Двобој — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Литература: исправке формата датума |
м razne izmene |
||
Ред 11:
;Правила двобоја ''(Regeln des Duells)'' Франца фон Болгара
Сава Витас, учитељ мачевања на Војној академији Краљевине Србије, превео је и објавио (1892) познати аустроугарски приручник за двобоје са насловом Правила двобоја ''(Regeln des Duells)'' Франца фон Болгара ''(Franz von Bolgár)'', у коме постоји ова дефиниција двобоја:
{{цитат|„Двобој је с договором уређена борба двеју особа с оружјем и у присуству обостраних сведока, а услед увредом основаног изазивања.“<ref>S.C.: J. Phinney, Charleston, 1838 (1858); le comte Du Verger de Saint-Thomas, Charles, Nouveau code du duel: histoire, législation, droit contemporain, Paris.
;Судски двобој
[[Судски двобој]] ({{jez-lat|Iudicium duelli}}) такође представља један од облика [[Божји суд|божјег суда]], код кога се као и ког других сматрало да [[Бог]] неће дозволити да невино лице страда. [[Двобој]] се састојао у томе што се у недостатку других доказа остављало оружју да реши ко има право или не. Он се вршио до победе једне стране или до заласка сунца. На њега се могао позвати и оптужени и тужилац, а тврђење оног ко је у борби подлегао се сматрало неистинитим. Двобој се морао лично вршити, а само изузетно се допуштала замена, па је жену могао да замени муж а децу отац.
== Историја ==
[[Датотека:Marko Kraljević i Musa Kesedžija.jpg|300px|мини|Двобој над двобојима“ мегдан Краљевића Марка и Мусе Кесеџије]]
Двобој има дугу историју у свету. Постојао је кроз векове у скоро свим светским културама и традицијама. О борбама два појединца за време битака говори се у Старом завету, Илијади, нордијским сагама и бројним средњовековним записима. Двобој је и велика тема светске књижевности. Први пут је овај агресивни чин, помиње у једном акту, из 501. године краља Бургундије Гундобад, господар Западног римског царства између 472. и 473. године, а затим краљ Бургундије (другог Бургундског краљевствг) између 473. и 516. године.<ref>Cited in C.D. Gordon, ''The Age of Attila: Fifth-Century Byzantium and the Barbarians'' (Ann Arbor: University of Michigan, 1966),</ref><ref>Drew, The Burgundian code: book of constitutions or law of Gundobad (Philadelphia: University of Pennsylvania, 1972)</ref>
На простору данашње Србије двобоји су опевани у народном песништву. Двобој над двобојима“ српског народног песништва је мегдан Краљевића Марка и Мусе (Арнаута) Кесеџије.<ref>Караџић, Вук, „О Марку Краљевићу и Муси Кесеџији“, у: Народна српска пјесмарица (посвећена Јернеју Копитару, царско-краљевском придворном библиотекару и цензору у Бечу), Ј. Шнирер, Беч (1815). стр. 114–124.</ref> Код ових двобоја обично је била реч о ратним двобојима или о „мирнодопским“ двобојима одржаваним на широком простору балканске војне границе, где је цео живот имао ратничко обележје. Пример за један такав двобој био је и двобој на Тичару одржан пред бројним сведоцима: Карађорђем, српским и турским војним заповедницима и супротстављеним војскама. На основу описа тог двобоја може се сазнати да је основна структура ратног двобоја скоро истоветна са мирнодопским (увреда, усмени позив, пријем позива, двобој — пред сведоцима).<ref>Павловић, Гојко [судски капетан 1. кл.], ''О двобоју, Београд 1903,'' pp. 5, 9.</ref>
Линија 35 ⟶ 34:
О борбама два појединца за време битака говори се у Старом завету, Илијади, нордијским сагама и бројним средњовековним записима, нпр. двобој монаха великосхимника Александра Пересвета и представника татарске Златне хорде у време Куликовске битке.<ref>Томић, Јован Н., „Мегдан у Срба XVI и XVII столећа“, у: Летопис Матице српске, 2, 1902, pp. 2, фн. 1.</ref> Ратни двобој је велика тема и светске књижевности и народног песништва. нпр. „двобој над двобојима“ народног песништва у коме је опеван мегдан Краљевића Марка и Мусе (Арнаута) Кесеџије.<ref>Јован Попов, Двобој као књижевни мотив, Нови Сад 2012.</ref>
Сачувани су подаци о двобојима с почетка 19. века, вођеним у време Првог српског устанка у Србији, ни на чијој земљи, између два одабрана представника супротстављених војски. Сведоци двобоја су супротстављене стране које прате двобој, а понекад се и умешају, јер се не може увек сасвим јасно раздвојити ратни двобој (борба два појединца) од почетка или наставка битке. Издвојићемо двобој за које има више извора и један запис о сведочанству учесника у двобоју. Двобој између војводе Поцерске кнежине Шабачке нахије Милоша Стојићевића (Поцерца) и Мула-Мехмеда (Меха) Оругџића, на Попову код Бијељине (у мају 1809) који су описали савременици Филип Вишњић и Сима Милутиновић Сарајлија.
