Цвет — разлика између измена

''[[Цветна формула]]'' је начин представљања структуре цвета користећи специфична слова, бројеве и симболе, чиме се представља знатна количина информација о цвету у компактној форми. Она може да представља [[таксон]], при чему се обично дају опсези бројева за различите органе, или се може односити на специфичну врсту. Цветне формуле су развијене у раном 19. веку. У данашње време су мање заступљене. -{Prenner ''et al.''}- (2010) осмислили су проширење постојећег модела како би проширили описну способност формуле.<ref name=prenner>{{cite journal|last=Prenner | first = Gernard | title = Floral formulae updated for routine inclusion in formal taxonomic descriptions | journal = Taxon | date = Februaryфебруар 2010 | volume = 59 | issue = 1 | pages = 241–250 | url = https://www.academia.edu/1175371 |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20180329233442/http://www.academia.edu/1175371/Floral_formulae_updated_for_routine_inclusion_in_formal_taxonomic_descriptions | archivedate = 29. 033. 2018. |df= }}</ref> Формати цветних формула се разликују у различитим деловима света, мада оне преносе исте информације.<ref name=decraene>{{Cite book|last=de Craene | first = Louis P. Ronse | title = Floral Diagrams | year = 2010 | publisher = Cambridge University Press | isbn = 9781139484558 |pages= 459 | url = https://books.google.com/?id=24p-LgWPA50C}}</ref><ref>{{cite web|title=Digital Flowers: Floral Formulas | url = http://www.life.illinois.edu/help/digitalflowers/FloralFormulas/index.htm | publisher = University of Illinois | accessdate = 28. 011. 2014. | author = Stephen Downie | author2 = Ken Robertson |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160304195425/http://www.life.illinois.edu/help/digitalflowers/FloralFormulas/index.htm | archivedate=044. 033. 2016. |df= }}</ref><ref>{{cite book|last=Sharma | first = O.P. | title = Plant Taxonomy | edition = 2nd | year = 2009 | publisher = Tata McGraw-Hill Education | isbn = 978-1259081378 | url = https://books.google.com/books?id=Roi0lwSXFnUC | pages = 165–166 |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160529031614/https://books.google.com/books?id=Roi0lwSXFnUC | archivedate = 29. 055. 2016. |df= }}</ref><ref>[http://employees.csbsju.edu/ssaupe/biol308/Lecture/floral_form.htm Plant Taxonomy: Floral Formulas. St. John's University, Collegeville, MN] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20140624001630/http://employees.csbsju.edu/ssaupe/biol308/Lecture/floral_form.htm | date = 24. 066. 2014 }}</ref>

Неколико група изумрлих [[Голосеменице|голосеменица]], посебно [[Pteridospermatophyta|семенских папрати]], предложено је да су предаци цветних биљки, мада не постоје континуирани фосилни докази који би тачно показали како су светови еволуирали. Очигледна нагла појава релативно модерних цветова у фосилном запису представљала је такав проблем теорији еволуције да је то [[Чарлс Дарвин]] назвао „гнусном мистеријом”. Недавно откривени [[Скривеносеменице|скривеносеменични]] фосили као што је -{''Archaefructus''}-, заједно са даљим открићима фосилних [[Голосеменице|голосеменица]], сугеришу могући начин стицања карактеристика скривеносеменица серијом корака. Рани фосил цветне биљке, -{''[[Archaefructus|Archaefructus liaoningensis]]''}- из Кине је датиран на пре око 125 милиона година.<ref>{{cite web|url=https://www.pbs.org/wgbh/nova/flower/anatomy.html | title = Flowers Modern & Ancient | author = Susan K. Lewis | date = 17. 4. 2007 | publisher = [[PBS Online]] | accessdate = 30. 088. 2010. |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090907084221/http://www.pbs.org/wgbh/nova/flower/anatomy.html | archivedate=077. 099. 2009. |df= }}</ref><ref>{{cite episode|transcript=First Flower |transcript-url=https://www.pbs.org/wgbh/nova/transcripts/3405_flower.html | series = NOVA | date = 17. 044. 2007 | network = PBS | station = WGBH | accessdate = 30. 088. 2010.}}</ref> Још старији фосил из Кине је 125–130 милиона година стара -{''[[Archaefructus|Archaefructus sinensis]]''}-. За једну другу биљку (130 милиона година стару -{''[[Montsechia vidalii]]''}-, откривену у Шпанији) утврђено је да је према садашњим сазнањима још старија од -{''Archaefructus sinensis''}-.<ref>{{Cite newspaper|url=https://www.theguardian.com/science/2015/aug/17/fossilised-remains-worlds-oldest-flower-discovered-cretaceous | title = Fossilised remains of world's oldest flower discovered in Spain | journal = The Guardian | date = 17. 8. 2015 |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20170303051550/https://www.theguardian.com/science/2015/aug/17/fossilised-remains-worlds-oldest-flower-discovered-cretaceous | archivedate = 033. 033. 2017. |df= | last1 = Thomson | first1 = Helen }}</ref>

