Унеско — разлика између измена

'''Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу''' ({{јез-енгл|United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization}}; {{lang-fr|Organisation des Nations unies pour l'éducation, la science et la culture}}), {{abbrev|верб. скр.|вербализована скраћеница}} '''Унеско''' (од {{јез-енгл|UNESCO}} — {{abbrev|акр. скр.|акронимска скраћеница}} '''УНЕСКO'''<ref>{{Cite web|title=UNESCO| url = http://en.unesco.org/| website = UNESCO| accessdate=25. 099. 2015}}</ref>), специјална је [[организација]] [[Уједињене нације|Уједињених нација]] базирана у [[Париз]]у. Основана 16. новембра [[1945]]. године, када је потписан „Статут Унеска”, који је на снагу ступио 4. новембра 1946. године, ратификацијом у 20 земаља. Основни циљ организације је да допринесе миру и сигурности кроз подржавање сарадње међу нацијама кроз образовање, науку и културу као метод поспешивања универзалног поштовања правде, закона, људских права и основних људских слобода.<ref name="history">{{cite web|url=http://www.unesco.org/new/en/unesco/about-us/who-we-are/history/ | title = UNESCO history | publisher = UNESCO | accessdate=23. 044. 2010}}</ref> Она је наследница [[International Committee on Intellectual Cooperation|Међународног комитета за интелектуалну сарадњу]] [[Друштво народа|Друштва народа]].

Унеско има [[Member states of UNESCO|195 земаља чланица]]<ref>UNESCO's General Conference voted on 31 October 2011 "to admit Palestine as a member State". However, it notes that, for "its membership to take effect, Palestine must sign and ratify UNESCO's Constitution". {{cite web|url=http://www.unesco.org/new/en/media-services/single-view/news/general_conference_admits_palestine_as_unesco_member_state/ | title = UNESCO " Media Services " General Conference admits Palestine as UNESCO Member State| publisher = UNESCO}}</ref> и десет придружених чланова.<ref>{{cite web|url=http://portal.unesco.org/en/ev.php-URL_ID=11170&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html | title = Member States &#124; United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization | publisher = UNESCO |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20100908235412/http://portal.unesco.org/en/ev.php-URL_ID%3D11170%26URL_DO%3DDO_TOPIC%26URL_SECTION%3D201.html | archivedate=088. 099. 2010 |df = dmy-all }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.mfa.fo/Default.aspx?ID=6607&M=News&PID=9485&NewsID=2332 | title = The Faroes become associated <ny specialized institutes and centres throughout the world |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110823130516/http://www.mfa.fo/Default.aspx?ID=6607 | archivedate=23. 088. 2011. }}</ref> Главно седиште организације је у [[Париз]]у са преко 50 канцеларија широм света. Већина њених теренских седишта су канцеларије „кластера” које покривају три или више земаља; постоје и националне и регионалне канцеларије. Од новембра [[2017]]. године генерални директор Унеска је [[Одре Азул]].

Унеско остварује своје циљеве кроз пет главних програма: [[образовање]], [[природне науке]], [[друштвене науке|друштвене]]/[[хуманистичке науке]], култура и комуникација/информације. Пројекти у Унесковом спонзорству обухватају [[писменост]], техничке и учитељске програме, међународне научне програме, промоцију независних медија и [[Sloboda štampe|слободе штампе]], регионалне и културне историјске пројекте, промовисање [[Културни диверзитет|културног диверзитета]], преводе светске литература, споразуме о међународној сарадњи ради очувања светске [[Културна баштина|културне]] и [[Природна баштина|природне баштина]] ([[Светска баштина|Светске баштине]]) и очување људских права, и покушају премоштавања [[Global digital divide|светске дигиталне поделе]]. Исто тако је члан [[United Nations Development Group|групе за развој Уједињених нација]].<ref>{{cite web|url=http://www.undg.org/index.cfm?P=13 | title = UNDG Members | publisher = United Nations Development Group | accessdate=088. 088. 2011. |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110511144047/http://www.undg.org/index.cfm?P=13 | archivedate=11. 055. 2011. |df=dmy-all }}</ref>

Унесков циљ је „да допринесе изградњи мира, [[poverty reduction|ерадикацији сиромаштва]], [[Одрживи развој|одрживом развоју]] и интеркултуралном дијалогу кроз образовање, науку, културу, комуникацију и информисање”.<ref>{{cite web|url=http://www.unesco.org/new/en/unesco/about-us/who-we-are/introducing-unesco/ | title = Introducing UNESCO | publisher = UNESCO | accessdate=088. 088. 2011.}}</ref> Други приоритети организације укључују достизање квалитета [[Education For All|образовања за све]] и [[lifelong learning|доживотног учења]], решавање нових социјалних и етичких изазова, неговање [[Културни диверзитет|културног диверзитета]], културе мира и изградња инклузивних образованих друштава кроз информисање и комуникацију.<ref>{{cite web|url=http://unesdoc.unesco.org/images/0014/001499/149999e.pdf | title = UNESCO • General Conference; 34th; Medium-term Strategy, 2008–2013; 2007 | format = PDF | accessdate=088. 088. 2011.}}</ref>

