Главобоља — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
исправке формата датума |
||
Ред 26:
<!-- Epidemiology -->
Око половине одраслих има главобољу бар једном годишње.<ref name=WHO2012>{{cite web|title=Headache disorders Fact sheet N°277|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs277/en/|accessdate=15. 2. 2016
{{TOC limit|3}}
Ред 33:
Кроз историју је постојало неколико класификација главобоља, а данас се највише користи она коју је објавило Међународно удружење за главобољу ({{јез-енг|International Headache Society}}), а назива се ''Међународна класификација главобоља'' ({{јез-енг|The International Classification of Headache Disorders (ICHD)}}). Прва верзија те класификације (-{ICHD-1}-) објављена је [[1988]]. године, док је тренутна ревизија -{ICHD-2}- објављена [[2004]].<ref name=vodic/>
Главобоље су широко класификоване као „примарне” или „секундарне”.<ref>{{cite web|url=http://www.hopkinsmedicine.org/neurology_neurosurgery/specialty_areas/headache/conditions/primary_vs_secondary_headaches.html|title=The Johns Hopkins Headache Center - Primary Exertion Headache|last=Young|first=Cecilia B.|date=3. 1. 2012
Према новој класификацији главобоље се деле у 14 класа. Прве четири класе обухватају примарне, следећих осам обухватају секундарне главобоље, у класи 13 су кранијалне неуралгије, примарни и централни узроци бола лица, док су у класи 14 некласификоване и недовољно специфичне главобоље.
Ред 87:
* Постикталне главобоље: Главобоље које се дешавају после конвулзије или друге врсте напада, као део периода након епилептичког напада ([[Postictal state|постиктално]] стање)
[[Гастроинтестинална болест|Гастроинтестинални поремећаји]] могу да узрокују главобоље, укључујућу -{''[[Helicobacter pylori]]''}- инфекцију, [[Целијачна болест|целијачну болест]], [[нецелијачна глутенска сензитивност|нецелијачну глутенску сензитивност]], [[irritable bowel syndrome|синдром раздражљивих црева]], [[inflammatory bowel disease|упалну болест црева]], [[гастропареза|гастропарезу]], и [[Списак хепатобилијарних болести|поремећаје јетре]].<ref name=LionettiFrancavilla2010>{{cite journal|vauthors=Lionetti E, Francavilla R, Pavone P, Pavone L, Francavilla T, Pulvirenti A | title=The neurology of coeliac disease in childhood: what is the evidence? A systematic review and meta-analysis | journal=Dev Med Child Neurol |year=2010| volume= 52 | issue= 8 | pmid=20345955 | doi=10.1111/j.1469-8749.2010.03647.x | url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1469-8749.2010.03647.x/full | type=Systematic review and meta-analysis|pages=700-7}}{{open access}}</ref><ref name=AzizHadjivassiliou2015>{{cite journal|vauthors=Aziz I, Hadjivassiliou M, Sanders DS |title=The spectrum of noncoeliac gluten sensitivity |journal=Nat Rev Gastroenterol Hepatol |volume=12|issue=9|date=
== Патофизиологија ==
Сам [[Људски мозак|мозак]] није осетљив на [[бол]], јер му недостају [[ноцицептор|рецептори бола]]. Међутим, неколико области [[глава|главе]] и [[врат]]а имају рецепторе бола и могу стога да осећају бол. Овим су обухваћене екстракранијалне артерије, [[средња менингеална артерија]], велике вене, [[венусни синуси]], кранијални и кичмени нерви, мишићи главе и врата, [[мождане опне]], -{''[[falx cerebri]]''}-, делови можданог дебла, очију, ушију, зуба и облоге уста.<ref name=ACEP2008>{{cite journal|last=Edlow|first= J.A. |last2=Panagos|first2= P.D. |last3=Godwin|first3= S.A. |last4=Thomas|first4= T.L. |last5=Decker|first5= W.W. |title= Clinical policy: Critical issues in the evaluation and management of adult patients presenting to the emergency department with acute headache |journal= Annals of Emergency Medicine |volume= 52 |issue= 4 |date=
Главобоље често произилазе из тракције или иритације [[мождане опне]] и крвних судова. Ноцицептори могу бити стимулисани траумом или туморима главе и узроковати главобоље. Спазмови крвних судова, дилатирани [[крвни судови]], упала или инфекција менинга и мишићне напетости такође могу стимулисати ноцицепторе и узроковати бол.<ref name="Clinical Neurology" /> Једном стимулисан, ноцицептор шаље поруку дуж нервног влакна у нервне ћелије у мозгу, што сигнализира да један део тела боли.
Ред 97:
Примарне главобоље је теже разумети него секундарне главобоље. Тачни механизми који узрокују мигрене, тензијске главобоље и кластерске главобоље нису познати. Временом су постојале различите теорије које покушавају да објасне шта се дешава у мозгу да изазове ове главобоље.
