Венера — разлика између измена

Венера је једна од 4 [[терестричка планета|терестричке планете]] у [[сунчев систем|Сунчевом систему]], а по удаљености од Сунца налази се на другом месту, одмах иза Меркура. Својим димензијама и масом је доста слична [[земља|Земљи]] због чега је често називају и Земљином „сестром близнакињом“.{{sfn|Lopes|Gregg|Tracy|2004|p=61}} Пречник Венере је 12.092 km, што је за свега 650 km мање од пречника Земље. Њена укупна маса има вредност од 81,5% масе Земље.<ref>{{cite journal|doi=10.1007/s10569-007-9072-y| last=Seidelmann| first = P. Kenneth| last2=Archinal| first2 = B. A.| last3=A'hearn| first3 = M. F.| display-authors = 3| last4=Conrad| first4 = A.| last5=Consolmagno| first5 = G. J.| last6=Hestroffer| first6 = D.| last7=Hilton| first7 = J. L.| last8=Krasinsky| first8 = G. A.| last9=Neumann| first9 = G.|year=2007| title = Report of the IAU/IAG Working Group on cartographic coordinates and rotational elements: 2006| journal = Celestial Mechanics and Dynamical Astronomy| volume = 98| issue = 3| pmid = | pmc = | bibcode = 2007CeMDA..98..155S| ref = {{sfnRef|Seidelmann Archinal A'hearn et al.|2007}} | pages = 155-180}}}}</ref> Међутим, физички услови на површини ове планете се екстремно разликују у односу на оне на Земљи, превасходно због постојања веома густе [[атмосфера небеског тела|атмосфере]] око Венере у којој доминира [[угљен-диоксид]]. Угљен-диоксид чини чак 96,5% укупне запремине атмосфере, док је други по заступљености елемент [[азот]].<ref>{{cite web|url=http://www.daviddarling.info/encyclopedia/V/Venusatmos.html| title = Atmosphere of Venus

После [[сунце|Сунца]] и [[Месец]]а, Венера је гледано са површине Земље најсјајнији објекат на [[хоризонт]]у и сјајнија је од свих звезда видљивих на небу. Највећу вредност [[привидна звездана величина|привидне магнитуде]] од -4,9 достиже када је у близини Земље у фази половичне видљивости (полумесец).<ref name="JPL-Horizons">{{cite web|date year=2006-Feb-27 (GEOPHYSICAL DATA) | title = HORIZONS Web-Interface for Venus (Major Body=299)| publisher = JPL Horizons On-Line Ephemeris System | url = http://ssd.jpl.nasa.gov/horizons.cgi?find_body=1&body_group=mb&sstr=299| accessdate=28. 11. 2010}}</ref>{{напомена|Астрометријски систем -{''JPL Horizons''}- одредио је вредност привидне магнитуде Венере за дан 8. децембар 2013. године на вредност од −4,89<ref name="JPL-Horizons"/>}} Привидна звездана величина Венере пада на -3,0 када се налази у фази „иза Сунца“.<ref name="MallamaSky">Mallama, A. (2011). "Planetary magnitudes". Sky and Telescope 121 (1): 51–56.</ref> Венеру је могуће видети и у сред дана за ведрог времена, односно видљива је голим оком када се Сунце налази ниско на хоризонту.<ref>{{cite news|url=http://www.skyandtelescope.com/community/skyblog/observingblog/116925708.html| title = See Venus in Broad Daylight!| publisher = Sky & Telescope| last=Flanders| first = Tony|date=25. 2. 2011}}</ref> Као једна од „инфериорних планета“{{напомена|Појмови „инфериорна“ и „супериорна“ планета потичу из геоцентричне космологије [[Клаудије Птолемеј|Клаудија Птолемеја]], по којој су „инфериорним“ планетама сматране оне планете чије су путање увек колинеарне са Земљом и Сунцем, што није случај са „супериорним планетама“. У прву групу убрајају се Венера и [[Меркур]], док су супериорним сматрани [[Марс]], [[Јупитер]] и [[Сатурн]]. Касније је [[Никола Коперник]] одбивши геоцентрични систем, поделу на инфериорне и супериорне базирао на удаљености од Сунца у односу на Земљу.{{sfn|Lakatos|Worrall|Currie|1980|p=186}} }} Венерин угао [[елонгација|елонгације]] најчешће има вредност од 47°, што је знатно више од [[Меркур]]а чија је елонгација до 28°, што значи да је Венера видљива на ноћном небу знатно дуже по заласку Сунца.<ref name="ephemeris">{{cite web|last=Espenak| first=Fred|year=1996| url = http://eclipse.gsfc.nasa.gov/TYPE/venus2.html#ve2006| title = Venus: Twelve year planetary ephemeris, 1995–2006| work = NASA Reference Publication 1349| publisher = NASA/Goddard Space Flight Center| accessdate=20. 6. 2006}}</ref>