Клод Леви-Строс — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљам преусмерења |
исправке формата датума |
||
Ред 22:
}}
'''Клод Леви-Строс''', или по енглеском изговору '''Клод Леви-Страус''' ({{јез-фр|Claude Lévi-Strauss}}; [[Брисел]], [[28. новембар]] [[1908]]. — [[Париз]], [[30. октобар]] [[2009]]),<ref name="NYTobit">{{cite news|url=http://www.nytimes.com/2009/11/04/world/europe/04levistrauss.html?em |title=Claude Lévi-Strauss dies at 100 |last=Rothstein|first=Edward |date=
Леви-Строс је тврдио да „дивљи” ум има исту структуру као „цивилизовани” ум и да су људске карактеристике свуда исте.<ref>{{pt}} "[http://educacao.uol.com.br/biografias/ult1789u642.jhtm Claude Lévi-Strauss - Biografia]". [http://educacao.uol.com.br/ Uol Educação Brasil]. Access date: December 9, 2009.</ref><ref>Ashbrook, Tom (November 2009). "[http://www.onpointradio.org/2009/11/claude-levi-strauss Claude Levi-Strauss]". ''[[On Point]]''</ref> Ова запажања су кулминирала у његовој познатој књизи ''-{Tristes Tropiques}-'' која је учврстила његову позицију као једне од централних фигура у структуралистичкој школи мишљења. Као и у [[Социологија|социологији]], његове идеје су доспеле до многих области [[Хуманистичке науке|хуманистичких наука]], укључујући и [[Филозофија|филозофију]]. Структурализам је био дефинисан као „потреба за основним одбрасцима размишљања у свим облицима људске активности”.<ref name="APobit"/>
Ред 40:
=== Протеривање ===
Леви-Строс се вратио у Француску 1939. године да би учествовао у рату и био је одређен као агент за везу са [[Мажино линија|Мажино линијом]]. После капитулације Француске 1940. године запослио се у [[Монпеље]]у, али је отпуштен је због [[вишијевска Француска|вишијевских расних закона. (Леви-Стросова породица која потиче из Алзаса, била је јеврејског порекла.) Истим законима, био је денатурализован (одузето му је француско држављанство). У то време, његова прва жена и он су се разишли. Она је остала и радила је за Француски покрет отпора, док је он успео да побегне из Вишијевске Француске бродом у [[Мартиник]],<ref>{{cite journal|last=Jennings| first= Eric |date=
Године рата у Њујорку су биле формативне за Леви-Страуса на неколико начина. Његова веза са Јакобсоном помогла му је да обликује теоријско гледиште (Јакобсон И Леви-Строс су сматрани за две централне фигуре на којима је базирана [[Структурализам|структуралистичка]] мисао).<ref>{{Cite book|last=Johnson| first=C. |year=2003| title= Claude Levi-Strauss: The Formative Years| publisher= Cambridge University Press|pages=1,92,172}}</ref> Леви-Строс је такође био изложен Америчкој [[Антропологија|антропологији]] коју је заговарао [[Франц Боас]], који је предавао на [[Универзитет Колумбија|универзитету Колумбија]]. 1942. године, док је вечерао на факултету у Колумбији, Боас је преминуо од срчаног напада у рукама Леви-Строса.<ref>{{Cite book|title=Totems and Teachers: Key Figures in the History of Anthropology|last=Silverman|first=Sydel|publisher= Rowman Altamira|year=2004|pages=16}}</ref> Ова лична повезаност са Боасом дала је његовим раним радовима уочљиву Америчку склоност која је олакшала да га прихвате у Сједињеним Америчким Државама. Након кратког периода од 1946. до 1947. године када је радио као аташе за културу Француске амбасаде у [[Вашингтон]]у, Леви-Строс се вратио у [[Париз]] 1948. године. У то време примио је Државни докторат од [[Сорбона|Сорбоне]], након што је поднео, у француској традицији, и главну и малу докторску тезу. То су биле ''Породица'' и ''Друштвени живот индијског народа Намбиквара'' (La vie familie et sociale des indiens Nambikwra) и ''Основне структуре сродства'' (Les structures élémentaires de la parenté).<ref name=Moore2004>{{Cite book|last=Moore| first= Jerry D. |year=2004| title= Visions of Culture: An Introduction to Anthropological Theories and Theorists| publisher= Rowman Altamira }}</ref>{{rp|234}}
Ред 61:
[[Датотека:Claude Lévi-Strauss (1973).jpg|мини|Леви-Строс прима Еразмову награду]]
Леви-Строс је коначно завршио ''Митологику'' 1971. године. 14. маја 1973. године изабран је за члана Француске академије, што је највеће француско признање за писца.<ref>{{cite web|url=http://www.academie-francaise.fr/immortels/base/academiciens/fiche.asp?param=647 | title= Claude Lévi-Strauss| archiveurl= https://web.archive.org/web/20120331130154/http://www.academie-francaise.fr/immortels/base/academiciens/fiche.asp?param=647| archivedate=31.
