московског војног округа, а наредне три године био је начелник Генералштаба Црвене армије<ref name="шишов" />. У 1930. се придружио [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичкој партији (бољшевика)]].<ref name="стотка" /> У јануару 1930. Револуционарни војни савет усвојио резолуцију о стварању јединственог штаба Црвене армије, а централизација Генералштаба је настављена све до 1935. Борис је био један од војних лидера, који је јасно схватио потребу да командно особље чини језгро војске, бринуо се о њиховом образовању и обуци.<ref name='"енциклопедија"' />