Berzanski posrednik — разлика између измена

Počeci berzanskog poslovanja vezuju se za Rim, gde su, u 2. veku pre nove ere, zabeležene prva prodaja i kupovina deonica. Nakon pada Rima, berzansko posredovanje se nije održalo kao stvarno zanimanje, sve do Renesansnog doba kada se u nekim italijanskim gradovima-dražavama,poput [[Ђенова|Đenove]] i [[Млетачка република|Venecije]], počinje sa trgovanje državnim obveznicama. Nove berze otvaraju svoja vrata u 16. i 17. veku, uključujući i Londonsku berzu, koja je 1698. godine otvorena u jednom kafiću.<ref>{{cite web|url=http://www.stockbroking101.com/stockbroker-101-a-cool-history/|title=Stockbroker 101 - A Cool History|publisher=Stockbroker 101|accessdate=15. 9. 2016.}}</ref> Tokom 1800-ih, u Sjedinjenim Američkim Državama ispod krošnje jednog američkog platana osniva se [[Њујоршка берза|Njujorška berza]], potpisivanjem platanskog sporazuma od strane 24 berzanska predstavnika koji su se tom prilikom obavezali na trgovanje s 5 različitih hartija od vrednosti.<ref>{{cite web|url=https://www.loc.gov/rr/business/hottopic/stock_market.html|title=History of the NY Stock Exchange|publisher=Library of Congress|date=Maymaj 2004|accessdate=15. 9. 2016.}}</ref>

[[Датотека:Emanuel de Witte - De binnenplaats van de beurs te Amsterdam.jpg|мини|Dvorište Amsterdamske berze, naslikao [[Emanuel de Vit|Emanuel de Witte]]. Proces prodaje i kupovine akcija [[Холандска источноиндијска компанија|Holandske istočnoindijske kompanije]] postaće osnova za stvaranje svetske berze.<ref>[[John Brooks (writer)|Brooks, John]]: ''The Fluctuation: The Little Crash in '62'', in ''Business Adventures: Twelve Classic Tales from the World of Wall Street''. (New York: Weybright & Talley, 1968)</ref><ref>[[Robert Shiller|Shiller, Robert]] (2011). ''Economics 252, Financial Markets: Lecture 4 – Portfolio Diversification and Supporting Financial Institutions (Open Yale Courses)''. [Transcript]</ref><ref>{{cite web|url=https://www.cato-unbound.org/2015/10/05/edward-peter-stringham/how-private-governance-made-modern-world-possible |title=How Private Governance Made the Modern World Possible |last=Stringham|first=Edward Peter|publisher=Cato Unbound (www.cato-unbound.org) |date=5. 10. 2015. |accessdate=15. 8. 2017. }}</ref>]]

U Kanadi, berzanski posrednik se još naziva i "registrovani predstavnik" ili "investicioni savetnik". Kako bi neka osoba postala licencirani registrovani predstavnik, a samim tim i kvalifikovana da pruža savete pri investiranju i trguje svim instrumentima osim derivatima, ta osoba mora biti zaposlena u firmi za investiranja i imati položen Kanadski kurs o hartijama od vrednosti (CSC), Priručnik ponašanja i prakse (CPH), kao i Trening program za investicionog savetnika (IATP) u trajanju od 90 dana. U roku od 30 meseci od dobijanja statusa "registrovani predstavnik", registrant je u obavezi da nakon licenciranja ispuni zahteve tražene stručnosti kako bi završio kurs Osnova upravljanja bogatstvom (WME). Registrovani predstavnik je takođe u obavezi da prođe 30 sati profesionalnog razvoja (materijalno znanje) i 12 sati obuke svake tri godine, na taj način nastavljajući proces edukacije koji je postavljen od strane Regulatorne organizacije za industriju investicija Kanade (IIROC). Da bi bio u prilici da trguje opcijama i/ili fjučersima, registrovani predstavnik mora proći kurs osnova derivata (DFC), a zatim kurs licenciranja opcija (OLC) i/ili kurs licenciranja fjučersa (FLC), ili u zamenu za to, kurs osnova derivata i licenciranja opcija (DFOL) za opcije. <ref>{{cite web|url=https://www.csi.ca/student/en_ca/careermap/index.xhtml?icid=LNK-CSICMT--I01#node:investmentAdvisor |title=CSI Career Map - CSI Global Education |publisher=Csi.ca |date=29. 11. 2011. |accessdate=16. 10. 2012.}}</ref><ref>http://www.iiroc.ca/industry/continuingeducationmember/Documents/CE-Requirements-Category_en.pdf</ref><ref>{{cite web|url=http://www.iiroc.ca/industry/continuingeducationmember/Pages/default.aspx |title=Continuing Education & Member Resources |website=Iiroc.ca |accessdate=16. 10. 2012.}}</ref>

Iako je pojam berzanski posrednik i dalje u upotrebi, ipak se više koriste pojmovi kao sto su "finansijski savetnik", "registrovani predstavnik" ili jednostavno "predstavnik". Sve su ovo skraćenice zvanične <ref>{{cite web|url=http://www.finra.org/|title=FINRA.org|publisher=}}</ref> (FINRA) oznake "[[registrovani predstavnik]]", dobijene polaganjem FINRA ispita za predstavnika Generalnog registra za hartije od vrednosti (takođe poznatog kao "ispit serije 7") i zaposlenjem (u saradnji sa) u registrovanoj brokersko-dilerskoj firmi ili kako se drugacije naziva, [[brokersko preduzeće]], ili u neki veliki brokersko-dilerski centar , obično u sastavu FINRA. <ref>{{cite web|url=http://www.finra.org/AboutFINRA/MemberFirms/ListOfMembers/P012908 |title=List of Members - # |publisher=FINRA |date=|accessdate=16. 10. 2012.}}</ref> Takođe postoje i druge FINRA licence ili serije testova. Osobe koje poseduju neke od ovih licenci, kao sto su licence "serije 6", ne mogu biti brokeri s obzirom da imaju zabranu prodaje [[Дионица|akcija]], a pri tome nisu obučeni niti lincencirani za sve poslove koje obavlja berzanski posrednik serije 7 (videti [[listu ispita]]). Prodaja varijabilnih proizvoda (kao sto su [[ugovori sa varijabilnim anuitetom]] ili [[univerzalna polisa zivotnog osiguranja]]) obicno zahteva od brokera da ima bar neku od drzavnih licenci za osiguranje.

[[Regulatorna vlast finansijske industrije]] (FINRA) obezbeđuje online alat napravljen za bolje razumevanje [[Професионална сертификација|profesionalne sertifikacije]]. <ref>{{cite web|url=http://apps.finra.org/DataDirectory/1/prodesignations.aspx |title=Investor Information - Understanding Professional Designations – FINRA |website=Apps.finra.org |accessdate=16. 10. 2012. |archive-url=https://web.archive.org/web/20121006100820/http://apps.finra.org/DataDirectory/1/prodesignations.aspx |archive-date=6. 10. 2012 |url-status=dead }}</ref>