Википедија

Живац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene
исправке формата датума
Ред 23:
Сваки живац је покривен густим слојем [[Везивно ткиво|везивног ткива]], [[епинеуријум]]ом. Испод тог слоја је слој равних ћелија, [[перинеуријум]], који формира комплетни „рукав“ око снопа аксона. Перинеуријални слој исто тако досеже унутар живца и дели га у неколико свежњева влакана. Свако влакно окружује [[ендонеуријум]]. Тиме се формира затворена цев од површина кичмене мождине до нивоа где су аксонске синапсе спојене са мишићним влакнима, или се завршавају у [[Сензорни неурон|сенсорним рецепторима]]. Ендонеуријум се састоји од унутрашњег омотача од материјала који се назива [[гликокаликс]] и спољашње, деликатне, мреже од [[колаген]]ских влакана.<ref name="Marieb"/> Нерви су уснопљени заједно са [[Крвни суд|крвним судовима]], пошто неурони живаца имају веома високе енергијске захтеве.
 
Унутар ендонеуријума, индивидуална нервна влакна су окружена ниско-протеинском течношћу која се назива ендонеуријалним флуидом. Она делује на сличан начин са [[Ликвор|цереброспиналним флуидом]] у [[централни нервни систем|централном нервном систему]] и сачињава '''''крвно-нервну баријеру''''' која је слична [[крвно-мождана баријера|крвно-можданој баријери]].<ref>{{cite journal|last=Kanda | first = T | title = Biology of the blood-nerve barrier and its alteration in immune mediated neuropathies| journal = Neurol Neurosurg Psychiatry|date=Febфебруар 2013| volume = 84| issue = 2| pmid = 23243216| doi = 10.1136/jnnp-2012-302312|pages=208-212}}</ref> Молекулима се стога ограничава прелаз из крви у ендонеуријални флуид. Током развоја нервног [[оток|едема]] услед нервне иритације или повреде, количина ендонеуријалног флуида може да се повећа на месту иритације. То повећање количине флуида се може визуелизовати коришћењем [[магнетно ресонантна неурографија|магнетно резонантне неурографије]], и стога МР неурографија може да идентификује нервну иритацију и/или повреду.
 
== Развиће ==
 
Раст нерва се обично завршава у адолесценцији, али се може поново стимулисати помоћу молекуларног механизма познатог као „[[Notch signaling pathway|Ноч сигнализација]]”.<ref>[https://www.sciencedaily.com/releases/1999/10/991022005127.htm Yale Study Shows Way To Re-Stimulate Brain Cell Growth ScienceDaily] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20170707062502/https://www.sciencedaily.com/releases/1999/10/991022005127.htm |date=077. 077. 2017 }} (Oct. 22, 1999) — Results Could Boost Understanding Of Alzheimer's, Other Brain Disorders</ref>
 
=== Регенерација ===
Ред 33:
Ако су аксони [[неурон]]а оштећени, докле год [[Сома (биологија)|тело ћелије]] неурона није оштећено, аксони могу да буду регенерацијом обновљени и синаптички поново повезани са другим неуронима уз помоћ [[guidepost cells|путоказних ћелија]]. Овај процес се назива [[neuroregeneration|неурорегенерацијом]].<ref>{{cite journal|last=Kunik | first = D | title = Laser-based single-axon transection for high-content axon injury and regeneration studies | journal = PLoS ONE |year=2011 | volume = 6 | issue = 11 |pages=e26832 | doi = 10.1371/journal.pone.0026832 | pmid = 22073205 | pmc = 3206876}}</ref>
 
Нерв почиње процес уништавајући дистални нерв на месту повреде, дозвољавајући [[Schwann cell|Швановим ћелијама]], базалној ламини и [[neurilemma|неурилеми]] у близини повреде да почну да производе регенерациону цев. [[Nerve growth factor|Фактори раста нерва]] се ослобађају, што узрокује да мноштво нервних зачетака испупи. Када један од процеса раста пронађе регенерациону цев, он почиње да расте према својој првобитној дестинацији све време вођен помоћу регенерационе цеви. Регенерација нерва је врло спор процес, за који може бити неопходно неколико месеци да се оконча. Иако овај процес поправља неке нерве, и даље ће постојати извесни функционални дефицити, јер поправке нису савршене.<ref>{{cite web|url=http://www.medscape.com/viewarticle/480071_5| title = Pathophysiology of Peripheral Nerve Injury: A Brief Review: Nerve Regeneration| last=Burnett & Zager| first = Mark & Eric| publisher = Medscape| work = Medscape Article| accessdate=26. 10. 2011|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20111031061528/http://www.medscape.com/viewarticle/480071_5| archive-date=31. 10. 2011.}}</ref>
 
== Функција ==
Ред 56:
[[Канцер]] се може раширити путем упада у просторе око живаца. До овога нарочито често долази код рака главе и врата, као и рака простате и дебелог црева.
 