Недавна [[ДНК]] анализа ([[Molekularna filogenija|молекуларна систематика]])<ref>{{Cite journal|url=http://www.amjbot.org/cgi/content/full/91/6/997 | title = Amborella not a "basal angiosperm"? Not so fast | journal = American Journal of Botany | volume = 91 | issue = 6 | pages = 997–1001 | doi = 10.3732/ajb.91.6.997 | pmid = 21653455 | accessdate = 30. 088. 2010. |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20100626061431/http://www.amjbot.org/cgi/content/full/91/6/997 | archivedate = 26. 066. 2010. |df= | year = 2004 | last1 = Soltis | first1 = Douglas E. | last2 = Soltis | first2 = Pamela S. }}</ref> показала је да је [[Amborella|-{''Amborella trichopoda''}-]], нађена на [[Тихи океан|пацифичком]] острву [[Нова Каледонија]] једина врста у [[Sestrinske vrste|сестринској групи]] остатка цветних биљки, и морфолошке студије сугеришу да она има својства која су вероватно била карактеристична за најраније цветајуће биљке.<ref>{{cite web|url=http://www.eurekalert.org/pub_releases/2006-05/uoca-spp051506.php | title = South Pacific plant may be missing link in evolution of flowering plants | publisher = Eurekalert.org | date = 17. 055. 2006 | accessdate = 30. 088. 2010. |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110514101042/http://www.eurekalert.org/pub_releases/2006-05/uoca-spp051506.php | archivedate = 14. 055. 2011. |df= }}</ref>

Мада чврста евиденција за постојање цветова иде уназад само око 140 милиона година,<ref name="BBC-20170801">{{cite news|last=Gabbott | first = Sarah | title = Did the first flower look like this? | url = https://www.bbc.com/news/science-environment-40780491 | date=011. 088. 2017 | work = [[BBC News]] | accessdate=011. 088. 2017. |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20170801235428/http://www.bbc.com/news/science-environment-40780491 | archivedate=011. 088. 2017. |df= }}</ref><ref name="NC-20170801">{{cite journal|author=Sauquet, Hervé |display-authors=etal | title = The ancestral flower of angiosperms and its early diversification | url = https://www.nature.com/articles/ncomms16047 | date=011. 088. 2017 | journal = [[Nature Communications]] | volume = 8 | pages = 16047 | doi = 10.1038/ncomms16047 | pmid = 28763051 | pmc = 5543309 | accessdate=011. 088. 2017. |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20170802011835/http://www.nature.com/articles/ncomms16047 | archivedate=022. 088. 2017. |df= }}</ref> постоје индиректни докази да су цветови постојали и пре 250 милиона година. Хемикалија коју користе биљке за одбрану својих цветова, [[олеанан]], детектована је у фосилима биљки те старости, укључујући [[гигантоптерид]]е,<ref>{{cite web|url=https://www.sciencedaily.com/releases/2001/04/010403071438.htm | title = Oily Fossils Provide Clues To The Evolution Of Flowers | publisher = Sciencedaily.com | date=055. 044. 2001 | accessdate = 30. 088. 2010. |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20100819001553/http://www.sciencedaily.com/releases/2001/04/010403071438.htm | archivedate = 19. 088. 2010. |df= }}</ref> који су еволуирали у то време и имају многа својства модерних, цветајућих биљки, мада за њих није познато да су цветајуће биљке, јер су само њихове стабљике и [[трн]]ови су пронађени у детаљно сачуваном облику; што је један од најранијих примера [[Petrified wood|петрификације]].

Сличност структуре [[лист]]а и [[Стабло|стабљике]] може да буде веома важна, јер су цветови генетички гледано само једна адаптација нормалних биљних компоненти листа и стабљике, комбинације гена нормално одговорних за формирање нових изданака.<ref>{{cite web|url=http://unisci.com/stories/20012/0615015.htm | title = Age-Old Question On Evolution Of Flowers Answered | publisher = Unisci.com | date = 15. 066. 2001 | accessdate = 30. 088. 2010. |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20100610212816/http://www.unisci.com/stories/20012/0615015.htm | archivedate = 10. 066. 2010. |df= }}</ref> Сматра се да су најпримитивнији цветови имали променљиви број цветних делова, често међусобно одвојених (мада у контакту). Цветови су имали тенденцију да расту у спиралном патерну, да буду [[Бисексуалност|бисексуални]] (код биљки, то значи да су мушки и женски органи на истом цвету), и да буду доминисани [[ovary (plants)|оваријумом]] (женским органом). Како су цветови постајали савршенији, неке варијације су развиле делове који су спојени заједно, са знатно специфичнијим бројем и дизајном, и са било специфичним половима по цвету или биљци, или бар „инфериорним оваријумима”.