Вез — разлика између измена

исправке формата датума
м (razne izmene)
(исправке формата датума)
 
 
== Порекло ==
Историја веза сеже чак до [[Антика|Антике]], још су стари [[Асирци]], [[Египћани]], [[Римљани]] и [[Античка Грчка|Грци]] своју одећу украшавали везом<ref name=":0">{{Cite web|url=https://iskonmode.rs/vez-veza-sa-tradicijom/|title=Вез - веза са традицијом|last=|first=|date=28. 10. 2017.|website=Iskon mode|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=18. 7. 2019.}}</ref> Вез је био јако цењен и у [[Византија|Византији]] и везивао се за више слојеве друштва. То се сматрало уметношћу којом су се професионално бавиле везиље и мајстори у оквиру цркве или на дворовима. У Византији су вез свилом и златном и сребрном жицом доведени до виског нивоа и углавном повезивани са имућнијим становништвом и свештенством.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.opanak.net/vez-stari-zanat-vekovna-tradicija-u-nasoj-srbiji/|title=Вез стари занат, Вековна традиција у нашој Србији|last=|first=|date=077.04 4. 2017.|website=Opanak.net|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=18.07 7. 2019.}}</ref>
 
Што се Србије тиче, постоји веровање етнолога, да су Срби знали за вез и пре него што су се доселили на [[Балканско полуострво|Балкан]].<ref name=":0" /> У [[Средњевековна Србија|средњем веку]] посебно се неговала вештина овог ручног рада и црквена одела за богослужење су украшавана везом. И на српским дворовима, вез је био део свакодневног ритуала међу дворским дамама. У нашем народу вез је био врло важан и чест начин украшавања одеће и текстилних предмета који су се користили у домаћинству. Он је био саставни део образовања угледног женског света у средњем веку. Материјали које су тада везиље користиле исти су као и на византијским дворовима и манастирима, а то су били: свилена тканина, свилени конац и сребрна или позлаћена жица. Теме за вез узимане су из [[Иконографија|иконографије]]. Осим црквеног веза и веза на дворовима, у српском народу рађен је и негован народни вез.
 
== Вез данас ==
Данас се жене појединачно баве везом и то најчешће из хобија. Постоје и различита удружења и организације које се баве овим занатом у циљу представаљања и очувања истог, као и неговања народне традиције. Иако врло мали број људи и даље везе и интересовање за вез драстично опада он опстаје у новом, модерном руху. Интересовање модне индустрије за традиционалне мотиве и вез расте, тако многе познате модне куће у своје креације укључују елементе из народних ношњи .<ref>{{Cite web|url=https://www.agromedia.rs/Zivot-na-selu/obicaji/vez-zaboravljena-umetnost|title=Има ли вез у Србији будућност|last=|first=|date=24.09 9. 2018.|website=Agro media|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=18.07 7. 2019.}}</ref>
 
У историји Србије најпознатији вез је онај монахиње [[Јефимија|Јефимије]], [[Похвала кнезу Лазару|''Похвала кнезу Лазару'']], извезен је позлаћеном жицом на црвеном атласу, као покров за ковчег са моштима светог [[Лазар Хребељановић|кнеза Лазара]], намењен [[Манастир Раваница|манастиру Раваници]], формата 67 x 49 cm. У [[Трстеник|Трстенику]] се од 1971. године одржава манифестација [[Јефимијини дани|''Јефимијини дани'']] и у оквиру ње се додељује награда Јефимијин вез за најбоље песничко остварење између две манифестације.<ref>{{Cite web|url=https://www.eparhijakrusevacka.com/2015/06/23/jefimijini-dani-u-trsteniku/|title=Јефимијини дани у Трстенику|last=|first=Ђакон Данијел Стефановић|date=23.06 6. 2015.|website=Епархија Крушевачка|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=18.07 7. 2018.}}</ref>
 
== Галерија ==