162.049
измена
м (.) |
(исправке формата датума) |
||
}}
'''[[Словенија]]''' је [[развијена земља]] која ужива стабилност и релативни просперитет. Њен БДП по глави становника износи 88% европског просека. <ref>{{cite web |url=http://epp.eurostat.ec.europa.eu/tgm/table.do?tab=table&init=1&language=en&pcode=tsieb010&plugin=1 |title=GDP per capita in PPS - GDP per capita in Purchasing Power Standards (PPS) (EU-27 = 100) |work=Eurostat|accessdate=23.
Словенија поседује високо квалификовану радну снагу, добро развијену инфраструктуру и повољан саобраћајни положај. Са друге стране, ниво диектних страних инвестиција је један од најнижих, а словеначка привреда је озбиљно уздрмана [[Европска дужничка криза|европском дужничком кризом]], која је почела [[2009]]. године.
Без обзира што је становништво Словеније чинило тек једанаести део укупног становништва бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], ова алпска држава је била најпродуктивнија југословенска република и њена производња је чинила 20 % БДП и једну трећину укупног извоза СФРЈ. Независност 1991. године је дочекала са јаком привредном основом и развијеним везама са западним тржиштем. Од тада, Словенија се ужурбано припремала за евроинтеграције и стремила је приступању разним трговинским организацијама. Она је један од оснивача [[Светска трговинска организација|СТО]], придружила се [[Централноевропски уговор о слободној трговини|организацији ЦЕФТА]] 1996. године, као и Европској унији [[1. мај]]а [[2004]]. године. [[Евро]] је уведен на почетку 2007. године, уместо дотадашњег [[Словеначки толар|толара]].
Европска дужничка криза је уздрмала привреду ове земље (највише у ЕУ, заједно са балтичким државама и [[Финска|Финском]]), међутим, захваљујући извозу, Словенија се економски полагано опорављала. <ref>{{cite web |url=http://www.ebrd.com/pages/research/publications/flagships/transition/slovenia.shtml |title=Slovenia Country Assessment |publisher=European Bank for Reconstruction and Development |accessdate=16. 2. 2012
== Обележја привреде ==
|