Венера — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 66:
[[Датотека:InteriorOfVenus sr.svg|мини|десно|250п|Унутрашња структура Венере.]]
 
Најважнији извори података о унутрашњој структури и [[геохемија|геохемији]] Венере долазе на основу проучавања њених сеизмичких активности на површини и [[момент инерције|момента инерције]].<ref name="goettel">{{cite conference|last=Goettel| first = K. A.|author2 = Shields, J. A. |author3 = Decker, D. A. | title = Density constraints on the composition of Venus| booktitle = Proceedings of the Lunar and Planetary Science Conference| publisher = Pergamon Press| location=Houston, TX|date=16—20. 3. 1981|pages=1507-1516| url = http://adsabs.harvard.edu/abs/1982LPSC...12.1507G
| title = Density constraints on the composition of Venus| booktitle = Proceedings of the Lunar and Planetary Science Conference| publisher = Pergamon Press| location=Houston, TX|date=16—20. 3. 1981|pages=1507-1516| url = http://adsabs.harvard.edu/abs/1982LPSC...12.1507G
| accessdate=12. 7. 2009}}</ref> Претпоставља се да због својих сличности са Земљом када је реч о димензијама и густини, има и сличну унутрашњу структуру, односно да су три основна унутрашња слоја [[планетарно језгро|језгро]], [[мантл]] (омотач језгра) и [[земљина кора|кора]]. Претпоставке су да је језгро Венере једним делом у чврстом, а једним делом у полутечном стању (слично као и код Земље с обзиром да обе планете деле готово идентичан степен хлађења).{{sfn|Faure|Mensing|2007|p=201}} Језгро је састављено од тешких метала, углавном гвожђа и има пречник од око 3.000 km. Како је Венера нешто мањих димензија у односу на Земљу, претпоставке су и да су притисци у дубокој унутрашњости планете нешто нижи. Око језгра је растопљени стеновити мантл који чини највећи део запремине планете. Према новијим подацима добијеним са сонде [[Магелан (спејс-шатл)|Магелан]], Венерина кора је дебља и чвршћа него што се раније претпостављало. Сматра се да Венера нема [[тектоника плоча|тектонске плоче]] попут [[Земља|Земље]], што се објашњава непостојањем текуће воде на површини која би олакшала [[субдукција|субдукцију]]. Самим тим и избијање лаве на површину планете је последица напрезања у омотачу која се јављају у правилним временским интервалима (и то је уједно једини начин којим се губи унутрашња топлота планете).<ref name="Nimmo98">{{cite journal|author=Nimmo, F. |author2 = McKenzie, D. | title = Volcanism and Tectonics on Venus| journal = Annual Review of Earth and Planetary Sciences| volume = 26| issue = 1|year=1998| doi = 10.1146/annurev.earth.26.1.23| bibcode = 1998AREPS..26...23N|pages=23-53}}</ref> Све то знатно лимитира процес губитка унутрашње топлоте и самим тим хлађења планете, односно објашњава недостатак интерно-генерисаног [[магнетно поље|магнетног поља]].<ref>{{cite journal|author=Nimmo, F.|year=2002| title = Crustal analysis of Venus from Magellan satellite observations at Atalanta Planitia, Beta Regio, and Thetis Regio| journal=Geology| volume=30| issue=11| doi=10.1130/0091-7613(2002)030<0987:WDVLAM>2.0.CO;2| issn = 0091-7613| bibcode = 2002Geo....30..987N |pages=987-990}}</ref>
 
Линија 85 ⟶ 84:
<ref>{{cite web|title=Active Volcanoes on Venus?| url = http://www.skyandtelescope.com/news/Active-Volcanoes-on-Venus-251323301.html| publisher = Sky and Telescope|year=2014| last=Hall| first = Shannon| accessdate=2. 4. 2014}}</ref>
 
Ударни кратери на површини Венере имају димензије између 3—280 km. Како је атмосфера Венере веома густа, објекти који улазе у њу толико успоравају у највећем броју случајева да се на површину планете спусте без икаквог удара (уколико имају мање вредности [[кинетичка енергија|кинетичке енергије]] од одређених), док свемирски пројектили димензија мањих од 50 m у пречнику готово у целости изгоре у атмосфери Венере.<ref>{{cite journal|last=Herrick| first = R. R.| last2=Phillips| first2 = R. J.|year=1993 | title = Effects of the Venusian atmosphere on incoming meteoroids and the impact crater population
| title = Effects of the Venusian atmosphere on incoming meteoroids and the impact crater population
| journal = Icarus| volume = 112| issue = 1| doi = 10.1006/icar.1994.1180| bibcode = 1994Icar..112..253H|pages=253-281}}</ref>{{sfn|Morrison|2003|pp=}}
 
Линија 264 ⟶ 262:
| doi = 10.1086/140593| bibcode = 1899ApJ.....9..284R|pages=284-299}}</ref>
 