Нерви могу да буду оштећени физичком повредом, као и околностима при [[carpal tunnel syndrome|синдрому карпалног канала]]<ref name=Padua2016>{{cite journal|last=Padua | first = L | last2=Coraci| first2 = D | last3=Erra| first3 = C | last4=Pazzaglia| first4 = C| last5=Paolasso| first5 = I| last6=Loreti| first6 = C | last7=Caliandro| first7 = P| last8=Hobson-Webb| first8 = LD| title = Carpal tunnel syndrome: clinical features, diagnosis, and management| journal = Lancet Neurology |year=2016| volume = 15 | issue = 12|pages=1273-84 | doi = 10.1016/S1474-4422(16)30231-9 | pmid = 27751557 | type = Review}}</ref><ref name=Bur2014>{{cite journal|last=Burton| first = C | last2=Chesterton| first2 = LS | last3=Davenport| first3 = G| title = Diagnosing and managing carpal tunnel syndrome in primary care| journal = The British Journal of General Practice : The Journal of the Royal College of General Practitioners|date=Mayмај 2014| volume = 64| issue = 622 |pages=262-3| pmid = 24771836 | doi = 10.3399/bjgp14x679903| pmc = 4001168}}</ref><ref name=NIH2016>{{cite web|title=Carpal Tunnel Syndrome Fact Sheet| url = http://www.ninds.nih.gov/disorders/carpal_tunnel/detail_carpal_tunnel.htm#227043049| website = National Institute of Neurological Disorders and Stroke| accessdate=044. 033. 2016.|date=28. 011. 2016|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20160303181005/http://www.ninds.nih.gov/disorders/carpal_tunnel/detail_carpal_tunnel.htm#227043049| archivedate=033. 033. 2016.}}</ref> и [[repetitive strain injury|повреди услед понављајућег напрезања]].<ref>{{Cite web|url=http://www.mountsinai.org/static_files/MSMC/Files/Patient%20Care/Occupational%20Health/RSI_12_with%20monroe.pdf|title=Repetitive Strain Injury: What is it and how is it caused?|date=|accessdate=12. 022. 2016|website=|publisher=Selikoff Centers for Occupational Health|archive-url=https://web.archive.org/web/20160203122922/http://www.mountsinai.org/static_files/MSMC/Files/Patient%20Care/Occupational%20Health/RSI_12_with%20monroe.pdf#|archive-date=033. 022. 2016|url-status=dead|df=}}</ref><ref name=vanTulder2007>{{cite journal|vauthors=van Tulder M, Malmivaara A, Koes B | title = Repetitive strain injury | journal = Lancet | volume = 369 | issue = 9575 |pages=1815-22 |date=Mayмај 2007 | pmid = 17531890 | doi = 10.1016/S0140-6736(07)60820-4 | url = https://www.researchgate.net/publication/6303661_Repetitive_strain_injury/file/d912f50c5ef67d0b27.pdf}}</ref><ref>{{Cite journal|title=Conservative interventions for treating work-related complaints of the arm, neck or shoulder in adults| journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews|year=2013| issn = 1469-493X| pmid = 24338903|pages=CD008742| volume = 12| doi = 10.1002/14651858.CD008742.pub2| first = Arianne P.| last=Verhagen| first2 = Sita M. A.| last2=Bierma-Zeinstra| first3 = Alex| last3=Burdorf| first4 = Siobhán M.| last4=Stynes| first5 = Henrica C. W.| last5=de Vet| first6 = Bart W.| last6=Koes}}</ref> [[Аутоимуне болести]] као што су [[Гијен-Бареов синдром]], [[Неуродегенерација|неуродегенеративне болести|]], [[polyneuropathy|полинеуропатија]], инфекције, [[неуритис]], [[дијабетес]], или отказивање крвних судова који окружују живце, сви узрокују оштећења нерва, која могу да варирају по озбиљности.
 