Након потписивања [[Атлантска повеља|Атлантске повеље]] и [[Декларација Организације уједињених нација|Декларације уједињених нација]], Конференција савезничких министара образовања (-{''CAME''}-) зе започела са састанцима у Лондону, што је настављено од 16. новембра 1942 до 5. децембра 1945. Дана 30. октобра 1943, неопходност постојања међународне организације изражена је у виду Московске декларације, с којом су се сложили Кина, Велика Британија, Сједињене Државе и СССР. Томе су следили предлози [[Dumbarton Oaks Conference|Думбартон Окс конференције]] од 9. октобра 1944. По предлогу -{''CAME''}- и у складу са препорукама [[United Nations Conference on International Organization|Конференције Уједињених нација о међународној организацији]] (-{''UNCIO''}-), одржаној у Сан Франциску током априла–јуна 1945, Конференција Уједињених Нација за успостављање образовне и културне организације (-{''ECO/CONF''}-) је била сазвана у Лондону 1–16. новембра 1945. Њој су присуствовали представници 44 владе. Проминентна фигура у иницијативи за Унеско UNESCO је био [[Rab Butler|Раб Батлер]], [[Minister of Education|министар образовања]] за Уједињено Краљевство.<ref>[http://hansard.millbanksystems.com/lords/1949/jan/26/the-work-of-unesco The work of U.N.E.S.C.O. (Hansard, 26 January 1949)]. Millbank systems. Приступљено 12 July 2013.</ref> На -{''ECO/CONF''}- је уведен устав Унеска, кога су потписале 37 земље, и успостављена је припремна комисија.<ref>{{cite web|ref={{Harvid | Unesco | 1945}} | url = http://unesdoc.unesco.org/images/0011/001176/117626e.pdf | title = United Nations Conference for the Establishment of an Educational and Cultural Organisation. Conference for the Establishment of an Educational and Cultural Organisation | place = The Institute of Civil Engineers, London |date=011. 12. 1945 | id = ECO/Conf./29 | series = UNESDOC database | format = PDF | accessdate=088. 066. 2012.}}</ref> Припремна комисија је деловала између 16. новембара 1945, и 4. новембра 1946 — датума кад је Унеско устав ступио на снагу са депоновањем двадесетог ратификовања од стране државе чланице.{{Sfn | Unesco | 1945}}

Прва Генерална конференција је одржана од 19. новембра до 10. децембра 1946, и изабран је др. [[Julian Huxley|Џулијан Хаксли]] за генералног директора.<ref>{{cite web|url=http://unesdoc.unesco.org/images/0011/001145/114580e.pdf | publisher =UNESCO |year=1947 | title = General Conference, First Session | place = UNESCO House, Paris, from 20 November to 10 December 1946. UNESCO/C/30 &#91;1&nbsp;°CResolutions&#93; Item 14, p. 73 | series = UNESDOC database | format = PDF | accessdate=011. 077. 2012.}}</ref> Устав је измењен новембра 1954. године када је Генерална конференција одлучила да су чланови Извршног одбора представници влада држава чији су држављани и да, за разлику од раније праксе, не делују у свом личном капацитету.<ref>{{cite web|url=http://unesdoc.unesco.org/images/0011/001145/114586e.pdf | title = Records of the General Conference, Eighth Session | website = unesdoc.unesco.org}}</ref> Ова промена у управи чини Унеско различитим од свог претходника, -{''CICI''}-, у погледу начина на који земље чланице сарађују у областима компетентности организације. Како су државе чланице сарађивале током времена на остваривању Унесковог мандата, политички и историјски фактори су обликовали операције организације, нарочито током [[Хладни рат|Хладног рата]], процеса деколонизације и распада Совјетског Савеза.

Међу главним достигнућима организације је њен рад против расизма, на пример путем утицајних [[The Race Question|изјава о раси]] почевши од декларације антрополога (међу којима је био [[Клод Леви-Строс]]) и других научника 1950. године<ref>{{cite web|url=http://unesdoc.unesco.org/images/0012/001269/126969eb.pdf | title = UNESCO. (1950). Statement by experts on race problems. Paris, 20 July 1950. UNESCO/SS/1. UNESDOC database | format = PDF | accessdate=088. 066. 2012.}}</ref> и завршно са [[The Race Question#Legacy and other UNESCO statements|Декларацији о раси и расним предрасудама]] из 1978. године.<ref>{{cite web|url=http://unesdoc.unesco.org/images/0011/001140/114032e.pdf | title = UNESCO. General Conference, 20th Session. (1979). Records of the General Conference, Twentieth Session, Paris, 24 October to 28 November 1978. 20&nbsp;°CResolutions. (Paris.) Resolution 3/1.1/2, p. 61. UNESDOC database | format = PDF | accessdate=088. 066. 2012.}}</ref> Године 1956, Јужноафричка Република се повукла из Унеска тврдећи да неке од публикација ове организације представљају „мешање” у „расне проблеме” те земље.<ref>UNESCO. Executive Board, 42nd Session. (1955). Report of the Director-General on the Activities of the Organization (March–November 1955). Paris, 9 November 1955. 42 EX/43. Part I Relations with Member States, paragraph 3.</ref> Јужноафричка Република је поново приступила организацији 1994. под вођством [[Нелсон Мандела|Нелсона Манделе]].

