Сталактит — разлика између измена

→‎Како настају сталактити?: исправке формата датума
(→‎Како настају сталактити?: исправке формата датума)
Киша која пада на Земљу пролази кроз земљани слој, креће се кроз шупљине у [[Стене|стенама]] и отиче у [[подземне воде]]. Ове, подземне воде можемо да приметимо уколико ископамо [[бунар]]. Подземне воде ће се сливати ка области нижег притиска као што је бунар и ми ћемо моћи да пунимо [[Кофа|кофе]] са водом из њега. Пошто је киша благо кисела, иста ова особина важи и за подземне воде, као и за све воде које теку кроз ваздух који увек садржи угљен-диоксид. Проласком поред кречњачких стена, ова вода у себи раствара малу количину калцијум-карбоната.
 
Током више милиона година, ове подземне воде мало по мало могу растворити толико кречњака од стена поред којих теку да формирају шупљине које постепено почињу да образују велике пећине. У већ формираним пећинама, подземне воде које капљу са њеног врха, таложиће мало раствореног калцијум карбоната тако да мале наслаге почињу да се појављују.<ref>{{Cite web|url=https://www.sveznan.com/nauka/priroda/sta-su-to-stalaktiti-i-stalagmiti/|title=Šta su to stalaktiti i stalagmiti?|last=|first=|date=17. 11. 2015.|website=Sveznan|language=српски|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=3. 8. 2019.}}</ref>
 
Најдужи сталактит на свету је у пећини Грута Реи до Мато у [[Бразил|Бразилу]]. Дугачак је 20 метара. Други познати сталактит налази се у пећини Каунти Клер у [[Република Ирска|Ирској]].