Википедија

Црква Ружица — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
#1Lib1Ref
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 12:
 
== Историја ==
Тачно време кад је ова црква направљена и ко је учествовао у градњи ни дан данас није познато. Једино што је утврђено је да је ово најстарија београдска црква.
 
Крајем седамнаестог века, црква Ружица је срушена, али је већ пет дана после ослобађања од Турака био организован одбор за обнављање цркве.<ref>[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00048_19130101|page:56|query:%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0%20%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B0 Београд под владом деспота Стевана Лазаревића. - У: Дело, 1. јануар 1913, стр:47]</ref> Радови су брзо завршени, тако да је црква освештана после већ десет месеци. Након тога су у њој почела да се врше богослужења.
Црква је у 18. веку била барутни магазин који је у 19. веку претворен у војну цркву. У [[Београдске општинске новине|Београдским општинским новинама]] из [[1892]]. године се водила полемика да ли је црква Ружица војна црква или само црква. У то време је великим делом црква служила за богослужење за војску, али је увек имала и пуно грађанства које је ту долазило. Грађани су такође давали и приход цркви Ружици. Зато се сматрало да туторе, тј. црквени одбор треба да поставља општина а не војна власт.<ref>[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00004_18920301|article:div220|page:8|block:Page1_Block2|query:%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0%20%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B0 Образовање црквеног одбора цркве Ружице. - У: Београдске општинске новине, 1. март 1892, број 10.]</ref>
=== Народно предање о Цркви Ружици ===
По народном предању, Ружица се налазила на истом месту као и сада, јер је народ поштовао извор [[Света Петка|Свете Петке]], који је протицао испод темеља цркве [[Богородица|Пресвете Богородице]]. По веровању су сестре Ружица, Марица и Цвета на простору београдске тврђаве подигле по једну цркву које би служиле као њихове задужбине, и назвале су их својим именом.<ref>[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00005_19390801|page:45|query:%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0%20%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B0 Три виђења Свете Петке. - У: Београдске општинске новине, 1. август 1939.]</ref>
Ред 22:
Црква је порушена током [[Први светски рат|Првог светског рата]], а обнова и освећивање је завршено 11. октобра [[1925]]. године. После обнове је постављена плоча која служи за успомену на ово време, и на њој је написано: {{цитат3|За време светског рата 1914-1918. од стране аустроугарске и немачке војске опљачкан и порушен је овај свети храм војнички. Под Владом Њ. В. Краља Срба, Хрвата и Словенаца, Александра, управом првог српског Патријарха Димитрија... обновљен је храм Божији.}}
 
Приликом ове обнове направљене су и две [[статуа|статуе]]. Једна представља копљаника цара [[Стефан Душан|Душана]], а друга пешадинца из [[Балкански ратови|Балканских ратова]]. У цркву је донесено шест икона из логора [[Надор (град)|Надор]] у [[Африка|Африци]]. То се постигло уз учествовање војног свештеника и духовника цркве Ружице. До данашњих дана су само две очуване. Радови су настављени и после рата, када је поправљен [[водовод]] и подигнута капија код [[олтар]]а. Највећи радови су вршени [[1937]]. када је изграђена [[Црква Свете Петке у Београду|капела Свете Петке]], трем и црквени дом, који је уништен током [[Бомбардовање Београда (1944)|бомбардовања 1944]].<ref>{{cite journal |last1last=Божовић |first1first=Александар |title=Црква Ружица у источном подграђу Београдске тврђаве |journal=Наслеђе |date year=2010 |volume=11 |pages=11-28 |url=https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1450-605X/2010/1450-605X1011011B.pdf| pages = 11-28 }}</ref><ref>{{cite book |title=Капела Свете Петке и црква Ружица |date year=2010 |publisher=Издавачки фонд Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке |location=Београд}}</ref>
 
== Иконостас и живопис ==
 
[[икона|Иконе]] [[иконостас]]а сликао је Рафаило Момчиловић техником уља на шперплочи, по скицама епископа [[Иринеј Ђурић|Иринеја Ђурића]]. [[Коста Тодоровић (вишезначна одредница)|Коста Тодоровић]] је радио плитки [[дуборез]] у позлати на прегради иконостаса. Циљ је био да се опонаша моравски национални стил. Цркву је живописао [[руси|руски]] академски сликар [[Андреј Биценко]]. Нажалост, усред велике влаге, [[живопис]] је у великој мери оштећен. Живопис је карактеристичан по томе што се на њему налази известан број српских савременика. Западни део живописа представља Христову беседу на гори, где се међу слушаоцима налазе војни свештеник [[Петар Трбојевић(свештеник)|Петар Трбојевић]] и краљ [[Александар I Карађорђевић]], док се на северној страни налазе краљ [[Петар I Карађорђевић]] и руски цар [[Николај II Александрович|Николај II Романов]].<ref>{{cite journal |last1last=Михајлов |first1first=Саша |title=Приказ књиге Црква Ружица и капела Свете Петке – сакрални комплекс у источном подграђу Београдске тврђаве аутора Александра Божовића |journal=Наслеђе |date year=2018 |volume=19 |pages=169-171 |url=https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1450-605X/2018/1450-605X1819169M.pdf#search=%22%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0%20%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B0%22| pages = 169-171 }}</ref>
 
== Галерија ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Црква_Ружица”