Уровица — разлика између измена

→‎Историја: исправке формата датума
м (.)
(→‎Историја: исправке формата датума)
На Лангеровој карти на месту садашњег села забележено је насеље Ballowiz (данашњи крај Буљевица), а у близини су Storewiz и Breberowaz, који се више нигде не помињу, нити су та имена позната у овом крају. На карти „Темишварски Банат“ записано је насеље Orovitz а [[1736.]] године Хspовица је имала 35 кућа. Године [[1784.]] забележено је село Urovicza а из истог времена Uranitza. Године [[1807.]] помиње се се „кнез Мања Хуговица“ и [[1811.]] године село Уровица а после присаједињења ових крајева Србији записана је Ровица. Село је [[1846.]] године имало 250 кућа; [[1866.]] 308 кућа, а [[1924.]] године 581 кућу.<ref>{{cite book |last1=Јовановић |first1=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |date=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=247.}}</ref>
 
Село је састављено од три јасно издељене мале: Србија, Уровица и Буљевица. Србија је некада била насељена српским становништвом, које се касније повлашило или одселило, Уровица је насељена Унгурјанима, а Буљевица већимом становништвом пореклом из [[Влашка низија|Влашке низије]].<ref>{{cite book |last1=Група аутора |title=Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине" |date=1968-19691968—1969. |publisher=Етнографски музеј |location=Београд |page=49.}}</ref>
 
Уровица или Хухуровица је насеље збијеног типа. Име је добило по бројним урвинама које се овде налазе. Село има два селишта. По предању село је било груписано око сва насеља, једног насељеног Србима, а другог Унгурјанима. По жељи неког спахије Срби су напустили своје раније место и населили данашњи крај Србију, а Унгурјани су се померили и населили Уровицу и Буљевицу. Сматра се да су најстарији становници Уровице били Срби са Косова и касније досељени Унгурјани. <ref>{{cite book |last1=Станојевић |first1=Тихомир |title=Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године |date=1972. |publisher=Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”|location=Неготин |page=48.}}</ref>
132.921

измена