Тренутно се сматра да мигрене изазивају дисфункциони нерви у мозгу.<ref name="uptodate">Cutrer, FM, Bajwa A, Sabhat M. Pathophysiology, clinical manifestations and diagnosis of migraine in adults. In: UpToDate, Post TW (Ed), UpToDate, San Francisco, CA. (Accessed on April 23, 2014.)</ref> Раније се мислило да су мигрене узроковане примарним проблемом везаним за крвне судове у мозгу.<ref>{{cite journal|last=Goadsby|first= P.J. |title= The vascular theory of migraine--A great story wrecked by the facts |journal= Brain |volume= 132 |issue= Pt 1 |date=
Тренутно, већина специјалиста сматра да су мигрене последица примарног проблема са живцима у мозгу<ref name="uptodate" /> Сматра се да су ауре узроковане таласом повећане активности неурона у [[Церебрални кортекс|церебралном кортексу]] (делу мозга) познатом као кортикалне ширеће депресије<ref>{{cite journal| last = Hadjikhani | first = N. |last2=SANCHEZ DEL RIO|first2=M||last3=O|first3=W. U. |title=Mechanisms of migraine aura revealed by functional MRI in human visual cortex |journal=Proc Natl Acad Sci U S A |year=2001|volume=98|doi=10.1073/pnas.071582498 |pmid=11287655|pmc=31895 |issue=8|bibcode=2001PNAS...98.4687H |last4=Bakker|first4=Dick |last5=Fischl|first5=Bruce|last6=Kwong|first6=Kenneth K.|last7=Cutrer|first7=F. Michael |last8=Rosen|first8=Bruce R. |last9=Tootell|first9=Roger B. H. |last10=Sorensen |first10=A. Gregory |last11=Moskowitz|first11=Michael A. |display-authors=etal|pages=4687-92}}</ref> чему следи период депресивне активности.<ref>{{cite journal|last=Buzzi|first=M.G. |last2=Moskowitz|first2=M|title=The pathophysiology of migraine: year 2005|journal=J Headache Pain |year=2005|volume=6|issue=3 |doi=10.1007/s10194-005-0165-2|pmid=16355290|pmc=3451639|pages=105-11}}</ref> Неки људи сматрају да су главобоље узроковане активацијом [[Сензорни нерв|сенсорних нерва]] који отпуштају пептиде, као што је серотонин, узрокујући инфламацију артерија, мождане облоге и опне и исто тако узрокују извесну вазодилатацију. [[Триптан]]и, лекови којима се третирају мигрене, блокирају серотонинске рецепторе и узрокују констрикцију крвних судова.<ref>{{cite web|url=http://accessmedicine.mhmedical.com/content.aspx?bookid=348§ionid=40381638|title=Denny CJ, Schull MJ. Chapter 159. Headache and Facial Pain. In: Tintinalli JE, Stapczynski J, Ma O, Cline DM, Cydulka RK, Meckler GD, T. eds. Tintinalli's Emergency Medicine: A Comprehensive Study Guide, 7e. New York, NY: McGraw-Hill; 2011|work=mhmedical.com}}</ref>
Особе које су подложније да доживе мигрене су оне које имају породичну историју мигрене, жене које доживљавају хормонске промене или узимају [[Oralni kontraceptiv|таблете за контролу рађања]] или су им прописане [[Хормонска терапија замјене (менопауза)|терапија хормонске замене]].<ref>{{cite web|title=Migraine Without Headache|url=http://www.neurobalancechiropractic.com.au/migraine-without-headache/|publisher=Neurobalance|accessdate=16. 7. 2014
== Дијагностички приступ ==
Ред 151:
|| погоршана редовном употребом [[ацетаминофен]]а или [[Нестероидни антиинфламаторни лек|-{NSAIDS}-]]
||
|| може се јавити са тензијскм главобољом<ref name="BBDtriptans">{{cite journal|publisher=[[Consumers Union]] of US |journal=Consumer Reports Best Buy Drugs |date=
|}
Већина главобоља може бити дијагностикована на бази саме клиничке историје.<ref name=Goadsby /> Ако симптоми које особа описује звуче опасно, можда ће бити потребно даље испитивање са неуроснимањем или лумбарном пункцијом. [[Електроенцефалографија]] (ЕЕГ) није корисна за дијагнозу главобоље.<ref>{{cite journal|last=Gronseth|first=G.S. |last2=Greenberg|first2=M.K. |title=The utility of the electroencephalogram in the evaluation of patients presenting with headache: A review of the literature |journal=Neurology |date=
Први корак за дијагнозу главобоље је да се утврди да ли је она стара или нова.<ref name="Smetana">[http://accessmedicine.mhmedical.com/content.aspx?bookid=500§ionid=41026552 Smetana GW. Chapter 9. "Headache." In: Henderson MC, Tierney LM, Jr., Smetana GW. eds. ''The Patient History: An Evidence-Based Approach to Differential Diagnosis''. New York, NY: McGraw-Hill; 2012]</ref> „Нова главобоља” може бити она која је недавно почела, или хронична главобоља која је променила карактер.<ref name=Smetana /> На пример, ако особа има хроничне недељне главобоље са притиском на обе стране главе, а затим развије изненадну озбиљну главобољу на једној страни главе, она има нову главобољу.
|