Униесков рани рад на пољу образовања је обухватао пилот пројекат на фундаменталном образовању у Марбијалској долини у Хаитима, започет 1947. године.<ref>The Haiti pilot project: phase one, 1947–1949. (1951). Monographs on Fundamental Education IV. UNESCO: Paris.</ref> Овом пројекту су следиле експертне мисије у другим земљама, укључујуђи, на пример, мисију у Афганистану 1949. године.<ref>{{cite web|url=http://unesdoc.unesco.org/images/0005/000590/059046eb.pdf | title = Debiesse, J., Benjamin, H. and Abbot, W. (1952). Report of the mission to Afghanistan. Educational Missions IV. ED.51/VIII.A. (Paris.) UNESDOC database | format = PDF | accessdate=088. 066. 2012.}}</ref>

Године 1948, Унеско је препоручио да земље чланице треба да уведу слободно мандаторно и универзално основно образовање.<ref>{{cite web|url=http://unesdoc.unesco.org/images/0011/001145/114591e.pdf#xml=http://unesdoc.unesco.org/ulis/cgi-bin/ulis.pl?database=&set=4CFE6AEC_1_103&hits_rec=1&hits_lng=eng | title = UNESCO. General Conference, 2nd Session. (1948). Resolutions adopted by the General Conference during its second session, Mexico, November–December 1947. 2&nbsp;°CResolutions. (Paris.) Resolution 3.4.1, p. 17. UNESDOC database | accessdate=088. 066. 2012.}}</ref>

Године 1990, Светска конференција за образовање за све, у [[Jomtien|Жомтиену]], Тајланд, покренула је глобални покрет за пружање основног образовања за сву децу, младе и одрасле.<ref>{{cite web|url=http://unesdoc.unesco.org/images/0009/000975/097551e.pdf | title = UNDP, UNESCO, UNICEF, and The World Bank. (1990). Final Report. World Conference on Education for All: Meeting Basic Education Needs. 5–9 March 1990, Jomtien, Thailand. (WCEFA Inter-agency Commission: New York). UNESDOC database | format = PDF | accessdate=088. 066. 2012.}}</ref> Десет година касније, [[World Education Forum|Светски образовни форум]] из 2000. који је одржан у [[Дакар]]у, Сенегал, при чему су владе чланица подстакнуте да се обавежу на остваривање основног образовања за све до 2015. године.<ref>{{cite web|url=http://unesdoc.unesco.org/images/0012/001211/121147e.pdf | title = UNESCO. (2000). The Dakar Framework for Action. Education for All: meeting our collective commitments (including six regional frameworks for action). World Education Forum, Dakar, Senegal, 26–28 April 2000. ED.2000/WS/27. (Paris). UNESDOC database | format = PDF | accessdate=088. 066. 2012.}}</ref>

Унескове ране активности на пољу културе обухватале су, на пример, Нубијску кампању, лансирану 1960. гонине.<ref>{{cite web|url=http://unesdoc.unesco.org/images/0004/000419/041943eb.pdf | title = UNESCO. General Conference, 21st Session. (1980). International Campaign to Save the Monuments of Nubia: Report of the Executive Committee of the Campaign and of the Director-General. 26 August 1980. 21&nbsp;°C82. UNESDOC database | format = PDF | accessdate=088. 066. 2012.}}</ref> Циљ кампање је био да се помери [[Great and Small Temples of Abu Simbel|Велики храм Абу Симбела]] да га не би преплавио Нил након изградње [[Асуанска брана|Асуанске бране]]. Током двадесетогодишње кампање, 22 монумента и архитектонска комплекса је релоцирано. То је била прва и највећа у серији кампања укључујући [[Мохенџо-даро]] (Пакистан), [[Фес (град)|Фес]] (Мароко), [[Катманду]] (Непал), [[Борободур]] (Индонезија) и [[Акропољ]] (Грчка). Рад организације на баштини је довео до усвајања, 1972. године, Конвенције о заштити светске културне и природне баштине.<ref>{{cite web|url=http://unesdoc.unesco.org/images/0011/001140/114044e.pdf | title = Convention concerning the Protection of the World Cultural and Natural Heritage. Paris, 16 November 1972. UNESCO. General Conference, 17th Session. Records of the General Conference, Seventeenth Session, Paris, 17 October to 21 November 1972. Volume I: Resolutions, Recommendations. 17&nbsp;°CResolution 29. Chapter IX Conventions and Recommendations, p. 135. UNESDOC database | format = PDF | accessdate=088. 066. 2012.}}</ref>