Душановац (Неготин) — разлика између измена

м
razne izmene; козметичке измене
(→‎Породице: исправке формата датума)
м (razne izmene; козметичке измене)
 
== Географске одлике ==
Душановац је [[Ратарство|ратарско]] сеоско насеље збијеног типа удаљено 9 [[Километар|километаракилометар]]а [[Север|северносевер]]но од [[Неготин|Неготина]]а. Смештено је на просечно 90 [[Метар|метараметар]]а [[Надморска висина|надморске висине]], на долинским странама Дупљанске реке, леве притоке [[Јасеничка река|Јасеничке реке]]. [[Север|Северна]]на [[географска ширина]] насеља је 44° 17’ 37”, [[Исток|источна]] [[географска дужина]] 22° 31’ 29”, а [[површина]] атара 2.015 [[Хектар|хектарахектар]]а. До овог насеља се може стићи асфалтним путем идући од Неготина према [[Кладово|Кладову]].
Село је збијеног типа. У средини су куће размакнуте 15 до 20 метара а на искрајцима и до 50 метара. Подељено је на два краја, Горњи Крај (Ђал) и Доњи Крај (Ваље) у којима су куће разних родова. У [[Североисток|североисточном]] делу атара је место Кусјак, где је пре [[Велики рат|Великог рата]] било главно пристаниште на Дунаву. Ту су били магацини београдских, пештанских и бечких трговаца и државно стовариште соли и петролеја. Гробље је на брежуљку Маталугу, [[Југ|јужно]] од села.<ref>{{cite book |last1last=Јовановић |first1first=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |dateyear=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=233, 234.}}</ref>
 
== Историја ==
 
По предању Душановац је основан на темељима старијег насеља, о чему сведоче археолошки налази пореклом из [[Античко доба|античког]] и [[Средњи век|средњовековног]] времена. О називу имена записана су два тумачења: по првом Турци су га називали Џањево, јер су у њему живеле лепе девојке ("џануме"), а по другом стари Душановац је засновао [[Цар Душан|цар Душан]] на [[Ровине|Ровинама]], у близини данашњег насеља, где је његова жена [[Царица Јелена|царица Јелена]] подигла манастир Душицу, а тек касније назвала насеље Душановац. Када су Турци потучени у бици на Ровинама, насеље је остало пусто. <ref>{{cite book |last1last=Јовановић |first1first=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |dateyear=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=234.}}</ref>
 
Као насељено место први пут је записано са својих 50 кућа у другој половини 18. века ([[1783.]]. године) под називом Dschanievo. Почетком [[19. век|19. века]]а ([[1811]]) помиње се под именом Чаново, у исто време на Вангатеровој карти под именом Csanjeva и све до краја 19. века под називом Џањево. Указом владе Краљевине Србије ([[1890.]]. године) насеље је добило данашњи назив.
Џањево је [[1846.]]. године имало 243; [[1866]] – 345, а [[1924.]]. године, као Душановац, 474 куће. У периоду од [[1807.]]. до [[1810]]. године помиње се извор Tzaritza (Царичник) а на Вајнгартеновој карти црква Serecsia, која вероватно означава темеље манастира Душице. Ниједно од свих ових имена није забележено у аустријским картама са почетка [[18. век|18. века]]а, већ је на месту данашњег села на карти „Темишварски Банат” забележено место Kruschovitz, које више нигде није забележено, нити се помиње у предању. Како се и по предању село некада звало као и данас, могуће је да је у предању Душановац заменило име Крушевац. Ова би претпоставка могла бити и тачна, пошто садашње становништво међусобно говори „влашки“ и уопште не разликује довољно ова два српска имена, као што има сличних примера и у другим насељима.<ref>{{cite book |last1last=Јовановић |first1first=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |dateyear=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=234,235.}}</ref>
 
Године [[1870.]]. месни учитељ био је Сава Марковић, пренумерант једне Вукове књиге.<ref>Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1870. године</ref>
 
Четвороразредна основна школа у насељу постоји од [[1846.]]. године. Школске 2006/2007. године имала је 40 ученика.
Земљорадничка задруга у Душановцу је основана [[1947.]]. године, електрификација насеља је урађена [[1956.]]. године, први Дом културе је завршен [[1949]], а други започет са градњом [[1985.]]. године. Асфалтни пут Душановац добија [[1970]], а телефонске везе са светом [[1986.]]. године.
 
 
== Породице ==
Подељено је на Горњи крај (Ђал) и Доњи крај (Ваље).
У њему су, након Првог светског рата, живеле следеће фамилије: Барбулешти (слава [[Света Петка|Петковица]]), Кикуљешти (слава Петковица), Јованешти (слава Петковица), Миљешти (слава Петковица), Лаудешешти (слава Петковица), Мокарићи (слава Петковица), Ђетулани (слава Петковица), Гикуљешти-Шчербуловићи (слава Петковица), Пистолешти (слава Петковица), Пусејеви-Теодосијевићи (слава [[Свети Никола]]), Фурњиге (слава Свети Никола), Колчићи (слава Свети Никола), Добрешти (слава Петковица), Чобашићи-Спасојевићи (слава Петковица), Грегулешти (слава Петковица), Јоргелешти (слава Петковица), Вулвешти (слава Петковица), Стојанешти (слава [[Свети кнез Лазар|Свети Лазар]]), Благојешти (слава Петковица), Вулпешти (слава Петковица), Турчинешти (слава [[Свети архангел Михаило|Свети Аранђел]]), Догарешти (слава Петковица), Дијамешти (слава Свети Аранђел), Стојковићи-Ђермешти-Драгалешти (слава Свети Никола), Поповићи (слава Петковица), Пађешти-Пицуарешти (слава Петковица), Цонешти (слава Петковица), Јордачевићи (слава Свети Никола), Кисероњи-Миросавићи (слава Свети Аранђел), Станковићи (слава [[Свети Ђорђе]]), Калдеровићи (слава [[Митровдан]]), Понешти (слава Петковица), Фирулешти (слава Свети Ђорђе), Благојевићи (слава Митровдан), Божароњи (слава Свети Никола) Ристићи (слава Митровдан), Џоаңте - Џонтиһ (слава Петковица).<ref>{{cite book |last1last=Јовановић |first1first=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |dateyear=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=235,236.}}</ref>
Од времена пописа становништва које је сачинио Коста Јовановић, Ркулешти су се иселили у [[Михајловац]], а више нема Шћербуловића, Дијамештија, Пицуарештија и Падештија.<ref>{{cite book |last1last=Група аутора |title=Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине" |date year=1968—1969. |publisher=Етнографски музеј |location=Београд |page=58.}}</ref>
 
Антропогеографским и етнолошким изучавањима Душановац је сврстан у влашка насеља.
 
Заветина Душановца је [[Спасовдан]], док су два православна храма у насељу посвећена [[Успење Пресвете Богородице|Успењу Пресвете Богоридице]] освећена [[1908.]]. и [[2001.]]. године.
 
== Религија ==
Становништво Душановца је [[Православна црква|православно]], приликом пописа национално се изјашњава као [[Срби|српско]] и углавном се бави ратарством и [[Сточарство|сточарствомсточарство]]м.
 
== Демографија ==
Године 1921. Душановац је имало 474 кућа и 2.827 становника, 1948. године 581 кућу и 2.510 становника, а 2002. године 600 кућа и 916 становника.
На сталном и привременом раду из овог насеља је 980 становника.
 
1.572.075

измена