Обанављање ратних двобоја у свету забележено је у Првом светском рату, у борбама пилота. Победу у ваздушним борбама (обарање противничког авиона) ваздухопловне команде признавале су искључиво на основу прецизно прописаних и веома стриктних правила. Ас француске авијације (са више од двадесет признатих победа) био је двадестогодишњи ваздухопловни потпоручник Петар В. Мариновић ''(Pierre Marinovitch, 1900–1919)'', унук Јована Мариновића (председника владе и министра) и праунук капетана Мише Анастасијевића.<ref>Глас Црногорца, 9. април 1911,pp. 2;</ref><ref>„Говор капетана Ђорђија Драговића на сахрани“, у: Глас Црногорца, 16. априла 1911, pp. 2, „Јавна благодарност“, исто, pp. 6.</ref> На француском ратишту борили су се пилоти ловци, капетан [[Бранко Вукосављевић]] (касније први командант Српског ваздухопловства), Павле Матановић (са Цетиња), [[Михаило Маринковић]], поручник [[Тадија Сондермајер]] и капетан [[Миодраг Томић (пилот)|Миодраг Томић]].▼
▲команде признавале су искључиво на основу прецизно прописаних и веома стриктних правила. Ас француске авијације (са више од двадесет признатих победа) био је двадестогодишњи ваздухопловни потпоручник Петар В. Мариновић ''(Pierre Marinovitch, 1900–1919)'', унук Јована Мариновића (председника владе и министра) и праунук капетана Мише Анастасијевића.<ref>Глас Црногорца, 9. април 1911,pp. 2;</ref><ref>„Говор капетана Ђорђија Драговића на сахрани“, у: Глас Црногорца, 16. априла 1911, pp. 2, „Јавна благодарност“, исто, pp. 6.</ref> На француском ратишту борили су се пилоти ловци, капетан [[Бранко Вукосављевић]] (касније први командант Српског ваздухопловства), Павле Матановић (са Цетиња), [[Михаило Маринковић]], поручник [[Тадија Сондермајер]] и капетан [[Миодраг Томић (пилот)|Миодраг Томић]].
== Двобој због личне увреде (мирнодопски двобој) ==
Линија 54 ⟶ 51:
== Извори ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
Линија 70 ⟶ 67:
* Frevert, Ute. "Men of Honour: A Social and Cultural History of the Duel." trans. Anthony Williams Cambridge: Polity Press, 1995.
* Greenberg, Kenneth S. "The Nose, the Lie, and the Duel in the Antebellum South." American Historical Review 95 (February 1990): 57–73.
* {{
* Kelly, James. ''That Damn'd Thing Called Honour: Duelling in Ireland 1570–1860'' (1995)
* Kevin McAleer. ''Dueling: The Cult of Honor in Fin-de-Siecle Germany'' (1994)
* {{cite journal |
* Rorabaugh, W. J. "The Political Duel in the Early Republic: Burr v. Hamilton." ''Journal of the Early Republic'' 15 (Spring 1995): 1–23.
* Schwartz, Warren F., Keith Baxter and David Ryan. "The Duel: Can these Gentlemen be Acting Efficiently?." The Journal of Legal Studies 13 (June 1984): 321–355.
Линија 89 ⟶ 86:
* ''The Duel: A History'', [[Robert Baldick]] (1965, 1996)
* ''Dueling With the Sword and Pistol: 400 Years of One-on-One Combat'', [[Paul Kirchner]] (2004)
* ''Duel'', [[James Landale]]
* ''Ritualized Violence Russian Style: The Duel in Russian Culture and Literature'', Irina Reyfman (1999).
* ''A Polite Exchange of Bullets; The Duel and the English Gentleman, 1750–1850'', Stephen Banks (2010)
| |||