=== Позни живот и смрт ===
Ред 67:
Године 2008. је постао први члан Француске академије који је доживео стоту годину и један од првих живих аутора чији су радови били објављени у библиотеци De la Pléiade. После смрти [[Морис Друон]]а 14. апила 2009. године постао је декан Академије, као њен најдужи члан.
Умро је 30. октобра 2009. године, неколико недеља пре његовог 101. рођендана.<ref name="NYTobit" /> Његова смрт је објављена четири дана касније. Француски председник [[Никола Саркози]] га је описао као „једног од највећих етнолога свих времена.”<ref name="BBC">{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8340936.stm|title=Anthropologist Levi-Strauss dies|date=
== Теорије ==
Ред 159:
Многи антрополози су критиковали Леви-Стросову теорију о пореклу Варалице. [[Стенли Дајмонд]] примећује да док световни цивилизовани често разматрају концепте живота и смрти као поларне, примитивне културе често их виде „као аспекте јединог услова, услова постојања”.<ref name= Diamond>{{Cite book|authorlink=Stanley Diamond|last=Diamond|first= Stanley |title= In Search of the Primitive| location= New Brunswick| publisher= Transaction Books|year=1974|isbn=978-0-87855-045-6}}</ref>{{rp|308}} Дајмонд даје примедбу да Леви-Строс није стигао до закључка индуктивним закључивањем, већ једноставно радећи уназад од доказа до „''а priori'' посредованих концепата живота и смрти”,<ref name= Diamond />{{rp|310}} до којих је он дошао претпоставком о неопходности напретка од „живота” преко „пољопривреде” до „биљоједа”, и од „смрти” преко „борби” до „звери”. Којот је добро познат да лови скупљајући успут остатке, а гавран је познат такође по томе што се понаша као звер, за разлику од Леви-Стросове идеје. Ни та идеја не објашњава зашто се сакупљач лешина као што је медвед никада не би појавио као Варалица. Дајмонд такође даје примедбу „Варалица звана „гавран” или „којот” коју Леви-Строс објашњава може доћи са већом привредом у основи, можемо рећи, вештина животиња подразумевала је, њихову свеприсутност, неухватљивост, капацитет да направе штету, њихов неприпитомљен одраз сигуних људских особина.<ref name= Diamond />{{rp|311}} Коначно, Леви-Стросова анализа се не појављује као способна да објасни зашто представљања Варалица у другим областима света користе употребу животиња као што су паук и богомољка.
Едмунд Лич је написао да „изузетна карактеристичност његовог писања, било на француском или енглеском, је да је тешко разумљиво; његове социолошке теорије комбинују збуњујућу сложеност са моћном ученошћу. Неки читаоци чак сумњају да се третирају преваренима”.<ref name=Leach1974>{{citation |year=1974|last=Leach| first= Edmund |authorlink=Edmund Leach |title=Claude Levi-Strauss |edition=Revised |place=New York |publisher=Viking Press|pages=3}}</ref> Социолог [[Станислав Андрески]] генерално критикује Леви-Стросов рад, расправљајући даје његова ученост увек била траљава и зато његова репутација и мистика потичу од његовог „третирања људи математчарски”, помињујући Леви-Стросову употребу квази-алгебарске једначине да објасни своје идеје.<ref>Andreski, Stanislav (1972). ''The Social Sciences as Sorcery'', Deutsch. стр. 85</ref> [[Камил Паглиа]] одбацује Леви-Строса као прецењеног, коментаришући да „Када сам као дипломирани студет [[Јејл]]а претражила тај велики храм, Стерлинг библиотеку, у истраживању парадигми за реинтеграцију књижевне кртике са историјом, нисам заправо пронашла ништа у Леви-Стросу да сам осетила да има учењачку чврстину”.<ref>{{cite web|url=http://www.salon.com/2009/11/11/pelosi_7/ |date=10. 11. 2009 |title= Pelosi’s victory for women| website= [[Salon.com]] |last=Paglia|first=Camille| accessdate=22.
== Важнија дела ==
| |||