Постојање густе атмосфере дуго времена је онемогућавало научнике да простим осматрањима утврде тачан период ротације Венере, па су Шретер и [[Ђовани Доменико Касини|Касини]] погрешно проценили тај период на 24 часа (посматрајући привидно кретање тачака на површини).<ref>{{cite journal|last=Hussey| first = T.|year=1832 | title = On the Rotation of Venus| journal = Monthly Notices of the Royal Astronomical Society| volume=2| bibcode = 1832MNRAS...2...78H|pages=78-126}}</ref>
| title = On the Rotation of Venus| journal = Monthly Notices of the Royal Astronomical Society| volume=2| bibcode = 1832MNRAS...2...78H|pages=78-126}}</ref>
 
=== Површинска телескопска осматрања са Земље ===
Линија 295 ⟶ 292:
Сонда [[Венера-7]] изграђена је на начин који јој је омогућавао успешно слетање на површини планете уз могућност савлађивања притисака и до 180 бара. Сонда је била опремљена специјалним падобраном за брзо 35-минутно слетање. Непосредно пре слетања сонда је додатно охлађена, а током самог слетања које се десило 15. децембра 1970. године, падобран је делимично поцепан због чега је сонда непланирано ударила у површину планете и окренула се на бок. Сонда је одашиљала слаб повратни сигнал са површине током 23 минута. Била је то прва свемирска летелица која се успешно меко приземљила на површину неке планете, и прва сонда која је слала успешне [[телеметрија|телеметријске]] податке са исте.<ref name="mitchell_2" />
 
Програм Венера настављен је са сондом [[Венера-8]] која је слала повратне информације са површине у трајању од 50 минута, након што је успешно ушла у орбиту 22. јула 1972. године. Прве фотографије површине Венере снимиле су сонде Венера-9 (22. октобар 1975. г.) и [[Венера-10]] (25. октобра 1975. г.). Обе сонде су слетеле на два потпуно различита типа рељефа, Венера-9 на падину од уситњених стена нагиба од 20°, док се Венера-10 спустила на заравњену површину избраздану јаким [[елувијални процес|елувијалним процесима]].<ref name="mitchell_3">{{cite web|last=Mitchell| first = Don| work = The Soviet Exploration of Venus | title = First Pictures of the Surface of Venus|year=2003| url = http://www.mentallandscape.com/V_Lavochkin2.htm | accessdate=27. 12. 2007}}</ref>
| title = First Pictures of the Surface of Venus|year=2003| url = http://www.mentallandscape.com/V_Lavochkin2.htm | accessdate=27. 12. 2007}}</ref>
 
Готово у исто време америчка сонда [[Маринер 10]] упућена ка Меркуру је прошла крај Венере 5. фебруара 1974. на висини од око 5.790 km од површине. Том приликом сонда је снимила преко 4.000 фотографија те планете. Међутим све фотографије су биле готово неупотребљиве у видљивом делу спектра, и тек под [[ултраљубичасто зрачење|ултраљубичастим]] светлом указали су се детаљи на облацима које је било немогуће уочити посматрањима са Земље.<ref>{{cite journal|author=Dunne, J. |author2 = Burgess, E. | title = The Voyage of Mariner 10| publisher = NASA|year=1978| version = SP-424| url = http://ntrs.nasa.gov/archive/nasa/casi.ntrs.nasa.gov/19780019203_1978019203.pdf| format = PDF| accessdate=12. 7. 2009}}</ref>
Линија 433 ⟶ 429:
[[Датотека:Venus symbol.svg|десно|100п]]
* Венера је једина планета у [[сунчев систем|Сунчевом систему]] која је име добила по женском божанству, док су божанства [[Геја]] и [[Тера]] у ствари персонификације [[земља|Земље]] у митологији. Женска имена имају и патуљасте планете [[Церера (патуљаста планета)|Церера]], [[Ерида (патуљаста планета)|Ерида]] и [[Хаумеа (патуљаста планета)|Хаумеа]].
* Астрономски симбол Венере (кружић са крстићем испод) је уједно и симбол који се у [[биологија|биологији]] користи за женски род.<ref name="stearn">{{cite journal|last=Stearn| first = William|date=мај 1968 | title = The Origin of the Male and Female Symbols of Biology| journal = Taxon| volume = 11| issue = 4|pages=109-113
| title = The Origin of the Male and Female Symbols of Biology| journal = Taxon| volume = 11| issue = 4|pages=109-113
| doi = 10.2307/1217734| jstor = 1217734}}</ref> У западњачкој [[алхемија|алхемији]] венерин симбол се изједначава за симболом за [[бакар]].<ref name="stearn" />
* Једино подручје на Венери које приближно задовољава услове живота какав је на Земљи налази се у атмосфери на висинама од око 50 km од површине.<ref name="Landis2003">{{cite conference|first=Geoffrey A.| last=Landis| url = http://link.aip.org/link/?APCPCS/654/1193/1| title = Colonization of Venus| booktitle = AIP Conference Proceedings| volume = 654| issue = 1| doi = 10.1063/1.1541418|year=2003| accessdate=28. 8. 2018| archiveurl = https://archive.is/20120711103532/http://link.aip.org/link/?APCPCS/654/1193/1| archivedate=11. 7. 2012|url-status=dead|pages=1193-1198}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Венера