Миладин Поповић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
стандардизација увода |
исправке формата датума |
||
Ред 111:
Три дана након суђења, крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.|јула 1941.]] године Миладин и његови другови су преко [[Пећ (град)|Пећи]] пребачени из [[Рожаје|Рожаја]] у [[Пећин]] у [[Краљевина Албанија (1939—1943)|Албанији]]. Не дуго по доласку у логор они су успели да успоставе везу са Обласним комитетом КПЈ за Косово и Метохију. Руковођење Обласним комитетом тада је преузео [[Боро Вукмировић]], а један од главних задатака које је поставио био је успостављање везе са албанским комунистима како би се организовало Миладиново спашавање из логора. Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа]] Вукмировић је одржао састанак са групом комуниста из Албаније, који су се налазили на Космету и потом је у [[Тирана|Тирану]] упутио [[Фадиљ Хоџа|Фадиља Хоџу]] и [[Душан Мугоша|Душана Мугошу]] са задатком да успоставе везе са комунистичким групама и извиде могућност ослобођења ухапшених другова из логора. Након успостављања веза са комунистичким групама, Хоџа и Мугоша су се почетком октобра вратили у Пећ, где је одмах одржан састанак чланова Обласног комитета са представницима албанских комуниста, међу којима је био [[Кочо Ташко]]. На овом састанку се расправљало и о потреби уједињења свих албанских комунистичких група у јединствену Комунистичку партију Албаније, као и о раду на организовању отпора италијанском окупатору, који је још [[1939]]. године окупирао Краљевину Албанију. Након примедбе Ташка да је потребно да неко од руководилаца КПЈ дође у Албанију и помогне око рада на стварању Комунистичке партије, Обласни комитет је одлучио да тај посао обави Миладин Поповић, након ослобођења из логора, с обзиром да је он имао највеће искуство у раду на стварању организација КПЈ на Косову и Метохији. Поред Миладина, Обласни комитет је за другог делегата КПЈ у Албанији одредио [[Али Шукрија|Али Шукрију]], али је ова одлука повучена с обзиром на мали број албанских кадрова у КПЈ, као и чињеници да је он био секретар Месног комитета КПЈ у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]]. Након тога је за другог делегата КПЈ у Албанији био одређен Душан Мугоша, пошто је он знао [[албански језик]].{{sfn|Николић|1987|pp=49—56}}
[[Датотека:Miladin Popović i Enver Hodža.jpg|300px|мини|десно|Миладин Поповић, [[Лири Белишова]]{{напомена|'''Лири Белишова''' (1926—2018), албанска партизанка и политичарка. У току рата и непосредно након њега је била председница Народне омладине Албаније. Године [[1947]]. заједно са супругом који је био министар економије сукобила се са [[Енвер Хоџа|Енвером Хоџом]] и [[Кочи Џоџе|Кочи Џоџијем]], оптужујући их за пројугословенску политику. Посебно је оптуживала Хоџу који је Миладина Поповића називао својим учитељем. Након доношења [[Информбиро|Резолуције Информбироа]] и прекида односа између [[Југославија|Југославије]] и [[Народна Република Албанија|Албаније]], [[1948]]. године Белишова је рехабилитована. Из политичког живота је уклоњена након раскида политичке сарадње између [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] и Албаније, [[1956]]. године због вођења просовјетске политике и подршке [[Никита Хрушчов|Никити Хрушчову]].<ref name="liri belishova">{{Cite web|url=http://www.panorama.com.al/intervista-e-rralle-e-liri-belishoves-kur-fliste-pas-70-vjetorit-e-verteta-per-enverin-dhe-lista-per-te-vrare-rivalet-ekskluzive/|title=Интервју Лири Белишове: Истина о Енверу и листи за убијање ривала (алб. -{Intervista e rrallë e Liri Belishovës kur fliste pas 70-vjetorit: E vërteta për Enverin dhe lista për të vrarë rivalët)}-|website=www.panorama.com.al|date=24. 4. 2017}}</ref>}} и [[Енвер Хоџа]], марта [[1943]]. године у Албанији за време Првог конгреса комунистичке омладине]]