[[Мултипла склероза]] је болест асоцирана са обимним оштећењем нерва. Она се јавља кад [[макрофаг]]ови имунског система саме особе оштећују мијелинске облоге којима су изоловани аксони нерва.
Ред 66:
== Друге животиње ==
 
Неурон се сматра ''идентификованим'' ако поседује својства по којима се разликује од сваког другог неурона дате животиње, својства као што су локација, [[неуротрансмитер]]и, образац [[Ekspresija gena|генске експресије]], и повезаност, и ако сваки појединачни организам који припада истој врсти има тачно један неурон са истим скупом својстава.<ref name=Hoyle>{{Cite book|title=Identified neurons and behavior of arthropods | publisher = Plenum Press |year=1977 |isbn=978-0-306-31001-0 | vauthors = Hoyle G, Wiersma CA }}</ref> У кичмењачким нервним системима, веома мали број неурона је „идентификован”. Истраживачи сматрају да људи немају такве неуроне, док у једноставнијим нервним системима, неки или сви неурони могу бити јединствени у том смислу.<ref name=Wormbook>{{Cite web|title=Wormbook: Specification of the nervous system | url = http://www.wormbook.org/chapters/www_specnervsys/specnervsys.html |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110717081646/http://www.wormbook.org/chapters/www_specnervsys/specnervsys.html | archive-date=17. 077. 2011. }}</ref>
 
Код кичмењака, најпознатији идентификовани неурони су гигантске [[Mauthner cell|Маутнерове ћелије]] код риба.<ref name=Stein38>{{Cite book|title=Neurons, Networks and Motor Behavior | last = Stein | first = PSG | publisher = MIT Press |year=1999 |isbn=978-0-262-69227-4 |pages=38-44}}</ref> Свака риба има две Маутнерове ћелије, лоциране у доњем делу можданог стабла, једну на левој страни и једну на десној. Свака Маутнерова ћелија има један аксон који прелази преко, инервишући (стимулишући) неуроне на истом мождном нивоу и затим путује низ кичмену мождину, формирајући бројне везе на свом путу. Синапсе које генерише Маутнерова ћелија су толико моћне да појединачни акциони потенцијал производи снажан одзив у понашању: у року неколико милисекунди риба закриви своје тело у [[Mauthner cell#The C-start behavior|-{C}--облик]], затим се исправи, чиме покреће себе брзо унапред. Функционално, ово је брзи бежући респонс, који се најлакше подстиче снажним звучним таласом или таласом притиска који удара по бочној линији органа рибе. Маутнерове ћелије нису једини идентификовани неурони у рибама - постоји још око 20 типова, укључујући парове „аналога Маутнерових ћелија” у сваком језгру кичменог сегмента. Мада Маутнерова ћелија има способност самосталног произвођења респонса о бекству, у контексту нормалног понашања друге врсте ћелија обично доприносе обликовању амплитуде и правца одговора.
Ред 90:
* {{Cite book| ref=harv|authorlink=Eric R. Kandel | last=Kandel| first = ER | last2 = Schwartz | first2 = JH | last3 = Jessell | first3 = TM | title = [[Principles of Neural Science]] | edition = 5th | publisher = McGraw-Hill | location = New York |year=2012 |isbn=978-0-8385-7701-1}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Squire| first = L |display-authors=etal | location = | publisher = [[Academic Press]] | title = Fundamental Neuroscience | edition = 4th |year=2012 |isbn=978-0-12-660303-3 |pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last = Andreasen |first = Nancy C. |authorlink = Nancy_C._Andreasen |title = Brave New Brain: Conquering Mental Illness in the Era of the Genome |publisher = Oxford University Press |date = 4. 033. 2004. |url = http://www.oup.com/uk/catalogue/?ci=9780195145090 |archive-url = https://web.archive.org/web/20070224204400/http://www.oup.com/uk/catalogue/?ci=9780195145090 |url-status=dead |archive-date=24. 022. 2007 |isbn = 978-0-19-514509-0 |accessdate = 011. 099. 2017 |df = }}
* Damasio, A. R. ''Descartes' Error: Emotion, Reason, and the Human Brain. '' New York, [[Avon (publishers)|Avon Books]]. {{page|year=1994|isbn=978-0-399-13894-2|pages=}} (Hardcover). {{page|year=|isbn=978-0-380-72647-9|pages=}} (Paperback)
* Bullock, T.H., Bennett, M.V.L., Johnston, D., Josephson, R., Marder, E., Fields R.D. 2005. ''The Neuron Doctrine, Redux'', Science, V.310, p. 791–793.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Живац”