Петар Ичко — разлика између измена

м
поправке ијекавице
м
м (поправке ијекавице)
 
== Биографија ==
Петар Ичко је рођен 1755. године у мјесту [[Катраница (Еордеја)|Катраница]] у [[Егејска Македонија|Егејској Македонији]]. Сели се на сјевер у [[Смедеревска Паланка|Смедеревску Паланку]], да би прво живјеоживио у [[Земун]]у, а потом од средине осамдесетих година 18. вијека долази у [[Београд]], гдје је био трговачки посредник. Добро је знао [[Турски језик|турски]] језик и обичаје, као и [[Немачки језик|њемачки]] и [[Француски језик|француски]], иа био је вичан и дипломатским пословима. Радио је у османској дипломатској служби као драгоман (тумач) код [[Хаџи Мустафа-паша|Хаџи Мустафа-паше]] и отправник послова у османском посланству у [[Берлин]]у. Током пашиног живота играо је значајну улогу у његовој борби против [[Јањичари|јањичара]] и у одржавању контаката измјеђуизмеђу паше и српских првака. Био је сердар влашког кнеза [[Александар Мурузи|Мурузија]] и базрђанбаша (конзул) [[солун]]ских и земунских трговаца у Београду (1792—1796, 1800—1801). Као представник овог трговачког слоја био је непосредно заинтересован за несметани трговачки промет са Аустријом, нарочито у трговини [[памук]]ом и кордованом.<ref name="Петар Ичко">''Српски биографски речник: Одабране биографије'', Матица српска, Нови Сад</ref>
 
=== Први српски устанак ===
Из Земуна, гдје се склонио од дахија, враћа се у Србију да помогне у подизању [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. Митрополит [[Стефан Стратимировић]], који га је добро познавао, истиче његову способност и признаје утицај. Био је веома добар пријатељ са [[Јанко Катић|Јанком Катићем]] и [[Алекса Ненадовић|Алеском Ненадовићем]], а послије се спријатељио са [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]].{{sfn|Ћоровић|1997|p=407}} Као представник устаника на преговорима са Турцима у [[Цариград]]у 1806. године, заједно са кнезом Милићем из Ћићевца, кнезом Живком Параћинцем и секретаром Стеваном Јевтићем, изнио је српске захтјеве са циљем закључења мира, касније познатог као [[Ичков мир]]. Октобра исте године, враћа се са вешћувијешћу из Цариграда да је [[Висока порта|Порта]] прихватила српске захтјеве да Србија добије независну унутрашњу управу и све тврђаве у земљи, да се протјерају јањичари и крџалије, али под условом да у знак султановог суверенства у Београду буде султанов мухасил са 150 Турака, коме ће српски кнезови предавати годишњи данак Порти. Иако је добио задатак да оде у Цариград и узме царски берат (новембар 1806 — фебруар 1807), до остварења мира није дошло пошто су Срби наставили борбу за коначно ослобођење од Турака.<ref name="Петар Ичко" />
 
Био је [[Слободно зидарство|масон]]. По оснивању београдског магистрата постао је његов први предсједник 1807. године. У мају 1808. године, када се враћао са једне гозбе у [[Топчидер]]у, нагло му је позлило и једва је дошао кући у Београд. Чинили су све да га спасу од отрова, али нијесунису могли.{{sfn|Милићевић|1988|p=188}} Сумњало се да су га отровали пријатељи руског царског представника [[Константин Родофиникин|Константина Родофиникина]]. Пишући о томе, [[Милан Ђ. Милићевић|Милан Милићевић]] је 1888. године рекао:{{цитат|Од кога му је дошла смрт, не знам, али знам, да му Срби морају бити вазда захвални за његове разумне и родољубиве радове...|}} Сахрањен је код манастира [[Манастир Раковица|Раковице]].{{sfn|Милићевић|1988|p=189}}
 
== Види још ==