У време док су се у [[Витомирица|Витомирици]], код Пећи почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобра 1941.]] године одржавали састанци између чланова Обласног комитета и представника албанских комунистичких група, чланови Корчанске комунистичке групе су на основу ранијих планова са Хоџом и Мугошом успели да [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] године изведу бекство Миладина Поповића и његових другова из логора у Пећину. Након ослобођења, они су пребачени у Тирану, где су били смештени у једној богатој кући, која није била на сумњи италијанског окупатора и полиције. Необавештен о Миладиновом ослобођењу, Душан Мугоша је стигао у Тирану са задатком да организује његово ослобођење. Партијска веза са којом се повезао у Тирани, Мугошу је одвела у исту кућу где су се налазили Миладин и други ослобођени другови. Након пријатног изненађења, Мугоша је Миладину пренео директиву Обласног комитета да је одређен за делегата КПЈ у Албанији. Пар дана касније, другови који су са Миладином ослобођени из логора су се вратили у [[Југославија|Југославију]] — Станко Даниловић је преко [[Скадар|Скадра]] отишао за Црну Гору, а [[Крсто Филиповић]] и Миладинов брат Михаило Поповић у Пећ.{{sfn|Николић|1987|pp=49—56}}
Ред 205:
Након Миладинове смрти, његови лични предмети, одећа, докуменета и други материјали, као и метак од кога је убијен, сакупљени су и постављени у кући његових родитеља у [[Пећ (град)|Пећи]] ради излагања. Након смрти његових родитеља — мајка је умрла [[1955]], а отац [[1958]]. године њихова породична кућа је претворена у спомен-музеј Народноослободилачке борбе, у који су поред предмета везаних за живот и рад Миладина Поповића, постављени и предмети везани за деловање [[Боро Вукмировић|Боре Вукмировића]] и [[Рамиз Садику|Рамиза Садика]].{{напомена|Музеј је постојао и радио све до повлачења институција Републике Србије са подручја Аутономне Покрајине Косово и Метохија, 1999. године.}} Заједно са кућама у Пећи, у којима су живели Вукмировић и Садику, [[Кућа народног хероја Миладина Поповића|кућа Миладина Поповића]] је на [[Дан устанка народа Србије]] [[7. јул]]а [[1951]]. године обележена спомен-плочом са натписом на [[Српски језик|српском]] и [[Албански језик|албанском језику]] — ''У овој кући је живео и радио народни херој Миладин Поповић секретар ОК КПЈ за Космет'', а [[1949]]. године је стављена под заштиту државе.<ref>{{Cite web|url=http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=254|title=Кућа народног хероја Миладина Поповића|website=spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs|date=n.d.}}</ref> На иницијатицу [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца НОР]] у Малом парку на обали [[Пећка Бистрица|Пећке Бистрице]], поводом десетогодишњице устанка народа Србије, 7. јула 1951. године постваљене су спомен-бисте тројице пећких народних хероја и истакнутих организатора Народноослободилачке борбе на Космету — Боре Вукмировића, Рамиза Садика и Миладина Поповића, које је израдио вајар [[Сретен Стојановић]].{{sfn|Поповић|1981|p=305}}
