Ендре Бајчи-Жилински — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 124:
'''Ендре Калман Бајчи-Жилински''' ([[Сарваш]], [[6. јун]] [[1886]] – [[Шопронкохида]], [[24. децембар]] [[1944]]), је био утицајан [[Мађарска|мађарски]] политичар и новинар који се супротстављао експанзији [[Нацизам|нацистичке]] [[Немачка|Немачке]] и због својих убеђења убијен.<ref name="BEM">[http://tudosok.hunyadi-csna.sulinet.hu/MEL/ABC00523/00602.htm Биографска енциклопедија Мађарске]</ref>
== Младост и образовање ==
Студирао је право у [[Клуж-Напокa|Клуж-Напоки]], [[Лајпциг|Лајпцигу]] и [[Хајделберг|Хајделбергу]] и стекао звање адвоката.
== Први светски рат ==
Одмах по избијању Првог светског рата се се пријавио као добровољац и своју јединицу, Другу хусрску дивизија, распоређену на српски фронт. Након тога распоређен је на италијански фронт, а почетком јуна 1916. године, у саставу 2. царске и краљевске планинске хусарске дивизије, распоређен је на источни фронт. У септембру исте године је рањен и провео је дуг период у војној болници због опоравка. Почетком 1917. затражио је и добио дозволу за повратак на фронт. Године 1918. учествовао је у оснивању Мађарске асоцијације за националну одбрану (МОВЕ) због чега је касније био присиљен да емигрира у [[Беч]]..<ref name="BEM"/>
== Међуратни период ==
У младости је био члан Странке одбране расе, а касније је раскинуо с њом. Од 1922. члан Државне скупштине. Један од оснивача Националне радикалне странке Мађарске 1930 и посланик ове странке у мађарском парламенту.
Од 1939. члан и један од лидера Партије малих власника, коју је представљао у парламенту. Оснивач је и уредник неколико мађарских публикација. Противио се уласку Мађарске у Антикоминтернски пакт, савезништву са нацистичком Немачком и учешћу Мађарске у Другом светском рату. Након избијања Другог светског рата, постао је главни уредник недељног часописа Независна Мађарска (Független Magyarország) у коме је се пропагирала неопходност блокирања немачке експанзије уједињеним напорима подунавских држава.
== Други светски рат ==
Од 1941. године био је уредник антинацистичког листа Слободна реч (Szabad Szó), а исте године био је један од главних организатора антифашистичких протеста 15. марта. У спољнополитичком одбору мађарског парламента је 29. јануара осудио [[Рација у јужној Бачкој|погром у Бачкој]] над [[Срби|Србима]], [[Јевреји|Јеврејима]] и [[Роми|Ромима]]
| |||