Наелектрисање — разлика између измена

Након утврђивања [[Количина елементарног наелектрисања|квантизованог]] карактера наелектрисања, 1891. године [[George Johnstone Stoney|Џорџ Стони]] је предложио јединицу 'електрон' за ову фундаменталну јединицу електричног наелектрисања. То је било пре него што је честицу открио [[J. J. Thomson|Џозеф Томсон]] 1897. године. Ова јединица се у данашње време третира као безимена, те се назива {{em|елементарним наелектрисањем}}, {{em|фундаменталном јединицом наелектирсања}}, или једноставно {{em|e}}. Мера наелектирсања је умножак елементарног наелектрисања -{''e''}-, иако се чини да се [[macroscopic scale|велика]] наелектирсања понашају као [[real number|реални квантитети]]. У појединим контекстима је смиследно да се говори о фракцијама наелектирсања; на пример при наелектрисавању [[capacitor|кондензатора]], или у опису [[fractional quantum Hall effect|фракционог квантног Холовог ефекта]].

 

 

У системима јединица изван СИ, као што је [[Centimetre–gram–second system of units|цгс]], електрично наелектрисање се изражава као комбинација само три фундаментална квантитета (дужине, масе, и времена), а не четири, као у СИ, где је електрично наелектирсање комбинација дужине, масе, времена, и електричне струје.<ref>{{cite web

| url= https://arxiv.org/ftp/arxiv/papers/1506/1506.01951.pdf

| title= Babel of units: The evolution of units systems in classical electromagnetism

| last= Carron

| first= Neal J.

| page= 5

}}</ref><ref>

{{cite book