У време постојања [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] народни херој Миладин Поповић је уз [[Боро и Рамиз|Бору и Рамиза]] представљао један од симбола антифашистичке борбе и братства и јединства [[Срби|Срба]], [[Црногорци (народ)|Црногораца]] и [[Албанци|Албанаца]] у [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Социјалистичкој Аутономној Покрајини Косово]]. Његово име носиле су улице, тргови, основне и средње школе, касарне ЈНА, предузећа, омладинске радне бригаде, одреди извиђача, пионириски одреди и др. Неколико основних школа на Косову и Метохији је до [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] [[1999]]. године носило његово име, као и Педагошка академија (бивша Учитељска школа) у [[Приштина|Приштини]], која је након рата пресељена у [[Блаце]], где данас ради под именом Академија пословних струковних студија Београд.<ref>{{Cite web|url=https://www.vpskp.edu.rs/?page_id=23|title=АПСС Београд - одсек Блаце|website=www.vpskp.edu.rs|date=n.d.}}</ref> Испред зграде Педагошке академије у Приштини налазила се спомен-биста Миладина Поповића, која је подигнута [[1961]]. године.{{sfn|Поповић|1981|p=293}} Његово име носила је и Електро-техничка школа у Приштини, која је након 1999. године премештена у село [[Сушица (Приштина)|Сушица]], где јој је назив промењен у [[Михајло Пупин|Михајло Пупун]].<ref>{{Cite web|url=http://ets.edu.rs/skola_danas_ets_edu.php|title=Електротехничка школа Михајло Пупин|website=ets.edu.rs|date=n.d.}}</ref> Данас име Миладина Поповића носe — [[Основна школа Миладин Поповић (Бостане)|основна школа]] у селу [[Бостане]], код [[Ново Брдо|Новог Брда]] и [[Основна школа Миладин Поповић (Пасјане)|основна школа]] у селу [[Пасјане]], код [[Гњилане|Гњилана]].<ref>{{Cite web|url=http://osnovneskole.edukacija.rs/?s=Miladin+Popovi%C4%87|title=Rezultati pretrage za "Miladin Popović"|website=osnovneskole.edukacija.rs|date=n.d.}}</ref> Такође, његово име данас носи и шест улица — у [[Београд]]у, [[Лазаревац|Лазаревцу]], [[Крагујевац|Крагујевцу]], [[Ниш]]у и [[Смедерево|Смедереву]],{{напомена|Улица Миладина Поповића постоји и у [[Панчево|Панчеву]], али носи назив по спортисити Миладину Поповићу.<ref>{{Cite web|url=http://pancevo.mojkraj.rs/vesti/drustvo/item/5960-miladin-popovic-i-dragutin-ilkic-dobili-ulice-u-rodnom-gradu|title=Miladin Popović i Dragutin Ilkić dobili ulice u rodnom gradu|website=pancevo.mojkraj.rs|date=12. 9. 2017}}</ref>}} као и у [[Подгорица|Подгорици]].<ref>{{Cite web|url=https://www.planplus.rs/#!pretraga/Miladina+Popovica|title=Ulica Miladina Popovića|website=www.planplus.rs|date=n.d.}}</ref>
На кући у Приштини, у некадашњој Улици ЈНА ([[Југословенска народна армија]]), а данас Улици ОВК ([[Ослободилачка војска Косова]]), у којој се након ослобођења [[1944]]. године налазило седиште Обласног комитета КПЈ за Космет и у којој је [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#13. март|13. марта 1945.]] године убијен Миладин Поповић постојала је спомен-плоча која је говорила о овом догађају.{{sfn|Поповић|1981|p=293}} Ову кућу је [[1930]]. године изградио приштински трговац Јован Минић, а за време окупације од [[1941]]. до [[1944]]. године користио је најпре италијански, а потом немачки окупатор. Од [[1947]]. године у овој кући је била смештена Обласна библиотека, која је још 1944. године основана у [[Призрен]]у.<ref>{{Cite web|url=https://vesti-online.com/Vesti/Srbija/664042/Pristina-slova-koja-nedostaju|title=Priština - slova koja nedostaju|website=vesti-online.com|date=28. 8. 2017}}</ref> Након гашења ове библиотеке формирана је [[1953]]. године [[Градска библиотека у Приштини|Градска библиотека]], која је од [[1963]]. до [[1993]]. носила име Миладина Поповића, а након 1999. године је премештена у [[Грачаница (Приштина)|Грачаницу]]. У кући се и данас налази Градска библиотека која носи назив по албанском књижевнику [[Хивза Сулејмани|Хивзи Сулејманију]] (1910—1975).<ref>{{Cite web|url=http://www.biblioteka-pr.org/sq/Historiku|title=Biblioteka “Hivzi Sulejmani”|website=www.biblioteka-pr.org|date=n.d.}}</ref>
== Напомене ==
| |||